Seći granu na kojoj sediš

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Danas Kosovo dovodi u pitanje međunarodni sistem koji je omogućio njegovo postojanje. Bila bi to neviđena strateška kratkovidost kada bi Kosovo danas podršku zapadnom međunarodnom poretku pomešalo sa našim izuzimanjem iz pravila međunarodnog poretka.

Šta je Republika Kosovo? Kakav je naš politički karakter? U našoj modernoj istoriji odgovor na ova pitanja bio je sam po sebi očigledan: Kosovo je priča o uspehu zapadnog međunarodnog poretka i međunarodnog prava.

Taj međunarodni poredak oslobodio je Kosovo od nasilnog agresora koji je u našem regionu počinio najteže zločine od Drugog svetskog rata.

Taj međunarodni poredak bombardovao je 78 dana jednu suverenu državu, uspostavljajući novi presedan u međunarodnim odnosima – da apsolutni suverenitet države prestaje onda kada se ta država pretvori u klanicu sopstvenog naroda.

Taj međunarodni poredak stavio je u službu Kosova jedan od najintenzivnijih međunarodnih projekata izgradnje države, koji je kulminirao proglašenjem nezavisnosti. KFOR, UNMIK, OEBS, ICO, EULEX, Ahtisari i drugi igrali su i nastavljaju da igraju ključnu ulogu u građenju narativa o Kosovu kao svetlom primeru zapadnog međunarodnog poretka.

Međunarodno pravo legitimisalo je taj zapadni međunarodni angažman. Međunarodni sud pravde je 2010. potvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Paralelno s tim, zapadni međunarodni poredak pomogao je Kosovu da dobije međunarodno priznanje od velikog dela sveta.

U međuvremenu je Kosovo izradilo jedan od najmodernijih evropskih ustava, nudeći visoke garancije nevećinskim zajednicama. Izgradilo je centralne i lokalne institucije, iz izbora u izbore pokazivalo demokratsku zrelost i vitalnost, razvilo slobodnu tržišnu ekonomiju i sprovelo intenzivan program infrastrukturne modernizacije. Sve je to bilo moguće zahvaljujući zapadnom međunarodnom poretku, koji je stajao uz nas i u najmračnijim i u najsvetlijim danima.

Drugim rečima, moderna istorija Kosova jeste priča o uspehu zapadnog međunarodnog poretka. Mi to danas razumemo zato što nam je vreme omogućilo da to razumemo, ali su neke mudre glave to znale od samog početka. „Otvoreno prema Albaniji i Srbiji, ali uz međunarodne garancije“, govorio je Ibrahim Rugova.

Dakle, ovo putovanje kroz vreme napravio sam da nas podsetim da je Kosovo priča o uspehu međunarodnog poretka, vrednosti i normi. To je naš politički karakter.

Danas je taj naš politički karakter doveden u pitanje. Nastojanja Kosova da menja svoje međunarodne obaveze povezane sa osnivanjem Specijalnog suda u Hagu predstavljaju direktno osporavanje institucionalnog i međunarodnog poretka na kojem je izgrađen naš politički karakter. To je kao ona izreka – seći granu na kojoj sediš.

Drugim rečima, Kosovo dovodi u pitanje međunarodni sistem koji je omogućio njegovo postojanje. Dovodimo u pitanje istorijsku arhitekturu na kojoj počiva država Kosovo. Bila bi to neviđena strateška kratkovidost kada bi Kosovo danas podršku zapadnom međunarodnom poretku pomešalo sa našim izuzimanjem iz pravila međunarodnog poretka.

Vreme je da shvatimo da učešće u međunarodnom poretku nije jednosmerna ulica. Nije švedski sto. Ne može se koristiti kada nam odgovara, a ignorisati kada nam se ne dopada.

Najveće istorijsko dostignuće Kosova jeste to što je borbu za državu Kosovo pretvorilo u afirmaciju međunarodnih normi. Na taj način Kosovo danas predstavlja primer onoga što zapadni međunarodni poredak može da postigne. Sada rizikujemo da našu državnost vratimo unazad, na političko groblje „izuzetnosti“ i „suverenizma“ prošlih vekova.

S druge strane, Kosovo ima pravo da odluke iz Haga smatra nepravednim. To su legitimni istorijski, politički i pravni stavovi.

Međutim, osporavanje tih odluka mora se odvijati isključivo unutar normi i pravila koja su deo zapadnog međunarodnog poretka, a ne njihovim osporavanjem.

Osporavati njih znači osporavati temelje na kojima počiva čitav narativ naše moderne istorije.