Sever Kosova godinu dana posle Briselskog sporazuma

Godišnjica od potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine protekla je tiho. Međutim, ono što se dogodilo u Briselu pre godinu dana, nimalo nije beznačajno. U tekstu je prikazan pogled Srba sa Severa Kosova uoči kosovskih parlamentarnih izbora 8. juna.

Tatjana Lazarević

Briselski sporazum je svoj prvi 'rođendan' u Srbiji dočekao upravo onako kako je i počeo – tajnovito i nejasno. Sa koliko reči su tvorci objasnili sporazum javnosti, sa toliko reči su i pomenuli godišnjicu. Javno mnjenje u Srbiji i na Severu Kosova je ipak sa mnogo više pažnje spinovano da pozdravi čitav proces, odnosno da ne pravi probleme; do te mere, da se čitav briselski proces odvijao bez najmanjeg potresa.

Iako doduše sa nešto izmenjenim ulogama, vlada Srbije nije trošila mnogo reči na svoje jednogodišnje (neželjeno) čedo. Niti ga je kritikovala, niti ga je hvalila.

Najviše što se u medijima tih dana moglo čuti i pročitati jeste podsećanje na hronologiju događaja koji su prethodili potpisivanju Briselskog sporazuma, kao i onih koji su se desili posle potpisivanja.

Ni Priština nije trošila mnogo reči na obeležavanje prve godišnjice Briselskog sporazuma, pa se tako običnom posmatraču nameće zaključak da se radi o beznačajnom dokumentu i sporazumu.

No, po svojoj težini i sadržaju, iako poprilično tajnovit i nejasan, ovaj sporazum niti je beznačajan, niti je nebitan.

Svedoci težine ovog sporazuma su upravo oni zbog kojih je on i donešen – Srbi sa Severa Kosova. Istinska politička situacija na Severu Kosova se može računati na 'pre i posle Brisela', uprkos tome što se sam narod na Severu ponaša kao da je sve ostalo isto, ali, čim se skloni iz javnog prostora, privatno će reći „dala nas Srbija nizašta. Da je bar trgovala.“

Policija

Za nekoliko dana biće tačno godinu dana od kada je zatvorena Kancelarija MUP-a u Leposaviću, u kojoj su se u proteklih 14 godina okupljali bivši pripadnici MUP-a Srbije i vršili svoje uobičajne administrativne aktivnosti, a pola godine kasnije, prvi srpski policajci, njih oko 300, obukli su kosovsku uniformu, nakon što su odlukom iz Srbije – svi penzionisani. Građani se privikavaju da ih posle mnogo godina ponovo vide u uniformi i to u onoj, u kojoj ih nisu mogli ni zamisliti.

Oficiri za vezu

Još malo pa će biti i godinu dana od kada su Beograd i Priština razmenili oficire za vezu, koji pri misiji EU predstavljaju svoje zemlje u ta dva grada. Beograd je na dužnost u Prištinu poslao Dejana Pavićevića, a Priština u Beograd ambasadora Kosova u Hrvatskoj, Valjdeta Sadikua, nakon što je prvobitni oficir, Ljuljzim Peci, podneo ostavku. Ni jedan, ni drugi, do sada nisu bili vidljivi za javnost, niti dostupni za medije.

Sud

Sud u Severnoj Mitrovici bio je minulih godina razlog za mnoge proteste Srba koji su želeli da sačuvaju ovu instituciju pod svojom kontrolom, te do sada kosovsko pravosuđe nije imalo značajan uticaj na Sever Kosova. Briselsko rešenje, međutim, podrazumeva da se ovaj sud integriše u kosovsko pravosuđe i dobije ‘pojačanje’ sa jednom trećinom albanskih sudija i tri nove teritorije sa albanskom većinom, za koje će sud u Mitrovici biti nadležan. Predsednik Osnovnog suda će biti Srbin, dok će javni tužilac biti Albanac. Osnovni sud će imati dve zgrade, sa sedištem u Severnoj i Južnoj Mitrovici. U Severnoj Mitrovici vodiće se krivični postupci, dok će se parnični postupci voditi na jugu. U zgradi suda na Severu Kosova nalaziće se i odeljenje Apelacionog suda.

Beograd je ovo pokušao da predstavi kao uspeh u tome što će Srbi imati većinu. Za građane na Severu, međutim, ovo znači da “albanske sudije i tužioci stižu na Sever.”

Ostali sporazumi

Prvi sporazum koji je stupio na snagu bila je integrisana carina. Postignuti su sporazumi još za pozivni broj za Kosovo. Kosovo će moći da koristi svoj novi međunarodni telefonski broj od 2015. Postignuti su sporazumi i razgovara se još uvek o školstvu i o energetici, o čemu u javnosti nema skoro nikakvih detalja.

