Srednjoškolac pisao ministru prosvete i Predragu Konu: Vratite đake u školu

Škola,, školska godina
FOTO: Preuzeto sa RTK2

Filip Kalmarević, učenik Pravno poslovne škole u Beogradu, uputio je otvoreno pismo ministru prosvete Branku Ružiću i epidemiologu Predragu Konu, kao i ostalim članovima Kriznog štaba, apelujući da nova školska godina počne na uobičajen način.

Filip za Danas kaže da je otvoreno pismo objavio na portalu Naprednog kluba čiji je aktivista, ali da svoje stavove iznosi isključivo kao učenik (od jeseni četvrtog razreda srednje škole) i da će ovo pismo narednih dana poslati i na adresu ministra prosvete.

„Već neko vreme sam imao u glavi da napišem pismo, ali me je dodatno motivisala izjava doktora Kona o segregaciji vakcinisane i nevakcinisane dece. U Ustavu Srbije piše da svako ima pravo na obrazovanje. Tu ne piše da obrazovanje mora obavezno da se vrši u školama, ali je očito da onlajn nastava nije efikasna, što se pokazalo kroz rad, ali i nerad profesora. S druge strane, koncentracija učenika je manja, ne postoji neposredna komunikacija učenika i nastavnika, sve su to opšti problemi kojih smo svi svesni. Već godinu i po dana ne idemo regularno u školu, što je neodrživo. Poslednje dva završna ispita za upis u srednju školu su pokazala da je jako veliki broj učenika uradio ovaj ispit lošije od generacija pre njih, što je posledica neprisustvovanja nastavi i zato što nije vršena adekvatna priprema sa profesorima“, kaže Filip.

On u pismu ministru navodi da ćemo, ako se nastava ne bude odvijala normalnim tokom, doći u situaciju da će to biti već treća generacija koja loše završava prijemne ispite, i druga koja počinje prvu godinu srednje škole, a da pritom ne poznaje sve drugove iz odeljenja zbog kombinovanog sistema nastave.

„Neki učenici su ozbiljno popustili u školi, suprotno statistici koja je možda i kontradiktorna sa ovom činjenicom jer su mnogi profesori na kraju godine poklanjali ocene. Takav pad u produktivnosti i zainteresovanosti učenika u školi je posledica nefunkcionalnog onlajn obrazovanja. Vredi spomenuti i to da je često dolazilo do nesporazuma po pitanju toga kada su zakazani testovi, ispiti i koji su bili rokovi za predaju domaćih zadataka. Neki profesori, na primer, uopšte nisu predavali za vreme onlajn nastave dok su neki odlučili da su ove okolnosti savršene da se dodatno poveća gradivo“, navodi Filip u pismu i napominje da je na učenike najviše negativnog uticaja imalo zatvaranje, „što je dovele do neverovatnog skoka anksioznosti kod mladih, a u nekim slučajevima čak i depresije“.

„Ispostavilo se da je ta mera uvedena isključivo iz političkih razloga i da ona nije imala nikakvo naučno utemeljenje, a da ne govorim o tome kako je uvedeno to protivustavno vanredno stanje… Statistički mladi ljudi ne umiru od ovog virusa, transmisije u školama su male i retke, a udarci koje je obrazovni sistem pretrpeo za vreme ove pandemije i posledice koje sada osećamo na svojoj koži i koje ćemo tek osetiti u godinama koje dolaze desetostruko su gore. Zato hajde, za promenu, da probamo malo da živimo sa koronom“, navedeno je u pismu.

Na pitanje da li njegov apel za vraćanje u škole znači da bi trebalo organizovati nastavu za sve učenike uz poštovanje propisanih epidemioloških mera, Filip kaže:

„Fokus je da se učenici vrate u klupe, čak i mere nisu toliko problem ako dođe do toga da svi učenici normalno pohađaju nastavu“, ističe sagovornik Danas-a.

On napominje i da nas u budućnosti očekuje još jedan problem, a to je velika matura, koja će, kako kaže, „zakačiti“ generacije koje nisu imale regularnu nastavu. Zbog takvih okolnosti, smatra da je nerazumno postavljati rok za uvođenje velike mature.

Danas

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.