Šešelj u Slobodno srpski: Briselski sporazum napravljen voljom zapadnih sila i Srbi su potčinjeni vlastima iz Prištine

Briselski sporazum je nova izdaja srpskih političkih predstavnika iz Beograda, napravljen voljom zapadnih sila da bi se srpske opštine reintegrisale u pravni sistem Kosova i Srbi su sada potčinjeni vlastima iz Prištine. Nikolićeva platforma je samo predstava za javnost. Koštunica je isporučio najveću broj srpskih generala i davao im je novac da bi izgledalo kao da dobrovoljno idu u Hag, pa onda je to učinio Boris Tadić, a na čelu Srbije su tokom proteklih godina bili izdajnici. Srbi treba da budu jedinstveni, da ostanu, oni su ponos čitavom srpskom narodu, a Albancima bih poručio da sa svojim komšijama Srbima žive u miru i da ne otcepljuju deo srpske teritorije. Pitanje Kosova je trebalo zamrznuti po kiparskom modelu, dok se ne promeni odnos snaga u svetu, a Srbija je, kada je Kosovo u pitanju, pogrešila što nije insistirala na dijalogu sa Albancima odmah nakon donošenja Ustava iz 1990. godine. Sukob na Kosovu se mogao izbeći da nije bilo albanske oružane pobune i radikali su u više navrata slali delegaciju na Kosovo i Metohiju da se sa Albancima razgovara. Zapadne obaveštajne službe su činile da se Srbija sistematski optuži kao isključiv krivac za rat na Kosovu i Metohiji. Na Kosovu se mora svaki zločin rasvetliti, da se zna ko i koliko je na kojoj strani ubijen. Sada je teško popraviti odnose sa Albancima. Rezolucija 1244 nije još uvek ispunjenja, pre svega povratak srpskih vojnika i policajaca. Amerikanci na Kosovu i Metohiji imaju pre svega geostrateški, geopolitički i interes za ogromna bogatstva koja tamo postoje, a albanski faktor je idealan za Amerikance, kojima ne odgovara stabilna i jaka Evropa. Amerikanci nisu bili u početku tako striktno za razbijanje Jugoslavije i tragedija se mogla izbeći u bivšoj Jugoslaviji. Bilo je jasno da je Slovenija htela da se otcepi i bila je strašna greška sprečavati to, trebalo je pustiti da se Slovenija otcepi, a onda da se sa Hrvatskom razgovara da li želi da se otcepi, ili da ostane. Ako je želela da se otcepi, onda je trebalo da se razgovara, nije mogla da odvede deo srpskog naroda. Nije se smelo dozvoliti da vojska deluje u Sloveniji, iako sam ja veoma ljut na ubistva vojnika JNA koja su se u Sloveniji dogodila. Nikada nije bilo etničkih incidenata između Albanaca i Srba u Hagu. U Hagu gledate kakav je ko čovek, ljubazno se pozdravimo, a Ljimaj mi je jednom pričao kako mi je organizovao zasedu u Drenici. Haračija i Morina su bili sa mnom na spratu i sa njima sam se družio i viđao. Sa Haradinajem sam se viđao kada su nam bile posete, ili lekarski pregledi, to su bili slučajni susreti. Imao sam period saradnje i sukoba sa Slobodanom Miloševićem, ali tek u Hagu smo postali prijatelji. Milošević je napravio mnogo grešaka, o kojima neću da govorim, jer je mrtav, ali ja imam kritički osvrt na njegov rad. Satima i satima smo se u Hagu intenzivno družili. Ovo su samo neka od svedočenja i stavova predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelja, u emisiji "Slobodno srpski", koja je snimana u prostorijama ove stranke u Beogradu.

“Briselski sporazum je napravljen voljom zapadnih sila da bi se, kako oni kažu, reintegrisale srpske opštine u pravni sistem Kosova u celini i tu su Srbi sada potčinjeni vlastima iz Prištine, ranije nisu bili potčinjeni,” rekao je Šešelj.

Briselski sporazum je nova izdaja vlasti u Beogradu, rekao je Šešelj.

