Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve odlučio je da u diptih (knjige) svetih Pravoslavne crkve unese Grigorija Pećkog, pekara pećkog Vasilija i Bosiljku Rajičić iz Pasjana. Proglašavanjem svetim biće potvrđeno njihovo već odavno postojeće molitveno poštovanje među srpskim vernicima Kosova i Metohije, navodi se na sajtu SPC.
Grigorije Pećki
Pretpostavlja se da je prepodobnomučenik Grigorije Pećki rodom bio iz Peći ili njene okoline a da je stradao u XVII ili XVIII veku. Nije poznato da li je bio običan monah ili je bio sveštenoslužitelj, kao što nisu poznati ni tačno mesto niti godina njegovog rođenja, ističe se na sajtu svetigora.com, a RTS prenosi.
Kako kaže predanje, svetog Grigorija je Bog obdario neobičnom lepotom – ne samo telesnom već i lepotom duše. Turci su se trudili da ga pridobiju za svoju veru nadajući se da bi primer njegove vrline sledili mnogi a u čemu nisu uspeli, čak ni silom zbog čega su ga i ubili. Tajno je sahranjen u blizini Peći, a na njegovom su se grobu, po predanju, dešavala čuda.
Vasilije Pekar
Pretpostavlja se da je Vasilije, po zanatu pekar, živeo u XVII veku, takođe u Peći. Ćerka mu je bila vrlo lepa, te su je neki Turci oteli. Pojurio je za njima kako bi je vratio ali je bio savladan i od njega traženo da primi muslimansku veroispovest da bi preživeo. Nije prihvatio i ubijen je na izlazu iz Peći prema Dečanima, na mestu zvanom Raušićka trešnja, navodi Radio Svetigora. Sahranjen je na mestu gde je ubijen a vremenom su se, po predanju, ljudima počele da ostvaruju molitve izrečene na njegovom grobu.
Kasnije, na tim grobom podignuta je crkva a kasnije i manastir. Ostaci crkve bili su vidljivi a grob očuvan sve do poslednjeg rata 1999. godine.
Upravo je tokom boravka u Pećkoj Patrijaršiji, povodom održavanja Sabora, arhiepiskop cetinjski mitropolit Amfilohije, uz sasluženje drugih episkopa, služio moleban Svetom Vasiliju Pekaru u Zahaću kod Peći i Svetom prepodobnom mučeniku Grigoriju Pećkom u Peći.
Amfilohije je o dvojici svetaca sa KiM-a besedio i početkom godine u sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Podsetivši da se tog dana praznovao Sveti Vasilije Veliki, naveo je:
"Slavimo i manje poznatog Vasilija, pekara pećkog. Evo tu je ikona Vasilija i Grigorija, mučenika koji su postradali na Kosovu negde uoči seobe pod patrijarhom Čarnojevićem 1690. I mesto gde je postradao pekar Vasilije ono je ostalo poznato u narodu. Tamo gde je bio njegov grob i gde je očevidno bio i neki konak manastira Pećke Patrijaršije, to su pretvorili u turbe muslimansko. A Vasilije pekar vezan je i za Svetoga Vasilija Ostroškoga. Ostalo je zapisano da je Sveti Vasilije Ostroški kada je išao u Pećku Patrijaršiju, gde je primio episkopski čin, boravio u tom konaku."
"Narod iz okolnih sela uvek se sabirao na njegovom grobu, i tamo su imali običaj da na današnji dan donesu i po neki hlepčić u znak sećanja na njega kao pekara," dodao je on.
Bosiljka Rajčić
Za Bosiljku Rajčić veruje se da je surovo ubijena i da je "postradala radi pravoslavne vere". Veruje se i da se u crkvi Preobraženja u Pasjanu nalaze njene mošti, a mesto na kojem je ubijena meštani nazivaju Devojački grob.
Bosiljka bila je iz Pasjana, iz porodice Rajičić, koja se u Preobraženjskom hramu javlja u ulozi velikih priložnika. Porodica Rajičić poreklom je iz okoline Kragujevca, odakle se preselila blizu Kumanova, i potom nastanila u Pasjanu krajem XVIII veka, istaknuto je u naučnom radu Ivane Ženarju sa Instituta za srpsku kulturu, Priština.
Nije poznato tačno vreme Bosiljkinog stradanja. Prema predanju, oteta je kao mlada devojka dok je sa ocem i bratom išla po drva za ogrev. Da bi prihvatila prelazak u drugu veru i brak sa otimačem, bila je izlagana raznim vrstama psihičkog i fizičkog nasilja i mučenja. Nije pristala i pogubljena je ubodima noževa na proplanku uz reku Lapašticu.
Svečano proglašenje svetih održaće se 10. maja, u hramu Svetog Save, na svetoj sabornoj liturgiji, u osam časova.
Pročitajte još:
Sabor SPC: Delimo zabrinutost sveštenstva i naroda zbog KiM
Sabor SPC u Pećkoj Patrijaršiji: Mati Haritina od danas igumanija manastira
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
