Evropska komisija smatra da je izvodljivo da do 2025. godine Srbija i Crna Gora postanu punopravne članice Evropske unije (EU), a u to vreme bi preostali deo regiona bio duboko u pristupnom procesu. Ovo se navodi u strategiji za zemlje regiona koji priprema Evropska komisija pod naslovom "Kredibilna evropska perspektiva za Zapadni Balkan" u čiji je nacrt Radio Slobodna Evropa imao uvid. Prema najavi, ovaj dokument će Evropska komisija predstaviti najverovatnije 6. februara u Strazburu.
Kako Srbija, tako i Crna Gora mogle bi da postanu punopravne članice EU do kraja 2025. godine, ako do 2019. godine ispune kriterijume iz vladavine prava, što podrazumeva da tamošnji lideri moraju "ozbiljno i sa jasnom posvećenošću" da se suoče sa reformskim izazovima.
|
Normalizacija odnosa BG-PR uz pravno obavezujući sporazum KoSSev: O dokumentu startegije EU za Zapadni Balkan, u svojim kolumnama, u okviru Dijaloga na KoSSev portalu, pisao je i savetnik kosovskog predsednika i nekadašnji politički koordinator u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Bljerim Šalja. Prema ovom dokumentu, "sveobuhvatna normalizaciji odnosa Kosova i Srbije" trebalo da ima "pravnu i političku formu pravno obavezujućeg sporazuma između Prištine i Beograda" – naveo je Šalja početkom decembra 2017. u svojem tekstu "Izbor jedne generacije". "I naravno, postoji jasna relacija uslovljavanja, ili pak kauzaliteta između ambicija Srbije i Kosova da budu, što je pre moguće, članice EU, i potpisivanja ovog pravno obavezujućeg sporazuma najkasnije do kraja 2019. godine," naveo je takođe. Prema istom dokumentu, navodi Šalja, nakon što bi Srbija i Crna Gora mogle da dobiju i zvanični poziv za pristup EU – 2023. godine, kako bi do kraja 2025. postale deo EU, došle bi na red Albanija i Makedonija. "A najzad bi i Kosovo i Bosna i Hercegovina postali članice broj 32 i 33," dodaje, da bi potom, 2030-2032 godine Evropska unija "najzad zaokružila sopstvenu veliku priču i znala gde su njene granice". |
U slučaju Srbije, da bi se realizovao ovaj vremenski okvir (2025.), zemlja mora da ispuni i kriterijume koji proizilaze iz poglavlja 35 koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom.
U nacrtu dokumenta u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid, Evropska komisija predstavlja najoptimističniji scenario u vremenskom smislu za Zapadni Balkan.
Prema indikativnom vremenskom okviru Evropske komisije proizilazi da će 2019. godina biti ključna za države Zapadnog Balkana.
U dokumentu se navodi da bi u toku te godine Kosovo i Srbija otrebale da postignu "sveobuhvatnu normalizaciju odnosa", što bi "otvorilo put za dalji suštinski napredak Kosova na putu ka evropskim integracijama".
Takođe, ista godina će biti važna i za Albaniju i Makedoniju koje bi trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina bi tek tada trebalo da dobiju status kandidata.
Briselske institucije upozoravaju zapadnobalkanske države da se hitno i ozbiljno pozabave rešavanjem svih bilateralnih sporova koji moraju biti okončani pre pristupanja bilo koje zemlje u EU.
Otvaranje mogućih pristupnih pregovora sa Sarajevom se predviđa tek 2023. godine. Ta godina će, prema prognozi Evropske komisije, biti u znaku završetka pristupnih pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom, a 2024. se planira potpisivanje pristupnog sporazuma koji bi stupio na snagu godinu dana kasnije, odnosno krajem 2025. – kada ove dve zemlje postanu nove članice EU.
Brisel poručuje da Evropska unija ne želi da uvozi bilateralne sporove.
Kako se ističe u nacrtu strategije, ovo podrazumeva i granične sporove.
"Oko graničnih sporova koji i dalje nisu rešeni, strane se moraju bezuslovno obratiti pravno-obavezujućoj arbitraži, pre okončanja pristupnih pregovora i u potpunosti moraju ispoštovati konačnu odluku," navodi se u nacrtu strategije Evropske komisije.
"Principijelno, zemlje lideri na evropskom putu imaju strateški interes da se zalažu, a ne da odmažu težnje njihovih suseda. Stoga, sve zemlje moraju da se uzdrže od zloupotrebljavanja otvorenih pitanja u evropskom pristupnom procesu," poručuje se u nacrtu strategije Evropske komisije za Zapadni Balkan.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
