Sutra je Dan slobode medija. Tradicionalno, uoči Svetskog dana slobode medija, Reporteri bez granica, objavili su novi izveštaj o medijskim slobodama u svetu. Kosovo je ove godine za čak 24 mesta palo prema najpoznatijem indeksu medijskih sloboda i najgore je u regionu, Srbija se popravila za dva.
Kosovo je sada na 99. mestu, na najgorem mestu u regionu. Prošle godine bilo je na 75. mestu kada je palo takođe za 19 mesta, što je veliki pad unazad, tim pre što je pretprošle godine svoju poziciju popravilo za pet mesta (56) u odnosu na 2022, kada je bilo na 61.
„Iako je medijsko tržište Kosova raznoliko, njegov razvoj je ograničen malom veličinom i etničkim podelama. Sloboda medija je ugrožena politički motivisanim regulacijama, tužbama koje imaju za cilj da zastraše novinare, nedovoljnim pristupom javnim informacijama i ozbiljnim rizicima po bezbednost novinara“, navodi se u izveštaju za Kosovo.
Srbija je takođe u četvrtoj grupi zemalja sa indeksom 96, ali se za razliku od prošlog indeksa, sada se popravila za neznatna dva mesta – 96. Ona je ispred Kosova sada za tri mesta.
„Iako u Srbiji postoji kvalitetno novinarstvo, nagrađivano za istraživanja o kriminalu i korupciji, ono se nalazi između rasprostranjenih lažnih vesti i propagande. Uprkos solidnom pravnom okviru, novinari su izloženi političkim pritiscima, a zločini počinjeni nad njima ostaju nekažnjeni“, navodi se za Srbiju.
Iako je Srbija na Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu formalno napredovala za dve pozicije i sada zauzima 96. mesto od 180 zemalja, Pavol Salai, predstavnik Reportera bez granica (RSF) za EU i Balkan ocenjuje da je reč o „iluzornom napretku“, jer je istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija u zemlji.
Situacija je u oba medijska sistema opisana kao „teška“.
Slovenija je na 33. mestu, Crna Gora – 37., Hrvatska na 60., Albanija na 80., i Bosna i Hercegovina na 86.
Ekonomski pritisak postaje ključna pretnja slobodi medija, upozorava RSF
Sloboda medija na globalnom nivou suočava se sa najnižim indeksom u istoriji, saopštila je organizacija Reporteri bez granica (RSF) u najnovijem Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu. Iako su fizički napadi na novinare i dalje najvidljivije kršenje medijskih sloboda, RSF ističe da je ekonomska nestabilnost postala jednako ozbiljna, ali podmuklija pretnja.
U izveštaju se navodi da su mediji širom sveta pod sve većim pritiskom zbog koncentracije vlasništva, zavisnosti od oglašivača i donatora, te nedostatka transparentne i stabilne javne podrške. Prema oceni RSF-a, upravo je ekonomski indikator slobode medija dostigao istorijski minimum, što je dovelo do toga da se globalna situacija po prvi put u istoriji ovog indeksa klasifikuje kao „teška“.
„Bez ekonomske nezavisnosti nema ni slobodne štampe“, upozorila je glavna urednica RSF-a, An Bokande (Anne Bocandé). „Kada su mediji finansijski oslabljeni, primorani su da jure za publikom na uštrb kvaliteta, otvarajući prostor za uticaj oligarha i vlasti. Siromašni novinari gube mogućnost da se odupru propagandi i dezinformacijama.“
RSF poziva na hitnu reformu medijskog tržišta kako bi se obezbedila stabilnost i održivost proizvodnje pouzdanih informacija. Organizacija podseća da rešenja postoje, ali da je njihovo brzo i široko sprovođenje ključno kako bi mediji mogli da ispune svoju javnu ulogu u demokratskom društvu.
Nezavisni mediji u Evropi i Centralnoj Aziji pod ekonomskim gušenjem – Srbija i Kosovo među najugroženijima u regionu
Nezavisni mediji širom Evrope i Centralne Azije suočavaju se sa ozbiljnom ekonomskom krizom, dodatno pojačanom geopolitičkim tenzijama, povlačenjem američke finansijske pomoći i porastom ruskog propagandnog uticaja, upozoravaju Reporteri bez granica (RSF) u najnovijem izveštaju o globalnoj slobodi medija.
U izveštaju se navodi da su budžetski rezovi, uvedeni tokom administracije Donalda Trampa, uključujući obustavu finansiranja Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda (RFE/RL) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), dodatno oslabili već ranjive medijske sektore, naročito u autoritarnim državama i zemljama pogođenim korupcijom i ratom.
U Ukrajini, gde je pristup pouzdanim informacijama ključan zbog nastavka ruske invazije, oko 90% redakcija zavisilo je od strane pomoći, mahom iz SAD. Njeno ukidanje ugrožava izveštavanje o ratnim zločinima i korupciji, dok ruska propaganda raspolaže znatnim resursima.
Ekonomsku iscrpljenost osećaju i redakcije u egzilu iz Rusije i Belorusije, koje su zbog gubitka podrške i lokalnih prihoda bile prinuđene na masovna otpuštanja. U Gruziji, Azerbejdžanu i drugim državama regiona, oglašivačko tržište i zakoni o „stranom uticaju“ dodatno guše nezavisno novinarstvo.
Situacija je zabrinjavajuća i na Zapadnom Balkanu. Srbija, koja zauzima 96. mesto na indeksu, i Kosovo, koje je najlošije rangirano u regionu – sada na 99. mestu, suočavaju se s ozbiljnom krizom javnih servisa, koji trpe zbog političke kontrole i finansijske nesigurnosti. U Bosni i Hercegovini (86), Crnoj Gori, i Severnoj Makedoniji, mediji se suočavaju sličnim izazovima, uključujući ograničenu transparentnost finansiranja i sveprisutne političke pritiske.
„Ekonomsku krizu prati zabrinjavajuća politička instrumentalizacija medija“, navodi RSF, upozoravajući na normalizaciju nekažnjivosti za napade na novinare i pokušaje da se novinari pretvore u propagandne instrumente.
Iako u nekim državama Evropske unije postoje znaci oporavka – poput Poljske i Estonije – na Balkanu i u širem regionu nezavisno novinarstvo ostaje ozbiljno ugroženo, dok se donošenje ključnih zakona, poput Evropskog akta o slobodi medija (EMFA), i dalje odlaže.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