Aleksandar Vučić kaže da ne treba na brzinu rešavati problem Kosova, dodao je Šešelj, a što to nije rekao pre Briselskog sporazuma, što tada nije rekao – ne treba na brzinu, nego treba hladnom glavom. Sad' se on setio, kad' je dosta toga izgubljeno što se tiče srpske diplomatske pozicije – da kaže da treba hladnom glavom i da se ne sme žuriti. 

Šešelj smatra da je pitanje Kosova trebalo “zamrznuti” po kiparskom modelu, dok se ne promeni odnos snaga u svetu:

“Po mom mišljenju, ako nismo u stanju da sad' ostvarimo ono što želimo na Kosovu i Metohiji, trebalo je konflikt zamrznuti. Ne smemo mi da rešavamo taj problem dok su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Srbi na Kosovu su lakše živeli dok su postojale srpske opštine, dok su bile samostalne i dok su finansirane iz Srbije, sad' će Srbi sa Kosova teže da žive, sad' će lakše da žive samo oni koji glume da su predstavnici srpskog naroda u tim pravnim institucijama Kosova.”

Predsednik Srpske radikalne stranke je kazao da ništa ne očekuje od buduće platforme koju za Kosovo najavljuje predsednik Srbije Tomislav Nikolić i da je to, kako je kazao, Nikolićeva predstava za javnost:

“Jedino što se Tomislavu Nikoliću mota po glavi je kako da se odbrani od optužbi da je lažirao fakultetsku diplomu koju je stekao, a da ni jedan ispit nije polagao i da odbrani fondaciju svoje supruge Dragice Nikolić. Što se platforme za Kosovo tiče, tu ne očekujem ništa, to je samo njegova parada za javnost. Ništa ne očekujem od njegove platforme, niti on ima ustavnu nadležnost da to podnosi, niti će to Vlada Srbije njemu prihvatiti, onako kako on podnese.”

Srbija je po Šešeljevim rečima, kada je Kosovo u pitanju, pogrešila što nije insistirala na dijalogu sa Albancima odmah nakon donošenja Ustava iz 1990. godine:

“Mislim da bi oni tad prihvatili da im je ponuđen princip 'jedan čovek jedan glas', bili bi izbori za Autonomnu pokrajinu, ona je tad imala manja ovlašćenja od Ustava iz 1974, ali je i dalje imala veoma značajna ovlašćenja i opet bi Albanci bili u većini i u velikom broju opština na Kosovu, ali bi se tražila formula po kojoj bi se usklađivali interesi. Dakle, trebalo je insistirati na dijalogu sa Albancima, čim je usvojen Ustav Srbije iz 1990. godine i neprekidno na njemu insistirati i ja sam ubeđen da je to moglo da da određene rezultate u određenim okolnostima. Teško je sad' govoriti šta bi bilo kad bi bilo, ali zakasnilo se sa tim insistiranjem na dijalogu, jer je to insistiranje ozbiljno počelo tek 1998 godine, ali tad' je sve već bilo spremno za pobunu i oni nisu hteli da razgovaraju, iako smo više od deset puta slali svoje delegacije tamo.”

Govoreći o počinjenim zločinima na Kosovu, Šešelj je kazao da je zločina bilo, ali da je bilo i slučajeva za koje država Srbija nije znala i kao primer naveo hladnjače u kojima su sa Kosova prevožena tela stradalih Albanaca:

“Mnogi Albanci koji su stradali u borbama, bili su uredno sahranjeni od naših državnih organa, njihovi grobovi su bili obeleženi, svaki leš je bio markiran, a onda je neko naredio da se svi takvi (grobovi, prim. pred) iskopaju, kao i oni (Albanci, prim. red.) koji su ubijeni u krivičnim delima i da se transportuju u unutrašnjost Srbije. Bilo je tu i žena i dece, u to ne sumnjam, ali su mnogi od njih uredno bili sahranjeni, bila je izvršena obdukcija. To nije uradila država Srbija, jer država nije ni znala za to, te leševe je iskopao general policije, Vlastimir Đorđević, za koga su mi Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević rekli da je tokom rata tajno putovao u Budimpeštu. Đorđević je i priznao u Hagu taj transport, pa je svaljivao krivicu na pokojnog Vlajka Stojiljkovića, tadašnjeg ministra policije, koji nije imao pojma o tome. Dakle, ako je on putovao u Budimpeštu u to vreme, postavlja se pitanje zašto je putovao, je li da ide u centar CIA-e koji je vodio Vilijem Montgomeri. Šta još stoji iza toga, leševi su transportovani i cela hladnjača je bačena u Dunav. Normalno je da je ona jednog dana morala da ispliva i da se pronađe. Ja, kao potpredsednik Vlade u to vreme, svedočim da ni ja, niti bilo ko u Vladi, o svemu tome – nismo imali pojma, kad' su se prve informacije pojavile, ja nisam verovao u to, ja sam čak karikirao u svojim izjavama da se to desilo, pa sam mislio da se to desilo posle 5. oktobra, da bi to pripisali Miloševiću. Time je ogromna šteta naneta državi Srbiji i srpskom narodu.”

