Slavlje bez slavljenika: Nešto o danima državnosti i zastavama

Nikada se nisam stideo svoga dede, njegovih dela i nedela, podviga i neuspeha. Da nije takav bio i da nije to preneo na mog oca i stričeve, verovatno sada ne bih pisao ovo, već bih grozničavo pratio trendove, velike vode, jake vetrove (ali samo u leđa); čitao bih o lepšem životu na dohvat ruke, radovao se obećanjima. Htedoh reći da ne zaboravljam odakle potičem, čijih ruku i čije muke je to delo. Naš uspeh i naša sreća natopljeni su krvlju i suzama, glađu i istrajnošću. Hrabrost i mudrost naših predaka utabala je staze kojima sada hodamo. Samo ih mi ne održavamo. One su prašnjave i pune stranputica i prečica kojima ponekad radije hodamo.

Čuvate li slike svojih predaka ili sada imamo nove idole, nametnute, moderne, superheroje?

Nekako smo sramežljivo proslavili Dan državnosti Srbije, kao da ne živimo u njoj ili ona ne živi u nama i za nas. Poslednjih par decenija sve manje imamo osećaj da upravljamo našom državom što se svakodnevno i vidi na ulicama, u medijima, u samim potezima vlada. Plate i penzije nam kroji MMF, akcize i poskupljenja oni nameću, cene nam diktiraju strana predstavništva, spoljnu politiku nam kreiraju preko bare, unutrašnju – Brisel, granice nam kroji najveći deo međunarodne zajednice, pravila ponašanja EU norme, mišljenje razne agencije, mediji i neke NVO. Osećamo se kao slepi putnici u potpalublju nekog parobroda bez kompasa i kormilara.

Na majcama nema naših zastava, naših glumaca, muzičara, naučnika, državnika; možda neki takav lik zaluta ali je prnt za kućnu upotrebu i nošenje ispod jakne. Koliko naših domaćinstava ima zastavu Srbije, ispeglanu i čistu?

A znate li koliko albanskih i zastava tzv. Kosova ima u privatnom posedu širom KiM i u Preševskoj dolini? Pogledajte samo danas! Ja srpske zastave ne videh pre dva dana da se svečano vijore po fabrikama, školama, firmama, trgovima. Da li se u Americi stide 4. jula ili svaka kuća ima istaknutu zastavu na jarbolu?! Peče se biftek i pali vatromet. Pogledajte kako Srbi u Americi slave 4. juli.

Narod slavi državnost a ne državnici jer narod je taj koji treba da oseća državu svojom kućom, domovinom, a država da brine o svom narodu i o svojim interesima. Zar nisu Albanci oduvek slavili Dan zastave bez obzira sto ne žive u matičnoj državi?

Albanci danas slave državnost tzv. Kosova. Još bolje, neki slave, a neki za manje od dva sata počinju da demonstriraju na ulici sa suzavcem i protestnim parolama. Oni pokazuju svoje nezadovoljstvo, dok mi pišemo po društvenim mrežama i potpisujemo silne peticije. I dalje nas ima više kada treba glasati da Kristijan pobedi na Farmi. Eto vam našeg ogledala.

Šta imamo mi da slavimo kad svojim ne osećamo baš ono što treba slaviti!

Znate li kada ćemo slaviti Dan državnosti onako kako dolikuje? Jednog dana kada mi budemo delili ordenje za zahvalnost našem rukovodstvu a ne oni nama na neljudskom strpljenju i poniženju. I to da im podelimo na Oplencu, tamo gde se oni nisu pojavili ove godine. A to će biti onog dana kada naših zastava bude više – ne iza kordona policije i u rukama nezadovoljnog naroda. Samo zadovoljan narod ima svoju državu. Do tada naučimo nešto od slobodnijih od nas sada. Jer Dan državnosti se ne slavi na svečanostima u zatvorenim salama.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.