Sporazum o carinama i Fond za Sever

Sporazum o carini i formiranje Privremenog fonda za ekonomski i infrastrukturni razvoj Severa Kosova (u daljem tekstu: Fond) omogućio je uspostavljanje evropskih standarda koji podržavaju proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Zbog toga ima značajnu ulogu i u kontekstu rešavanja pitanja statusa Kosova. 

U nastojanju da prevladaju blokadu rešenja statusa Kosova u SB UN, Sjedinjene američke države i EU odlučili su da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da na taj način stvore novu realnost koja će olakšati ostvarenje krajnjeg cilja: puna nezavisnost Kosova. Radi postizanja ovih ciljeva prihvaćen je dokument Council joint action 2008/124/CFSP of 4 February 2008 on the European Union Role of Law Mission in Kosovo, EULEX Kosovo. Od tog momenta, EU postaje vodeći akter koji nastoji da rešenje za probleme statusa Kosova i odnose Kosova i Srbije nađe unutar njihove “zajedničke evropske budućnosti”. Tokom vremena, kristalisala se ideja da je proces normalizacije put ka toj budućnosti. 

Proces pridruživanja Srbije EU je započet skoro deset godina pre početka procesa normalizacije. Ova dva procesa su za Srbiju postala isprepletana. Pitanje normalizacije (Poglavlje 35) je ono pitanje kojim počinje i završava se pregovaranje o članstvu Srbije u EU. Zato je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine jedan od najvažnijih uslova za dostizanje “evropske budućnosti”.

Zbog nestabilne situacije na Severu Kosova tokom 2011. godine, pre svega zbog blokade puteva i protivljenja dogovoru o slobodi kretanja i carinama, Srbija nije u decembru 2011. godine, kako je bilo planirano, dobila status kandidata za članstvo u EU. Evropski savet odlučio je da se Srbiji, u martu 2012., odobri status kandidata za članstvo u EU, ukoliko bude dodatno uredila odnose sa Prištinom. 

Istovremeno, tokom prvog perioda tehničkog dijaloga, tokom 2011. i 2012. godine, postignuto je sedam sporazuma. Među ovim “sektorskim sporazumima” posebno je važan onaj o slobodi kretanja ljudi i roba, koji je podržan dogovorom o integrisanom upravljanju granicom, evidentiranju i ubiranju carina i PDV-a kao i o carinskom pečatu. Kao koleteralan rezultat uspostavljen je Fond. Ovaj sporazum stvara pretpostavke za ukidanje prepreka brzom ekonomskom razvoju Kosova, uključujući i Sever Kosova. 

Primena ovih sporazuma različito se ocenjuje u Beogradu i Prištini, ali postoji saglasnost da je najveći napredak ostvaren u oblasti regionalnog zastupanja i slobode kretanja. Posebno iznenađenje predstavlja primena sporazuma o slobodi kretanja jer su protiv istog održani brojni protesti na Severu Kosova. 

Ubiranje carine i carinski pečat

Kosovo je, u vezi sa carinskim režimom, usvojilo novo zakonodavstvo i unapredilo procedure. Radi se i na daljem podizanju administrativnih i organizacionih kapaciteta carinske službe. Posebno je važno unapređenje nove organizacione strukture, kao i unutrašnje kontrole, s ciljem prevencije korupcije i olakšavanja prometa. To je imalo za rezultat povećanje prihoda od prometa. Evidencija prometa između Kosova i Srbije odvija se po programu “Systematic Electronic Exchange of pre-arrival Data” (SEED). No, ako još uvek postoji neusaglašenost carinskih i krivičnih zakona Kosova i Srbije, granica (administrativna linija) između pomenutih je i dalje ranjiva od ilegalnih aktivnosti uključujući šverc, posebno preko Severa Kosova.

Ostvarivanje sporazuma o IBM-u, carinama i PDV-u podržalo je povećanje legalnog protoka roba između Srbije i Kosova. Vidljiv rezultat je povećan prihod od direktnih taksi; na primer u 2013-oj – na 279 milliona evra, što čini 54% od ukupno prikupljenih prihoda. Još uvek je naplata taksi na Severu Kosova na dobrovoljnoj osnovi. Međutim, borba protiv neformalne ekonomije zahteva povećanje efikasnosti na ubiranju taksi, posebno na Severu Kosova. Pri tome se posebno ukazuje na poslovanje Trepče, kao i na odbijanje da se plaćaju takse na farmaceutske proizvode.

Jedan od faktora kojim se može objasniti tako impresivan rast trgovine je primena CEFTA sporazuma iz 2006. Tokom 2010. godine, ukupna trgovina između uže Srbije i Kosova dostigla je nivo od skoro 300 miliona evra. Na Kosovo otpada skoro 4% od ukupnog izvoza Srbije 2009. i 2010. godine, što Kosovo stavlja na deveto mesto na rang listi tržišta za izvoz roba iz Srbije. 

Sporazum o carinskom pečatu, koji je postignut 2. septembra 2011. godine, imao je za cilj da “obezbedi slobodno kretanje robe u skladu sa CEFTA sporazumom. ”Na carinskim pečatima Kosova pisalo je “Kosovska carina” još od vremena UNMIK-ove uprave, i oni se nisu menjali nakon “Deklaracije o nezavisnosti”, što je Srbija prihvatila. Ovo znači da je Vlada Kosova odustala da se pozove na svoje ustavno ime “Republika Kosovo” u sanitarnim i veterinarskim dokumentima, koja su neophodna za izvoz. Ovakvo korišćenje pečata trebalo je da se odrazi na svim drugim dokumentima, i u komunikaciji koja prati kretanje roba.

