„Kampanje koje pozivaju na bojkot srpskih proizvoda su učestale na Kosovu, ali ovaj spot izdvaja zloupotreba maloletnice u političko-propagandne svrhe, ali i za prenošenje jezika mržnje i netrpeljivosti prema jednoj etničkoj zajednici“, navodi se u zajedničkoj reakciji grupe organizacija civilnog društva na spot grupe „Besa Besë“, objavljen prošle nedelje u kom se poziva na bojkot srpskih proizvoda. Srpsko civilno društvo na Kosovu pokrenulo je niz pravnih mehanizama protiv ove zloupotrebe, ali i protiv ekonomskog nacionalizma.
Spot koji kao autor potpisuje Burim Piraj, objavljen je na portalima Ekonomija Onlajn i Teljegrafi, ali i na Fejsbuk grupi „Ne kupujte srpske proizvode“, koji broji skoro 55 hiljada članova.
U reklamnom spotu devojčica kaže: „Zar nam nije baka kazala da ne kupujemo srpske proizvode? Hoćeš da nas potruješ? Zar nisu Abetari pobili celu porodicu i sada je ostala sama“?
Njen otac sa polica u supermarketu uzima različite artikle kosovskog porekla, ali kada uzme još jedan proizvod, ćerka mu uputi upravo ove reči.
Otac zastaje, ali zastaju i ostali kupci. Oni svoje korpe sa čokolinima bacaju na pod, sa očima punim suzama.
Organizacije „Nova društvena inicijativa“, „Centar za afirmativne društvene akcije“, „Centar za socijalne inicijative“ i „Forum za razvoj i multietničku saradnju“, danas ukazuju na to da se zbog toga što se u spotu maloletnom detetu nameće da izgovori tvrdnju o nameri srpskih proizvođača da otruju kupce proizvoda, radi o zloupotrebi deteta.
Smatraju da je, iako se radi o kampanji neformalne grupe, ne institucija, institucionalni odgovor u ovom slučaju neophodan iz više razloga.
Jedan od njih je, kako navode, taj što se srpski privrednici na Kosovu godinama suočavaju sa pojavom ekonomskog nacionalizma koji se manifestuje nemogućnošću plasiranja njihovih proizvoda na šire kosovsko tržište ukoliko ne sakriju “srpsko poreklo” svojih proizvoda, što su više puta dokumentovali i mediji i nevladine organizacije.
„Ovakve kampanje koje u kontinuitetu traju više od jedne decenije, samo dodatno otežavaju ekonomsku integraciju i održivost srpskih privatnika na Kosovu, ali i negativno utiču na regionalnu privrednu saradnju“, navodi se u zajedničkom saopštenju organizacija.
Istovremeno, kako dodaju, narativ o “trovanju od strane Srba” se redovno neguje od strane niza medija koji izveštavaju na albanskom jeziku i koje odlikuje izuzetno neprofesionalno izveštavanje.
Shodno tome, organizacije podsećaju i na neproverene optužbe na račun pripadnika srpske zajednice, koji su prošle godine optuženi da su navodno otrovali rezervoar pijaće vode u Dečanima, a koji su takođe mediji objavljivali bez bilo kakve potvrde tužilaštva ili policije.
Isti je slučaj bio i sa navodnim trovanjem zvaničnika Centralne izborne komisije glasovima pristiglim poštom iz Srbije a za parlamentarne izbore organizovane 2019, podsećaju.
„Uprkos jasnom obrascu, sve ove pojave u medijima prolaze bez reakcija institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava ili monitoringom rada medija, što u društvu koje ima ozbiljno nasleđe razornih posledica neprofesionalnog izveštavanja iz 2004. ne bi smelo da se dešava“, ističe se u saopštenju.
Stoga je grupa organizacija, zbog najnovijeg slučaja, uputila žalbe Savetu za štampu Kosova na medije Telegrafi i Ekonomia Online, a zbog „nekritičkog prenošenja ovog videa i maskiranja govora mržnje pojednostavljenom tvrdnjom da se radi o kampanji podizanja svesti”.
Takođe, od institucije Ombudsmana zatražili su pokretanje istrage zbog kršenja člana 141 (Izazivanje razdora i netrpeljivosti) KZK.
Istovremeno Osnovnom tužilaštvu u Prizrenu organizacije su prosledile krivičnu prijavu protiv autora videa, Burima Piraja, „zbog izazivanja razdora i netrpeljivosti“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
