Srbi nisu genocidna nacija, ali srpske države kroz istoriju jesu to bile!

“Ne bih da odgovaram kontra-pričom – kako bi moj uvaženi sagovornik svakako hteo da srpska deca na Kosovu uče kako su Srbi genocidna nacija koja je u 12. veku okupirala Kosovo kako bi drevne albanske manastire prepravila u srpske” (Slobodan Antonić “Kako je do 18. veka "cio Balkan govorio albanski")

To je opasna igra rečima. Opasna po intelektualnu reputaciju mog uvaženog sagovornika, jer teško je da je neko drugi tako pročitao moju kolumnu. Ali, na njegovu veštinu da optužuje umesto da odgovara, da se politički izjašnjava umesto da pokuša da naučno ili bar logički objašnjava, da priča bajke i svoje snove i da to sve naziva naukom – ja neću komentarisati, nego ću to ostaviti čitaocima.

Ja ću biti eksplicitan oko ideje koju pokušava da prokrijumčari (u moje ime) moj uvaženi kolega, o nekoj maltene genetskoj sklonosti ka genocidnosti samog srpskog naroda, koju ja naravno ne samo da ne prihvatam, nego uopšte ne verujem da tako nešto postoji ni kod drugih naroda.

Srbi naravno  nisu genocidna nacija, ali srpska politika i država jesu bile takve kroz poslednja dva veka naše 'zajedničke' istorije. Ako Evropa šalje pozitivne signale prema Srbiji, to ne znači da su zaboravljeni zločini, koje je jedna ideologjia, velikodržavna ideologija počinila 'mišićima' jedne autoritarne velikodržavne mašinerije, kao što su bile srpske države od nezavisnosti Srbije, do 1999. Usput rečeno, nakon te nezavisnosti od Osmanlijske imperije, dobijene na poklon od Rusa, u 19. veku, srpski vojnici su krenuli u pohod, za 'oslobođanje' zamišljene Srbije,  od svih nesrpskih susednih naroda, od teritorija koje su srpski 'oslobodioci' smatrali, po nekoj svojoj čudnoj logici, svojima. Uvek su, posle neuspeha, pokušavali nanovo, služeći se mitovima da zavladaju – ne samo Slovenima, nego i ostalim narodima na Balkanu.

A nepravedni su bili naročito prema Albancima.  U svojoj pohlepnoj borbi za tuđe teritorije, u nastojanju da naprave državu na 'temeljima' srednjovekovne imperije, zabludama o nekom pravu nad tim teritorijama, srpski ideolozi i državnici su svom narodu, ali naročito svojim susedima, načinili velike nevolje, i počinili su genocid nekoliko puta kroz istoriju. To što se gospodin ne slaže, ne predstavlja ništa više od njegovog, ideološki i nacionalistički obojenog stava.

Takvim negiranjem činjenica, vikom i propagandnom mašinerijom fabrikovanim optužbama, ne može se izbrisati genocid nad Bošnjacima i nad Albancima u prošlom ratu. To što od međunarodne organizacije nisu proglašenim takvima, moj uvaženi sagovornik opet treba da 'zahvali' Rusima i njihovom vetu.

Ako je moj uvaženi kolega grlatiji u svojoj priči o nekom posleratnom genocidu, jedne 'nepostojeće' države, to ne znači da će uspeti da izbriše iz sećanja ljudi na desetine hiljada spaljenih kuća, na hiljade nastradalih civila i drugih zločina koje su srpski paramilitarci i bezbednosne strukture počinili na Kosovu i u drugim krajevima bivše Jugoslavije, u nastojanju da svima nametnu svoju ideju zajedničke države, u kojoj drugi nisu želeli živeti baš zbog arogancije i kriminalnog karaktera srpske politike.

Srbi nisu genocidna nacija, ali su, na žalost, dozvolili da njihova država to bude, kao što su to Nemci i drugi dozvolili fašistima da počine strašne zločine u njihovo ime. Ali oni su se osvestili i više nisu dali poverenje takvim ideologijama i snagama, koje su činile strašna zverstva u njihovo ime. Sad Nemci vode ideju zajedničke Evrope, kojoj težimo i mi Albanci i Srbi.

Na tim pitanjima, moj uvaženi sagovornik neće naći sabesednika koji će u ime neke normalizacije odnosa, oprostiti zločine, ali ja nisam taj koji će tražiti ni da se oproste zločini nad srpskom imovinom i ljudima posle 1999. godine, nego insistiram da se zločini istraže i zločinci kazne, bez obzira na naciju i razloge. Jer niko, ama baš niko, ne može ni u čemu naći opravdanje za napad na civile. Ja samo insistiram da se sudovi i istoričari bave prošlošću, a mi sadašnjošću i budućnošću.

Srbi nisu genocidna nacija, ali su se u velikom broju okupili na Gazimestanu i pre na Ušću u Beogradu, spremni na juriš na svoju sabraću i svoje komšije, zaslepljeni idejom da su oni toliko jaki i superiorni da mogu i da bi trebalo da sve ostale pokore i porobe.

Takva filozofija i politika je na žalost iza sebe ostavila na desetine i stotine hiljada grobova, i ne može se izvući samo 'sprdnjom' da su za rat potrebne dve strane. Naravno da su potrebne, pa zar je trebalo da Albanci cvećem dočekuju Miloševićev fašizam?

Osvestite se uvaženi kolega. Manite se prošlosti i 'ajde da pričamo o sadašnjosti i budućnosti. Ostavite se bajki o nekoj srpskoj veličini  i tretirajte Srbe kao normalne, urbane, evropske građane, te pokušajmo graditi dobre odnose na principima dobrosusedstva, zajedničkih interesa i zajedničke evropske perspektive. Današnja albanska mladež na Kosovu, odrasla u slobodi, okrenuta je zapadu i uopšte nije iskompleksirana Srbijom i uglavnom zbog takvih priča, Srbiju vidi samo kao jednu zaostalu provinciju koja živi u, i od prošlosti, to jest, kao jednu izolovanu i nasilnu državu. To što ćete vi zabraniti tamo neke knjige danas nista ne znači, jer pre nego sto pročitaju bukvar, današnja deca uče da koriste Google i da čitaju online, pa teško da će koje albansko dete učiti o caru Dušanu ili o vašim bajkama kako su Srbi uspeli da ceo Balkan mačem i ognjem nateraju da priča srpski. Pa nisu uspeli moj uvaženi kolega. Kad nisu oni, treba i vi da se manete toga.

Tako će, ne samo albanska deca, nego i srpska deca u Srbiji, u budućnosti učiti o zločinima počinjenim na Balkanu u ime velikodržavnih ideja, i o tim stvarima stvarno treba da razgovaraju intelektualci iz Beograda, Prištine i Tirane. Zašto da ne?

Moje pitanje za uvaženog kolegu jeste: Kako vidite farsu od suđenja vojnicima OVK u Nišu zbog napada na srpsku policiju i vojsku? Da li mislite da je to uvod u neko suđenje i za NATO – avijatičare koji su bombardovali Srbiju, da bi sprečili njene zločine nad civilnim stanovništvom na Kosovu?

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.