„Sloboda medija ne meri se bliskošću s vlašću, već distancom od finansijskih i političkih interesa“, kaže danas šef kabineta premijera u tehničkom mandatu, Aljbina Kurtija.
Kosovo je prema najnovijem izveštaju Reportera bez granica (RSF) za 2025. godinu zabeležilo dramatičan pad na listi slobode medija za dodatna 24 mesta i sada se nalazi na 99. mestu, što je najlošija pozicija na Zapadnom Balkanu.
Asocijacija novinara Kosova podigla je alarm, organizujući hitnu konferenciju za medije ispred (dojučerašnje) kosovske vlade, koju i najviše krive, odnosno Samoopredeljenje i njegovog lidera Aljbina Kurtija, a predsednik udruženja je predložio i formiranje posebne radne grupe.
Kurti je danas ignorisao novinarska pitanja o ovom izveštaju, ali nisu njegovi telohranitelji novinare. Odgurnuli su Genca Godancija dok je postavljao pitanje upravo o indeksu slobode medija.
Iako Kurti još uvek ćuti, ne ćute njegovi saradnici.
Više njih je danas prozvalo i pokušalo da diskredituje dodatno i predsednika AGK, Džemajlja Redžu, uz udruženje, kao i same Reportere bez granica.
Funkcioneri Samoopredeljenja i vlasti koji su se danas izjašnjavali tvrde da na Kosovu cveta sloboda govora, da nema transparentnije vlade od Samoopredeljenja, da LVV drži direktnu komunikaciju sa građanima, uključujući pre svega medijske kanale preko društvenih mreža; da su time uštedeli novac građana i napravili diskontinuitet sa prethodnim vladama za koje tvrde da su plaćale medije da pozitivno izveštavaju o njima ili čak plaćali i medijsku tišinu. Sam izveštaj nipodaštavaju, kroz diskreditaciju i samog RSF, kao i novinara na Kosovu.
Zbog nekih od njih reagovalo je ponovo AGK, kao i regionalna platforma Safe Journalists.
Vlada nije trošila milione na propagandu
I šef Kurtijevog kabineta u sličnom tonu – Vlada Kurtija se izdvaja kao najotvorenija prema medijima, javno tvrdi Ljuan Daljipi.
Za razliku od prethodnih vlada, nije trošila milione na propagandu, niti je kupovala tišinu medija putem direktnih ugovora, kaže.
Kako Samoopredeljenje vidi ulogu medija, vidi se upravo kroz njegovu izjavu:
„Dok su ranije vlade (AAK, PDK, LDK) trošile i do 13 puta više sredstava dnevno za ‘saradnju’ s medijima, trenutna vlada je ta sredstva preusmerila u veću transparentnost i direktnu komunikaciju sa građanima, naročito putem društvenih mreža“.
Mnoge od medija koji danas kritikuju vladu kao „anti-medijsku“, zapravo su izgubile finansijske koristi koje su ranije imale iz budžeta, poručio je dalje Daljipi.
„Ova vlada ne tretira medije kao neprijatelje, ali ih više ne vidi ni kao tihe partnere. Sloboda medija ne meri se bliskošću s vlašću, već distancom od finansijskih i političkih interesa“, takođe je naveo.
Iako nije direktno prozvao Reportere bez granica, naveo je da su autori često predstavnici „vrlo malih organizacija“ koje funkcionišu kao individualne inicijative, i da su mnoge od njih pogođene smanjenjem stranog finansiranja, uključujući zatvaranje USAID-a.
U nastavku objavljujemo izvorni prevod Daljipijevog saopštenja:
Oni koji danas kritikuju Vladu Kurtija kao „anti-medijsku“ često su isti oni koji su ranije imali velike koristi od prethodnih vlada – AAK, PDK, LDK – poznatih po „lakim rukama“ kada je u pitanju bilo deljenje javnog novca „prijateljskim“ medijima. Dolaskom Vlade Kurtija, česma je ozbiljno zategnuta – i sasvim slučajno, neki od najglasnijih kritičara danas su upravo oni koji više ne dobijaju „uobičajeni tretman“. Drugim rečima: manje ugovora, više buke.
Indeks RSF-a (Reporteri bez granica) je sam po sebi instrument sa mnogim manama. Ne uzima u obzir lokalni kontekst, istorijat medijskih subvencija koje su često bile direktno vezane za propagandu, niti pokušaje da se javno finansiranje podeli na pravedan i transparentan način. Štaviše, ovaj indeks ne otkriva ni ko su ispitanici – obično je to samo jedna osoba po zemlji (!). Dakle, ako se pita samo jedna osoba, a ta osoba je nekada imala „suve koristi“ od prethodnih vlada, nije nikakvo čudo što rezultat ispadne iskrivljen.
Na primer, prvo pitanje u RSF upitniku glasi: „Da li zvaničnici i političari deluju na način koji garantuje slobodu štampe?“ A ponuđeni odgovori su: „Da, potpuno“; „Da, donekle“; „Zapravo ne“; „Nimalo“; „Ne znam“. Ovo pitanje može dati vrlo subjektivne odgovore, posebno u Kosovu, naročito ako nije dat dodatni komentar ili nije objašnjen širi kontekst vlasti i medijske sfere. Verujem da bi velika većina građana Kosova na ovo pitanje odgovorila sa „Da, potpuno“. S druge strane, ako je ispitanik imao zlu nameru – mogao je da odgovori „Nimalo“.
Njihova metodologija više liči na test percepcije u skandinavskom stilu nego na objektivnu procenu balkanske realnosti. Na kraju dana, Kosovo nije Švedska, a naši mediji ne opstaju zahvaljujući pretplatama građana ili državnim subvencijama – već godinama funkcionišu kroz tendere i ugovore iz ministarstava. Vlada Kurtija odlučila je da prekine taj ciklus. I ne prihvataju svi lako činjenicu da više nisu na listi „povlašćenih“.
Portparol Samoopredeljenja: Oni koji su za izveštaj govorili, sada se „čude“ njegovom sadržaju
Umesto da se bave padom slobode medija, Samoopredeljenje ponovo na novinare
Kurti (za sada) ćuti o zadnjem mestu na ZB u slobodi medija, ali ne ćuti opozicija…
Kosovo tone na listi RSF slobode medija, AGK podiže uzbunu, Kurtijevo obezbeđenje gura novinara
Kosovo palo za još 24 mesta u Indeksu slobode medija, najgore u regionu, Srbija…
Matić (ANEM): U Srbiji svojevrsni rat protiv novinara, od početka godine 14 napada na…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