Sporazum o carinskim pečatima nastojao je da nađe rešenje prihvatljivo za obe strane i omogući da roba sa Kosova ulazi u Srbiju. Primena je počela u septembru 2011. godine, u početku sa strane Kosova. Srbija je počela da prihvata kosovske pečate ne obavestivši EU i CEFTA o početku primene sporazuma.

Vlada Srbije ocenjuje da Srbija u potpunosti ostvaruje sporazum, dok je prema Vladi Kosova, primena sporazuma na zadovoljavajućem nivou, ali se iznose primedbe na dugo čekanje (do 12 sati) kosovskih izvoznika na granici ka Srbiji; da Srbija nastavlja da zahteva prikupljanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) na izvoz sa Kosova. Zbog ovoga se kosovski izvoznici registruju kod službi Republike Srbije koje rade na teritoriji Kosova. Takođe je bilo izveštaja da je Srbija zabranila ulazak robe sa sertifikatima izdatim od strane Kosovske agencije za hranu i veterinu, čak i u slučajevima tranzita robe preko Srbije u treće zemlje i na odredišta u EU, i obrnuto.

Fond za Sever Kosova

Četvrta runda dijaloga premijera Srbije i Kosova u Briselu rezultirala je 17. januara 2013, dogovorom o privremenom rešenju za formiranje posebnog fonda u koji će se slivati prihodi od naplate carine za robu namenjenu Severu Kosova. Ovo je učinjeno u pozivu na sporazum o IBM-u postignutom 4. decembra 2012.

Putem ovog sporazuma, EU je nastavil da na Kosovo gleda kao na jedinstvenu carinsku zonu, dok će Srbi sa Severa Kosova početi sa plaćanjem carina, tarifa i PDV-a, a u zamenu za zajednički dogovor Vlade Kosova – EU – Fonda. Fondom rukovodi tročlani odbor u kojem će biti jedan predstavnik srpske zajednice, predstavnik kosovske vlade, odnosno ministar finansija, kao i predstavnik EU. Kao rezultat dogovora, Vlada Kosova je predložila amandman na Zakon o budžetu Kosova za 2013, kako bi se sporazum sproveo u delo. Taj amandaman glasi: “Sav javni novac prikupljen od robe uvezene iz preduzeća registrovanih u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, kao i one koje su namenjene za potrošnju u ovim opštinama, u trenutku ulaska na Kosovo preko carinskog prelaza Jarinje (tačka 1) i Brnjaka (tačka 31) – biće poslat u Fond. Ovaj novac će biti registrovan u Informacionom sistemu finansijskog upravljanja na Kosovu i prosleđivaće se na račun u poslovnoj banci, koji je otvorio SP EU u banci ‚‚NLB‚‚.

Fondom rukovodi Kancelarija i njen Upravni odbor koji čine predstavnik Vlade Kosova (trenutno, ministar finansija), predstavnik srpskih opština i predstavnik EU odnosno SP EU. Odluke o kapitalnim investicijama i infrastrukturi donosiće se konsenzusom, a ukoliko to ne bude moguće, glas predstavnika EU biće odlučujući.

Iako je u Fondu prikupljeno oko četiri miliona evra, iz njega se projekti još uvek nisu finansirali jer se više meseci čekalo na formiranje kosovske vlade. Razlog za to je što se čeka formiranje nove vlade Kosova. Realno je da se pretpostavi to da će ovo finansiranje početi s novom finasijskom godinom 2015.

Procena je da će iz priliva budžetskih sredstava Kosova za Fond biti obezbedjeno oko 6 miliona evra i jos 10 miliona evra obezbeđenih od strane Evropske unije i Srbije, ukupno 16 miliona evra. Planira se da ova sredstva obezbede ravnomeran razvoj ovog regiona koji je, istorijski gledano, bio jedinstven ekonomski prostor i zavistan od rada rudnika Trepča. Takođe se smatra da bi to potpomoglo smanjenju tenzija na Severu Kosova.

Iako je uspostavljanje Fonda značajan kanal saradnje Severa Kosova i Prištine, pokret “Samoopredeljenje” ga tumači kao jačanje srpske autonomije koja, uz eliminaciju Južne Mitrovice i Vučutrna, iz Fonda ‘betonira’ podele na mostu u Mitrovici. Ovakav stav ne deli većina kosovskih stranaka, mada i one traže da se jasno definiše pojam Sever Kosova i da se u njega uključi celokupna Mitrovica kao i Vučitrn.

Mnogi privrednici i privatni preduzetnici sa Severa Kosova smatraju da sporazum o granici i carini nije u skladu sa državnim i nacionalnim interesima Srba sa Kosova, te da šteti poslovanju srpskih privrednih subjekata sa teritorije Kosova primorava ih da promene ambijent privrednog poslovanja, i prilagode se zakonima samoproglašene države Kosovo. Po njima, Fond neće značajnije promeniti ovo stanje.

Ove političke prigovore valja ozbiljno shvatiti, a ne koristiti ih kao izgovor za odlaganje početka rada Fonda. Ozbiljnost odnosa prema Fondu i razvoju Severa Kosova meriće se, pre svega, i efektivnošću kvalitetom realizovanih projekata i time da li oni služe kao ‘zamajci’ intezivnijeg razvoja. Takođe, neophodno je uspostaviti monitoring javnosti, pre svega, poslovne zajednice i NVO, a nad zakonitošću i efektivnošću finansiranja iz Fonda. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti prevenciji korupcije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.