Kostić: Srbi stalno slušaju „ne damo Kosovo“, ali nedostaje plan – većina ispitanih smatra da i BG i PR imaju pogrešnu politiku

Senka Kostić
Senka Kostić je istraživačica, docent na katedri za psihologiju Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i aktivista pokreta Kreni Promeni. U saradnji sa nevladinim organizacijama Aktiv i CASA, autorka je više analiza i istraživanja o položaju Srba na Kosovu/FOTO: KoSSev

Piše: Senka Kostić

Nacionalni interes Srba sa KiM postepeno je dobio novo obrisje i možemo ga definisati kao: stvaranje uslova za održiv ostanak Srba na Kosovu.

Naime, rezultati istraživanja Centra za afirmativne društvene akcije koje je sprovedeno u maju mesecu 2023. godine pokazuju da Srbi sa KiM znaju šta je naophodno da urade Beograd i Priština da bi oni ostali da žive na ovoj teritoriji.

Na pitanje na koji način je moguće ovo postići preko 50% ispitanika pod odgovornu politiku Beograda vide u povećanju ulaganja u obrazovanje i zdravstveni sistem, kao i u povećanju ulaganja u ekonomski razvoj naše zajednice, obezbeđivanju boljeg životnog standarda, ali to podrazumeva i iskorenjavanje nepotizma i korupcije.

Obrazovanje i zdravstvo pri srpskom sistemu – suštinski uslov da Srbi ostanu

Sa druge strane, Srbi sa KiM odgovornu politiku Prištine vidi u punoj implementaciji prava kosovskih Srba uključujući pravo na povratak i zaštitu imovine, zaštitu nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa i osobenosti.

Pored toga, od Prištine se traži legitimizacija veza kosovskih Srba sa Beogradom, odnosno, 84,7% ispitanika smatra da je suštinski preduslov da Srbi ostanu na KiM to da obrazovanje, zdravstvo i sistem socijalnih usluga ostane u srpskom administrativnom sistemu, uz očuvanje sistema plata.

Navedeni rezultati govore u prilog hipotezi da Srbi sa KiM sve više ispoljavaju emotivne stavove u čijoj osnovi je strah da se ne izgube i ono malo “privilegija” koje poseduju. Par meseci kasnije svedoci smo ogromnih gubitaka za srpsku zajednicu, uz poslednju krizu vezano za pitanje očuvanja valute dinara na Kosovu.

Kako smo od politike ‘šta u dijalogu možemo da dobijemo’, došli do ‘kako da ništa što imamo ne izgubimo’?

Svakao da stavovi nisu dobri prediktori ponašanja, ovo ne znači da će se Srbi odmah raseliti sa teritorije KiM; međutim, u proteklih godinu dana veliki broj Srba je napustio Kosovo i Metohiju, a represivne mere Kurtija, loš životni standard, urušavanje zdravstva i obrazovanja, mogu dodatno doprineti raseljavanju Srba sa ovog prostora. Kako smo došli do ove situaciji; od politike “šta u dijalogu možemo da dobijemo”, do “kako da ništa što sad imamo ne izgubimo“?

Nacionalni interes Srba na Kosovu i Metohiji decenijama unazad definisan je samo kao politički stav (nikada nećemo reći da je Kosovo nezavisna država), ali ne i kroz jasnu političku strategiju.

Šta nam znači neko parče zemlje koje ćemo zvati Srbija, ako na toj zemlji ne žive Srbi

Fokus javnosti u ostatku Srbije nije usmeren na konkretna politička dešavanja na KiM, niti su valjano upoznati sa načinom života Srba. Odnosno, dok Srbi sa KiM sve više osećaju pritisak i ugroženost vezano za bezbednost, ekonomsku stabilnost, slobodu kretanja, vrednosne stvari koje čine njihov nacionalni identitet, a to su religija i očuvanje kulturno-istorijske baštine na ovoj teritoriji, neretko se dešava da se ostatku Srbije plasiraju samo delići priče, uglavnom svedeno na populističke izjave vladajuće stranke: “Ne dam Kosovo”.

Odsustvo jasnog plana za problem Kosova i Metohije doveo je do toga da od borbe za autonomiju nad ovom teritorijom danas prvo moramo voditi borbu da ljudi imaju razloga da ostanu da žive na ovom prostoru.

Ovo se jasno vidi u trenutnom političkom stavu koji zagovaraju srpski politički akteri, posebno na KiM, a koji se može izraziti već čuvenom frazom “ostanak i opstanak”.

Ovakvom stavu se ne može puno toga zameriti. Zaista, šta nam znači neko parče zemlje koje ćemo zvati Srbija ako na toj zemlji ne žive naši ljudi!? Međutim, koliko god smatrali da je ovakav stav ispravan, ostaje otvoreno pitanje koliko se zaista radi na ostvarenju ovog interesa?

Često smo u prilici da čujemo kako je potrebna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali nismo baš sigurni šta to tačno podrazumeva za aktere ovih dijaloga, a šta za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji.

97,8% ispitanih Srba smatra da je politika Prištine prema Srbima pogrešna

Sadržaj pregovora, kao i potpisivanje sporazuma se ne prenose transparetno pa samim tim narod ne može znati da li su njihovi interesi zaista zagovarani. Svedoci smo da Kurti i Vučić za svoje slušaoce iznose selektivne informacije, uglavnom samo ono što je u samom interesu njihovog opstanka na vlasti.

