Solidarnost ili bodljikava žica

Anarhija je obuzela svet.

V.B. Jejts: Drugi dolazak

Ranije ove godine, kada je mađarska vlada najavila izgradnju ograde na granici sa Srbijom i kada je postalo jasno da će "prva linija odbrane" biti ozloglašena bodljikava žica, pomislio sam, ok, to bar dobro poznajem. To je bio deo mog života godinama u Mitrovici –  podeljenom gradu na Kosovu. U tom gradu, starom i novom, iskorišćenom i tek tako ostavljenom, bodljikava žica je bila toliko uobičajena da niko nije ni obraćao pažnju na to. Problem bi uvek nastajao kada bi bodljikava žica zapravo nestala.

Ovde i sada u Mađarskoj, situacija je drugačija. Problem je nastao kada je, po nalogu mađarskog premijera, bodljikava žica razvučena uz granicu sa Srbijom. Poruka je bila jasna uprkos činjenici da Viktor Orban želi da bude viđen kao branilac Evrope, Janko Hunjadi dvehiljaditih – on od prvog trenutka snažno radi na tome da uništi evropsku solidarnost, jedan od kamena temeljca ujedinjene Evrope, koji je posle Drugog svetskog rata doneo mir i prosperitet ovom kontinentu.

U ovom političkom i medijskom urnebesu koji okružuje izbegličku krizu, nemoguće je ispričati pravu priču iza ekrana računara i da se ne napusti ova veoma udobna evropska tvrđava. Iluzija od tvrđave koja služi političkim šarlatanima, onima koji su duboko upleteni u industriju mržnje. Strah, mržnja, neznanje, sve to dolazi zajedno i prodaje se dobro na ovom političkom tržištu, a možda i stvara dodatnu političku dobit. Evropa -"Unija" izgleda jadno. Njeni političari samo pokušavaju da prežive do kraja dana, ili još jedan dan. Njihove su oči bojažljivo uprte ka kraju njihovih mandata. Sistemi propadaju, ekstremizam postaje novi trend. Vremena izazova. Izazov je ostati čovek.

Zapanjujuće je kako Evropa, Unija, ne može da pronađe rešenje za problem koji bi za svega nekoliko meseci političku scenu kontinenta mogao da preokrene naopako. Reči koje dolaze iz Brisela su slabe, a sve oči su uprte ka velikim zemljama Unije, od kojih se očekuje neka vrsta spasenja. Iz te Evrope ne dolaze inovativna rešenja, vizija ili vođstvo, što samo podstiče šarlatane nalik Orbanu da ovu bolest šire. Sa Zapada čak stidljivo dolaze reči koje govore da je Orban možda u pravu i da je on taj koji je izabrao pravi pristup. Postaje ludo.

Ako Evropa, Unija, smatra da se ovaj problem može rešiti velikodušnim nuđenjem kvota i bodljikave žice, onda stvarno ne znam šta da mislim. Ako zaista veruju da nova gvozdena zavesa može da zaustavi protok, onda je Evropa spremna za Armagedon. Da, postaje kasno. Problem postoji već nekoliko meseci, a dela koja smo do sada videli bila su samo alibi političara. Sveobuhvatno rešenje nije ponuđeno. EU nikada nije govorila o situaciji u Turskoj, zemlji preko koje izbeglice najviše prelaze. Turska, koja deli najveći teret sirijskog građanskog rata. Ili Liban, gde jednu trećinu stanovništva čine sirijske izbeglice. Sadašnja izbeglička kriza mogla bi da bude rešena oruđem diplomatije i dijalogom.

Pomozite Turskoj da se nosi sa problemom. Pomozite joj, na primer, tako što ćete pomoći deci izbeglica da imaju odgovarajuće školovanje. Dok sam sa njima putovao, većina koja je sa porodicama bežala, rekla mi je da je jedan od razloga što traže svoje mesto u Evropi taj što žele da svoju decu vide u odgovarajućim školama. Školovanje dece izbeglica je ogroman problem. Veći od života. Samo u Turskoj, prema zvaničnim podacima, ima 450 000 dece školskog uzrasta. Ako im mi – Unija hitno ne pomognemo, ova generacija biće izgubljena. Tih 450 000 dece biće odlično tle za vrbovanje u radikalne grupe – IS, Al Nusra, Al Kaida, samo recite. Bili smo tamo, videli smo. Samo pogledajte Pakistan.

Da li zaista želite da vidite mrežu medresa kojima upravljaju radikalni imami kako kao pečurke niču na granicama Evrope? Ako ne želite, ali samo ako stvarno ne želite, krajnje je vreme da uradite nešto inovativno i hrabro, da prestanite da budete onaj koji samo želi da preživi naredni dan. Bodljikava žica nije i neće biti rešenje. Nažalost, koliko ja vidim, ovako ne razmišljaju u Uniji i bojim se da će biti prekasno kada svi to budemo razumeli.

Pre samo nekoliko godina u severnom delu Kosova, šačica hrabrih međunarodnih civilnih službenika bila je u stanju da oruđem diplomatije i dijaloga spreči istrebljenje preostalih kosovskih Srba. Njih nekoliko imali su hrabrost da idu protiv naloga iz centra. Oni su imali viziju da razumeju dinamiku događaja na terenu. Diplomatijom i dijalogom postigli su najviše što jedan mirotvorac može da postigne. Spasili su živote. Siguran sam da i sada postoje ljudi koji znaju šta treba da urade u ovako kritičnoj situaciji kada su ulozi mnogo veći. Dozvolite im da to urade.