„Razgraničenje“ je reč koja je obeležila proteklu, a beleži i ovu godinu, doduše, još uvek kao reč. Za srpske političare na vlasti je „razgraničenje“, za deo kosovske vlasti je „minorna korekcija granica“ i „razmena teritorija“; za javnosti na obe strane – „etnička podela“. Ono o čemu se spekuliše da ima podršku makar jednog značajnog dela međunarodne strane da što pre zvanično stane u potpisivanje tzv. pravno obavezujućeg sporazuma srpske i kosovske delegacije, od sredine prošle godine nailazi na snažne kritike javnosti, svakako i uz one koji podržavaju napore dva predsednika. U ponedeljak smo saznali da je razgraničenje sa Albancima zvanični predlog Srbije, odnosno jedna od zvaničnih ideja, kako je već narednog dana pojasnio šef srpske diplomatije posle uzburkanog talasa kritika. U iščekivanju rešenja vekovnog pitanja srpsko – albanskog spora o Kosovu i Metohiji, koje ćemo od srpskog predsednika saznati, po sopstvenom priznanju, tek pošto ga prihvate Albanci, pitali smo Srbe sa Severa, iz centralnog dela Kosova, kao i iz Metohije: Šta misle o etničkom razgraničenju?
Mijačić: Ima boljih rešenja od razgraničenja
Direktor INTER-a Dragiša Mijačić, koji je i koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa Srbije o EU, nije siguran da je razgraničenje usvojeno kao zvanični predlog Srbije. On u izjavi za KoSSev podseća da su predstavnici vlasti u Beogradu i Prištini više puta, kako kaže, koketirali sa ovom idejom.
„Međutim, mislim da ovo rešenje nije jedino na stolu i da su još uvek u opciji alternative korišćenju teritorijalnog principa u rešavanju ovog problema. Ukoliko je zaista tačno da je razgraničenje jedini predlog o kojem se ozbiljno razgovara, mislim da se još uvek nije došlo do detalja kuda će ići potencijalno nova granica,“ kaže Mijačić.
A o samoj ideji etničkog razgraničenja, iznosi svoj lični stav.
„Ima boljih rešenja od razgraničenja. U strateškom interesu Srbije je da traži modalitete koji bi garantovali trajni opstanak srpskog naroda na Kosovu. Bojim se da će vraćanje ‘makar metra teritorije’ Kosova pod jurisdikciju Srbije biti plaćeno trajnim nestankom srpskog naroda i kulture sa prostora koji su nama od životnog značaja. Smatram da su modaliteti za razgraničenje koji dolaze u javnost od strane predsednika Kosova Hašima Tačija potpuno neprihvatljivi, a njihova primena bi bila najveći poraz u celom ovom procesu.“
Rakočevič: Srpska duša zarobljena u albanskom telu
Postoje dva tipa razgraničenja kao mogućeg rešenja kosovske drame i nijedno ne može biti realizovano bez katastrofalnih posledica za Srbe i Albance, smatra književnik i novinar Živojin Rakočević.
„Prvo, razgraničenje između Srba i Albanaca je nemoguće sprovesti jer je srpska duša zarobljena u albanskom telu. Srpski Notr-dam se nalazi u Dečanima, srpska Siktinska kapela je Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, pa Patrijaršija majka srpskih crkava i čudesna Gračanica… U tom telu se nalazi i 80 000 getoiziranih Srba, koji trpe i dvadeset godina čekaju osnovne slobode. Кako tu neko može povući granicu, a mora se računati da će i neki Albanci koji cene tu dušu zažaliti za njom? Кo posegne za tom granicom, ubiće i Srbe i Albance,“ kaže Rakočević za KoSSev.
On dodaje da je druga vrsta razgraničenja razdavajanje Srba, srpske države, duhovnosti i kulture od Кosova i Metohije i da se na njoj intenzivno radi od 1878. godine do danas, ali i da je „razdvajanje“ Srba od KiM-a „osuđeno na propast“.