Kada pogledamo odluke Prištine prema Srbima sa Kosova i Metohije, sklonost ka jednostranoj implementaciji potpisanih sporazuma, stiče se utisak da Kurti teži etnički čistom KiM. Imajući to u vidu ne iznenađuje podatak da 97,8% ispitanih Srba smatra da je politika Prištine prema Srbima sa KiM pogrešna. Sa druge strane, Srbi se ne mogu pouzdati ni u politiku Beograda.

Rezultati istog istraživanja ukazuju da 57,1% ispitanika smatra da je politika trenutne vlasti u Srbiji prema problemima Kosova pogrešna. Čelnici vlasti u Beogradu demonstriraju lažnu naučenu bespomoćnost, svu krivicu za položaj srpskih zajednica na KiM prebacuju na Prištinu i u potpunosti odriču sopstvenu odgovornost za kontinuirani etnički konflikt između Srba i Albanaca, uz plasiranje očekivanja da bi Srbi sa KiM trebalo sve da istrpe i ne podlegnu pritiscima Prištine.

Paralelno sa tim, Srbi sa Kosova su primorani da sve više razmišljaju o obezbeđivanju uslova kako da ostanu ovde da žive zbog čega srpska zajednica na Kosovu i Metohiji već godinama živi kognitivnu disonancu: kako u svetu paralelnih instistucija ostati veran Srbiji.

Srbi sa Kosova sve više imaju utisak da su prepušteni sami sebi

Srbi sa KiM, da bi normalno funkcionisali, moraju posedovati kosovsku ličnu kartu, moraju raditi u Kosovskoj policiji, moraju izaći na kosovske izbore. Ali kako to usaglasiti sa očekivanjima i stavovima građana iz ostatka Srbije!? I posebno, kako borbu za sopstvene interese usaglasiti sa pritiscima iz Beograda?

I dok međunarodna zajednica, sa jedne strane čini ustupke predsedniku Srbije ne tražeći da formalno prizna nezavisno Kosovo, a sa druge strane, toleriše Kurtijeve represivne postupke, Srbi sa KiM sve više imaju utisak da su prepušteni sami sebi, bez dosledne podrške i pomoći odgovornih za njihov položaj.

Možda je upravo to razloga zbog čega Srbi sa KiM nemaju poverenje u trenutne strategije koje se koriste ili se pak mogu koristiti u procesu normalizacije odnosa, kao što su dijalog Beograda i Prištine i pronalaženje kompromisa, održavanje statusa quo, bliska saradnja sa EU i SAD, bliska saradnjom sa Kinom i Rusijom.

Nijedan od pomenutih strategija nije dobila poverenje ispitanog uzorka. Postoji više razloga za ovako dobijene podatke. Jedan je svakako ono što smo već naveli, nedostatak transparentnosti. Treba napomenuti i odsustvo doslednosti primenjivanja određenih strategija, ali i to da od početka implementacije Briselskog sporazuma, bez obzira na to koja je strategija primenjena, Srbi na KiM su beležili samo gubitke.

Vučić svesno žrtvovao položaj Srba na Kosovu da bi obezbedio međunarodnu podršku

Primarna odgovornost za to svakako je usmerena ka politici Beograda, jer se od njih najviše očekuje da zaštite i rade u interesu svog naroda. Međutim, imajući u vidu pritisak Beograda prema svom narodu na KiM samo u poslednjih godinu i po dana (postavljanje pa insistiranje da se sklone barikade, zahtev da policija preda uniforme, povlačenje ljudi za Beograd i gubitak opština…) posve je jasno da je velika nesreća Srba sa KiM upravo u tome što se njihovi nacionalni interesi ne poklapaju sa ličnim interesima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Naime, ako pogledamo politiku Aleksandra Vučića vezano za Kosovo od trenutka dolaska na vlast pa do danas, stiče se utisak da je svesno žrtvovao položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji kako bi obezbedio međunarodnu podršku, a time i opstanak na vlasti.

Na svaki jedan Vučićev potez unazad, Kurti napreduje par polja napred, ka pobedi

Da ponovimo još jednom ono što verujemo da je važno, Srbi znaju da imenuju svoje potrebe (uslove koje je neophodno obezbediti kako bi imali normalan život na ovom prostoru), ti uslovi nisu ništa drugo do onoga što je neophodno kako bi ljudi ovde mogli da imaju normalan i dostojanstven život.

Međutim, sve više je upitno koliko sami akteri, pre svega Kurti i Vučić, ali i međunarodna zajednica, zaista stavljaju u prvi plan potrebe Srba sa Kosova i Metohije u toku pregovora.

Dodatno obeshrabruje utisak kom se ne možemo odupreti: od prilično neizvesne partije šaha, za jako kratak vremenski period predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, počeo je da se povlači. Na svaki jedan njegov potez unazad, Kurti napreduje par polja napred, ka pobedi.

I tako, pošto je žrtvovao kraljicu, lovce, konje, Vučiću je izvršio rokadu. Ostali su mu još samo Srbi sa KiM koje koristi kao topovsko meso, dok paralelno sa tim polaže nade da će međunarodna zajednica svakog trena svirati kraj partije i time mu obezbediti maker pat poziciju u uglu table.



Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.



 

Pročitajte još:

Kostić: Srbima na Kosovu se nacionalni interes sveo na to da ne izgube ono što imaju, bude se, žele promene



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.