Izvor: RTK2 (Tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
U Slovinju nedaleko od Lipljana Srba nema već sedamnaest godina. Proces povratka je izazov.
Iako prvi sačuvani pisani tragovi o Slovinju, selu u Lipljanskoj opštini, datiraju iz vremena srednjovekovnog vladara cara Dušana, o prisustvu Srba u njemu, danas svedoče još jedino ostaci kuća vrednih domaćina koji su ga napustili 1999. godine. Malobrojni, koji nisu zauvek otišli, nerado se prisećaju života u Slovinju. Želju za povratkom kažu nadvladava strah.
,,Od tog dana kad su hteli da me kidnapuju ja više nisam išao, niti znam šta se dešava. Imao sam i zemlju. Ne smem da idem da vidim ko je obrađuje. Žao mi je što ne mogu da idem ‘’, kaže Vojin Maksimović koji sada živi u Badovcu.
Istog mišljenja je i Božidarka Jovanović koja je novi dom pronašla u Dobrotinu.
,,Za mene nije sigurno, je ne bih smela. Što se tiče povratka, kad bi se vratili svi koji su nekada živeli, vratila bi se i ja, ali nema ko da se vrati. Svi su po Srbiji, neki su u Badovcu, mi smo ovde. ‘’
Životni put nakon napuštanja Slovinja, objašnjava Živojin Stanišić.
,,Od Slovinja u Dobrotin, pa u Gračanicu, Sušicu, a iz Sušice smo ponovo otišli u Gračanicu. Sada nemam gde da idem, da imam gde da idem otišo bih drage volje.‘’
Projekat povratka koji uključuje i raseljene iz Slovinja postoji već četiri godine. Nakon decentralizacije, deo imovine Opštine Lipljan pripao je Opštini Gračanica koja je za povratak izdvojila lokaciju u Suvom Dolu, a iz službe za povratak u Opštini Lipljan kažu da je do sada oko trideset porodica izrazilo želju da se vrati.
,,Bitno je reći da imamo dosta zainteresovanih za povratak, planirano je da to bude kombinovano naselje u kome će biti povratnici iz Slovinja koji, bar ne za sada, ne mogu da se vrate u Slovinje. Planirana je izgradnja kuća za mlade bračne parove, samohrane majke, socijlano ugrožene porodice i porodice koje su izrazile želju za povratkom ‘’objašnjava Radmila Simijonović, šef kancelarije za zajednice i povratak u Opštini Lipljan.
Možda će na novoj lokaciji nići 75 kuća, koliko ih je nekada bilo u Slovinju, a čekajući neko drugačije vreme, najhrabriji će i dalje odlaziti u svoje selo da obrađuju oranice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
