Danas se na Kosovu obeležava dan nestalih. Godinama unazad, dva vodeća udruženja nestalih lica, sa kosovske i srpske strane, Resursni centar za nestala lica u Prištini i Udruženje porodica kosmetskih stradalnika sa sedištem u Beogradu – uzajamno sarađuju.
Ovim povodom, sutra organizuju okrugli sto, pod nazivom „Komšija, jesi li dobro?“, koji će biti održan u Prištini sa početkom u 10.00 časova, dok će se u 12.00 časova, polagati cveće ispred Spomen obeležja nestalim licima na platou ispred kosovske skupštine.
Ovaj događaj je zajednička aktivnost albanskih i srpskih porodica nestalih na Kosovu, koji organizuju ove dve organizacije, a u okviru projekta „Jačanje inkluzivnih glasova žrtava, tranformisanje narativa“, koji je podržan od strane Evropske unije.
Na ovu temu, okrugli sto će se takođe održati i u Beogradu.
Iz ovih organizacija poručuju da je u gotovo svakom selu i zaseoku na Kosovu, u kojem živi većinski albansko ili srpsko stanovništvo, ostala po neka kuća starih, bolesnih i bespomoćnih Albanaca, Srba, Roma, Bošnjaka, koji su, navode – ostali sami, bez svojih hranilaca.
„Njihova su deca nestala ili ubijena u oružanim sukobima sa kraja devedesetih ili su negde, daleko od njih, otišli za boljim životom. Bez pomoći komšija iz druge, većinske etničke zajednice, uglavnom u nemogućnosti da odu kod lekara, po lekove, ogrev ili namirnice, oni nemaju elementarne uslove za život dostojan čoveka“.
Poručuju da se zna da uvek ima primera gde je „čovek čoveku čovek“, ali da bi takvih primera bilo mnogo više kada bi se o dobrim komšijskim odnosima – pravili prilozi i pisali istiniti, afirmativni tekstovi.
Samo treba pobediti predrasude i izbeći stereotipe
„Makar u meri kako mi iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika u Beogradu i Resursnog centra za nestala lica u Prištini, činimo!“, dodaju.
Podsećaju da se nekada živelo zajedno ili jedni pored drugih, da su se ljudi uvek mogli oslanjati jedni na druge – na svoje komšije, ma koje da su vere ili nacionalne pripadnosti bili.
„Uvereni smo da, ako se ne bi govorilo isključivo o nacionalno motivisanim sukobima, već i o pozitivnim primerima dobrosusedskih odnosa, moglo bi se lagano kretati ka boljem razumevanju i većem poverenju jednih u druge“.
Organizacije nastoje da olakšaju „tegoban život“ članova koji su gubitkom svojih najrođenijih, ostali potpuno sami i bespomoćni:
„Tražimo načine da, posebno njima, život učinimo makar malo lakšim“.
Naglasili su da bi bez uključivanja medija, bez podrške i pomoći humanih ljudi i organizacija koje razumeju ovaj problem, uzaludna bila njihova želja da utiču i na popravljanje demokratskog potencijala u društvu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