Na terenu

Pod okriljem ovog sporazuma, Srbi sa Severa Kosova su po prvi put izašli na, za njih – „statusno neutralne“ lokalne izbore koje organizuje Republika Kosovo, što je takođe deo Briselskog dogovora. Iako u malom procentu izlaznosti, od jedva 20-ak odsto, a u Severnoj Mitrovici i uz čitava četiri kruga, kroz koje je prošlo razbijanje glasačkih kutija, smrt jednog od kandidata za gradonačelnika, ostavka novoizabranog i hapšenje trećeg, niko se više ne bavi ovim bilansima. Činjenica da su Srbi sa Severa Kosova otvorili prolaz Kosovu kroz vrata lokalnih samouprava – jedino je što se računa.

Briselski sporazum se najviše video na delu – kroz teritorijalno određenje i formiranje lokalnih samouprava.

Petnaestogodišnje defakto teritorijalno uređenje da Sever Kosova čine samo četiri opštine sa ubedljivom srpskom većinom – Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, više ne važi. Ta teritorija je sada znatno prostranija, a etnički sastav stanovništva prilično drugačiji. Sa dodatom Južnom Mitrovicom, Vučitrnom i Srbicom, računa se da je etnički sastav Severa Kosova 70:30 u korist Albanaca. Očekuje se da će puni efekat ovog teritorijalnog ustrojstva uslediti u narednim godinama.

Po istom principu kao i za sam briselski proces – tajnovit, daleko od javnosti, severne opštine su sa kosovskim ministarstvom za lokalnu samoupravu čitavo proleće usaglašavale svoje opštinske statute. Od ambicioznih ideja da će se pominjati Republika Srbija na nekoliko mesta, preko opštinskih simbola sa srpskim obeležjima, do Zajednice srpskih opština sa mogućim izvršnim ingerencijama – odustalo se kroz proces usaglašavanja.

Najosetljiviji deo je pitanje Zajednice srpskih opština. Za Srbe je ona mogla biti 'slamka spasa' ukoliko bi imala izvršna ovlašćenja, za Albance najveća pretnja ukoliko bi upravo to imala. Sporan je čak i naziv. Kosovski Albanci, uz snažnu podršku međunarodnih partnera, čine sve da se izbegnu naziv „Association“, a da umesto toga bude „Community“. U srpskom jeziku, obe reči se prevode kao „zajednica“, međutim, sa ključnom semantičkom razlikom.

U predloženoj verziji opštinskih statuta, navedeno je da opštine imaju pravo da prenesu nadležnosti na ZSO, u ispravljenoj i potvrđenoj verziji sada stoji da opštine imaju pravo da „sarađuju sa drugim oštinama u sprovođenju svojih nadležnosti u ZSO“. Jedan od argumenata kosovske strane jeste i taj da ukoliko bi Zajednica imala izvršna ovlašćenja, to bi značilo da se kosovski ustav mora menjati, što za njih i međunarodne partnere nije moguće, a i jedni i drugi su za to da se Ustav Srbije treba što pre promeniti baš po pitanju kvalifikacije da je Kosovo integralni deo Srbije.

Sever Kosova se priprema da za dva dana izađe na parlamentarne izbore koje takođe organizuje Republika Kosovo. Kao i za lokalne i sada imamo jedinstvenu listu „Srpska“, koju podržava država, sa tom razlikom što se po prvi put na istoj listi nalaze dojučerašnje 'patriote' i 'izdajnici' – predstavnici srpskih državnih partija i srpski predstavnici koji učestvuju u kosovskom parlamentu.

Ovi izbori sada ni za javnost nisu 'stausno neutralni', jer su glasački listići na Severu isti kao i u ostatku Kosova – na njima jasno stoji grb i naziv države koju Srbija nije zvanično priznala.

Upravo je to jedno od obrazloženja liste „Srpska“ da obustavi svoju predizbornu kampanju, uz prašinu koja se digla oko pitanja ukidanja rezervisanih mesta za Srbe i ostale nealbanske zajednice u kosovskom parlamentu.

Odluku o tome da po prvi put Srbi sa Severa učestvuju na kosovskim izborima, kosovska vlada je 'spremno' dočekala sa pokrenutim procesom o ukidanju zagarantovanih mesta za manjine i odluka kojima se broj sprskih poslanika u parlamentu smanjuje.

Samo dva dana do izbora, jedinstvena Srpska lista, iza koje stoji srpska vlada, ne vodi kampanju. Do juče nije bilo zvaničnih poruka iz Beograda za birače. Sever Kosova još uvek ne liči na mesto na kojem će se za par dana održati izbori. Kao i sve pre u briselskom procesu, i parlamentarni izbori Republike Kosovo na Severu odražavaju dvostruke standarde – u javnosti što manje vidljivo, pod prividom da se ništa ne događa, a suštinski se odgiravaju tektonske promene dva administrativna sistema.

Izvorno objavljeni tekst na italijanskom možete pročitati OVDE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.