Kosovski i evropski zvaničnici odluku o Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom ocenjuju kao važan korak na putu Kosova ka EU i stvaranje prvog ugovornog odnosa s Unijom. Šta će primena ovog sporazuma doneti stanovnicima Kosova, kada bude stupio na snagu početkom 2016. godine?
Dragana Đukić
Za razliku od država zapadnog Balkana, za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom ne postoji dugotrajan proces ratifikacija. To znači da skupštine svih 28 članica neće morati posebno da ga odobravaju. Ipak, da bi stupio na snagu, što se procenjuje da će biti početkom sledeće godine, potrebno je da šefovi država svih članica koji sede u Savetu ministara EU, daju zeleno svetlo, kaže Avni Mazreku, profesor prava EU.
“Savet ministara treba da donese konačnu odluku na osnovu preporuka Evropske komisije. To je druga faza u kojoj očekujem da će doći do političkih prepreka, zato što 5 država članica i dalje ne priznaje Kosovo,” rekao je Mazreku.
Kada, i ako ovaj sporazum, koji se gotovo u celini odnosi na usklađivanje kosovskog tržišta sa strogim propisima EU, stupi na snagu, njegova primena treba da donese postepeno uspostavljanje zone slobodne trgovine u kojoj će biti garantovana sloboda kretanja roba, usluga i kapital između EU i Kosova.
Marko Rakić iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da će standardi biti evropski.
„Ako na primer, pričamo o poljoprivredi, standardi će biti evropski. Da li će oni biti prilagodljivi za naše tržište? Mene plaši šta srpska zajednica može da proizvede, da bi to izvozila u EU. Sa jedne strane je pozitivno, ali sa druge strane se plašim da predstoji veliki rad i mnogo prilagođavanja,“ kaže Rakić.
Mazreku dodaje da dve trećine prihoda budžeta Kosova dolazi od carina i da se od tog novca isplaćuju plate u javnom sektoru i socijalna davanja.
„Vidim to kao veoma tešku poziciju za Kosovo. To je sistem koji je zastareo i koji treba menjati, jer ubija privatni sektor. Sporazum (SSP) predviđa ukidanje carina i svih trgovinskih barijera. Takođe, konkurentnost privatnog sektora na Kosovu je slaba, pa se pribojavam da neće izdržati standarde i pritisak evropskog tržišta,“ ističe Mazreku.
Predsednica Jahjaga je samo jedna od mnogobrojnih kosovskih zvaničnika koji ističu da oko 85 odsto građana podržava ulazak u EU, a najviše se nadaju ukidanju viza. Mazreku tvrdi da mnogi daju podršku, iako ne znaju šta taj proces znači, mada kaže da su obični građani samo za tri odsto manje informisani od studenata, odnosno za dva posto od zaposlenih u kosovskim institucijama.
Srbi sa Kosova su slabo upućeni i nemaju mnogo poverenja u promene koje donosi EU.
„Na severu ljudi ne veruju tome. Znate kakva je situacija politička, nijedan od sporazuma još nije zaživeo u potpunosti. Ne znam koliko ljudi veruju u to i koliko će uopšte doživeti blagodeti SSP-a,“ kazao je Rakić.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju donosi bolne, ali neophodne, reforme, slažu se Mazreku i Rakić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