Govoreći o Hagu, Šešelj je rekao da od njegove, kako je kazao, pobede Haškog tribunala, korist ima celo čovečanstvo, a posebnno srpski narod:

“Srpski narod ima korist od moje pobede zato što sam sudnicu iskoristio kao političku pozornicu na kojoj sam rasturio mnoge antisrpske predrasude i mnoge lažne optužbe protiv celog srpskog naroda i protiv srpske države.”

On je kazao da se u Hagu radilo po različitim kriterijumima, kada je u pitanju Kosovo, a što se odnosi na srpske generale i političare i Albance kojima je tamo suđeno:

“Kosovo je u Hagu obrađivano tako što su unapred optužnicom ograničavali domen eventualne krivice, što su to sveli na mali broj krivičnih dela. Kad' je suđeno Haradinaju i Ljimaju, to je ograničeno na nekoliko slučajeva i čak, gotovo – da je više bilo slučajeva likvidacije i mučenja Albanaca, nego Srba, Albanaca koji nisu bili lojalni OVK. E sad', šta je tu problem, ja ne mogu da kažem Haradinaj, ili Ljimaj su ubili nekoga, to ja ne mogu da kažem, ali zašto nisu isti kriterijumi primenjivani za Haradinaja i Ljimaja s jedne strane i Pavkovića, Lazarevića i Šainovića s' druge strane, dakle to je taj problem. Jedni imaju jedne, drugi – druge kriterijume. Konkretno, kod Haradinaja i Ljimaja se išlo do sitnih 'crevca' da se dokaže krivica, na primer, nema dokaza da je on znao da se u njegovoj zoni odgovornosti nešto desilo i on je oslobođen. S druge strane, u srpskom slučaju se uopšte nije dokazivalo da li je neko znao, ili nije znao. Imamo slučaj generala Lazarevića, svako krivično delo koje se desilo u njegovoj zoni odgovornosti, a to je celo područje Kosova, za koje je on saznao, ima dokaze da je odmah podnosio inicijativu da vojno-istražni organi započnu postupak i u njegovoj presudi mu to priznaje sudsko veće, ali onda postavljaju pitanje – a zašto on nije obustavio operacije dok se to ne rasvetli? Pa koja bi to vojska u svetu obustavila operacije zato što su se negde desili zločini?”

Šešelj je kazao da je najbolnije to što Srbi nisu bili jedinstveni i kompaktni kada je u pitanju Haški tribunal.

“Ja se divim albanskom narodu i to moram da priznam. Albanski narod je znao da u svojim redovima reguliše pitanje izdaje, a šta je bilo kod nas Srba? Kod nas su se prosto takmičili ko će pre da se prijavi Kancelariji haškog tribunala i da se ponudi da svedoči, da bi dobio određene privilegije, da se odseli u inostranstvo, tamo dobije zaposlenje, sigurno sklonište i tako dalje. S druge strane, Albanci su pitanje svedoka tužilastva u svojim redovima znali da reše i novine su pisale o tome, od sumnjivih smrti pojedinih svedoka, jer su bili kompaktni, a mi Srbi nismo bili kompaktni. Kod nas je, recimo, bilo slučajeva da se sudi policijskom generalu i gomila policijskih pukovnika dolazi da svedoči protiv njega, e to je to što je bolno kod nas Srba, što mi nismo bili kompaktni i jedinstveni,” rekao je Šešelj.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.