„Razdavajanje Srba od Кosova i Metohije je osuđeno na savršenu propast, jer ideja Кosova istom snagom živi u trećoj generaciji američkih Srba, kao što živi u selu Straža kod Gnjilana. Austrougarske socijalističke ideje, agresivni srpski komunisti, pa i NATO bombe, izgubile su tu bitku i nisu postavile granicu. Dakle, to je propala stvar, život je dao odgovore i protiv je svake granice,“ zaključio je Rakočević.
Dimitrijević: Razgraničenje donosi ogromnu štetu
Etničko razgraničenje kritikuje i urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević. Smatra da se radi o populističkom aktu, kako bi političke poene doneo jedino vlasti, a istovremeno ih predstavio kao „zaklete mirotvorce“.
„Dugoročno, razgraničenje će svima doneti ogromnu štetu, jer ako sve bude zasnivano po etničkim principima, izgubićemo i ono malo zakona koji nam samo na papiru daje određena prava. Srbi koji žive južno od Ibra se plaše da ne postanu koleteralna šteta jednog ovakvog sporazuma, a isto važi i za Albance koji bi ostali sa druge strane etničke granice,“ navodi u izjavi za KoSSev.
Dimitrijević upozorava upravo na to da ova ideja u javnosti se predstavlja unazad godinu dana, a da sa druge strane ne postoji nijedan ozbiljan plan ili analiza kakve bi posledice mogle da donesu ovakve odluke i dogovor. Ovo takođe predstavlja veliku opasnost i po region, dodaje, jer može da rasplamsa etničke sukobe motivisane upravo etničkom podelom i težnjom za etnički čistim teritorijama.
„Mi Srbi koji živimo na KiM, pogotovo južno od Ibra smo kost u grlu Beogradu i Prištini, jer smo smetnja za stvaranje etničkih teritorija i pitam se šta će biti sa tim ljudima ukoliko se to desi a da ne pominjemo manastire SPC. Da li će oni izgubiti prava koja im sada garantuje zakon?“ – naglasio je Dimitrijević.
Kapetanović: Meni je Ibar granica
I dok su Srbi s juga „kost u grlu“ Beograda i Prištine, na Severu ima glasova koji podržavaju ono što je Dačić sada predstavio kao zvaničnu ideju.
Aktivistkinja civilnog društva iz Zubinog Potoka, i sudija – Radmila Kapetanović, ispravlja terminološki „etničko razgraničenje“ u „podelu Kosmeta“.
„Ja mislim da to nije etničko razgraničenje nego podela Kosmeta i ja sam u svakom slučaju za podelu, da se severni deo ostane u Srbiji. Srbija je primila 800.000 raseljenih Srba, pa može i Sever Kosova 60.000 da zbrine. Ne plašim se ja zajedničkog života, ali se plašim da ću za nekoliko godina da budem stanovnik Velike Albanije,“ kaže za KoSSev.
Na pitanje o tome da li očekuje nasilje ili smatra da bi se 60.000 Srba sa juga svojevoljno preselili na Sever, Kapetanović smatra da bi to bila „stvar izbora“.
„Ako gledamo koliko ljudi ima, koliko su prodali na jugu, gde žive, mislim da samo oni koji rade u srpskim institucijama ostaju dole. Tako da ne očekujem nasilje, njihova imovina je njihova imovina, to niko ne oduzima, imaju pravo na tu imovinu i mislim da bi to bila stvar izbora. Ali lepo je da se Sever Kosova jasno priključi Srbiji.“
Na pitanje da precizira šta znači Sever Kosova i da li bi isto rešenje bilo prihvatljivo ukoliko razgraničenje ne bi obuhvatilo i Mitrovicu ili Gazivode, Kapetanović poručuje da je Ibar granica.
„Meni je Ibar granica, znači i Mitrovica, po meni. Ali, da se ne ide u tu Veliku Albaniju, etničko razgraničenje bi bilo glupo, ali jedna strana očigledno ide.“
Na pitanje da li bi joj bilo prihvatljivo da jug Srbije bude priključen Kosovu, Kapetanović kaže: „Ne ni slučajno“. Ponovo naglašava da bi bila protiv razgraničenja da nije izvesno da će živeti u Velikoj Albaniji.
„Ja nisam za to razgraničenje po nacijama, ali nisam za to da idemo u Veliku Albaniju, ali vidim da to niko ne sprečava,“ navodi Rada Kapetanović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
