Pripadnik nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, Fatmir Sopi, izjavio je u nastavku haškog procesa protiv Saljiha Mustafe da nikada nije čuo da je on naredio zlostavljanje i prebijanje pritvorenika OVK u selu Zlaš, u aprilu 1999. godine.
Mustafa (49), koji je prema Sopijevom iskazu tada bio komandant jedinice OVK zvane BIA ili Shifterat u Zlašu, optužen je za zlodela nad šestoricom Albanaca u improvizovanom pritvoru OVK u tom selu.
Tužilaštvo suda za zločine boraca OVK tereti Mustafu u četiri tačke, za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo Albanaca, koje je OVK smatrala „kolaborantima“, „špijunima“ ili pristalicama tadašnjeg predsednika Kosova Ibrahima Rugove.
Prema optužnici, jedan od šestorice pritvorenih Albanaca umro je od posledica prebijanja i rana od hitaca iz vatrenog oružja, a ostali su bili pušteni sredinom aprila 1999. godine.
Na pitanje Mustafinog branioca Džulijusa fon Bonea da li je „čuo da su ljudi bili zlostavljani u Zlašu“, Sopi je odgovorio odrečno.
„Da li ste čuli da je Mustafa naređivao prebijanje i zlostavljanje“, glasilo je sledeće pitanje branioca.
„Ne“, odgovorio je svedok.
Upitan da li je „neko širio takve informacije“ u to vreme, Sopi je uzvratio: „Ne, nikada nisam čuo takve stvari o mom saborcu Mustafi“.
„To se nikada nije moglo dogoditi. Znam ga i pre rata, poznavao sam ga kao bivšeg političkog zatvorenika i nekog ko je doživeo najnehumanije torture od strane srpske vlasti i nikada ne verujem da on može da primeni nasilje nad bilo kim iz bilo kog razloga i u svakom slučaju. Nikada u životu nisam čuo ovako nešto o mom saborcu, gospodinu Saljihu Mustafi“, rekao je Sopi, javila je u video prilogu agencija KosovaPress.
Svedok, koji je bio član komande 153. brigade OVK u Zlašu, negirao je i da su oficiri OVK u to vreme razgovarali o „špijunima i kolaborantima“, i da „ni u kom slučaju politička orijentacija nije bila prepreka“.
„Ni u kom slučaju i ni u kom obliku politička orijentacija vojnika OVK nije bila prepreka, cilj rata je bilo oslobođenje zemlje, a politička ubeđenja nas u to vreme nisu zanimala“, rekao je on.
Sopi je odgovarao na pitanja branioca Saljiha Mustafe, Julijusa fon Bonea, kome je rekao da OVK nije regularna vojska i da stoga nema uniforme za sve vojnike.
Ali on je dodao da su srpske paravojne snage „zloupotrebile“ uniformu OVK.
„Uniforma OVK je u mnogim slučajevima zloupotrebljena, posebno su je zloupotrebljavale srpske paravojne i vojne snage koje su pod uniformom OVK vršile stravične masakre. Pominjem samo jedan slučaj koji imam na umu kada su pripadnici srpskih jedinica u uniformama OVK u Peći ušli u omladinski lokal i pobili sve te pripadnike svoje nacije, pripadnike Srba, na način da okrive OVK i međunarodnu zajednicu, da je osude kao terorističku organizaciju jer vrši teror, zločine. Što se tiče uniforme koju smo nosili, nismo bili potpuno kompletni“, rekao je Sopi.
Sopi je tokom svedočenja rekao da su vojnici OVK čuvali zgrade u kojima se nalazio štab ili jedinice OVK i da su morali da se identifikuju ili predstave nepoznatim licima koja su mogla da uđu.
Sopi je rekao da je od 7. aprila 1999. godine bio angažovan na dužnosti komandanta borbenih dejstava u rejonu Prapaštice i da se do druge ofanzive, koja je bila 18. aprila, retko vraćao u selo Zlaš, i da tokom aprila 1999. nije bio u Zlašu, zato što je u drugom selu učestvovao u borbama protiv srpskih snaga.
Rekao je da se ne seća da je Mustafa poslao medicinsko osoblje u Zlaš u aprilu 1999. godine.
Naveo je da je Mustafu prethodno „video mnogo puta u Zlašu“, na imanju na kojem je bila smeštena formacija BIA.
Prema optužnici, u pomoćnim objektima na tom imanju, poput štale, Mustafini vojnici su pod neljudskim uslovima nezakonito držali otete Albance, zlostavljali ih, tukli i mučili.
Sopi je danas svedočio da je na tom imanju bio samo u glavnoj kući, u štabu Mustafine jedinice, i da mu je izgledalo da se drugi objekti ne upotrebljavaju.
U jučerašnjem glavnom iskazu, svedok je rekao i da nije znao da u Zlašu postoji pritvor za zarobljenike OVK.
Proces protiv Mustafe, pred sudom čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, biće nastavljen iduće nedelje.
Fatmir Sopi je 11. svedok koji se vodi u procesu protiv Saljiha Mustafe i saslušanje je otvoreno za javnost.
On je rekao da se pridružio OVK od njenog osnivanja 1998. godine i da je organizator rejona Golak, a danas je predsednik Organizacije ratnih veterana OVK u Prištini.
Suđenje Saljihu Mustafi započeto je 15. septembra i prvo je suđenje u Haškom sudu za OVK.
Na prvom ročištu, koje je bilo posvećeno uvodnoj reči tužioca i zastupnika žrtava, Mustafa se još jednom izjasnio da nije kriv za krivična dela za koja ga tereti, kako je rekao „ovdašnji gestapo“.
Dokazni postupak započet je 21. septembra ispitivanjem prvog svedoka Specijalnog tužilaštva, pod zaštitnim merama, a potom je usledilo ispitivanje ostalih svedoka Specijalnog tužilaštva.
Podsetimo, prema ranijim najavama, kao i potvrdi Specijalizovanih veća, Tužilaštvo namerava da pozove ukupno 16 svedoka, od kojih će 15 svedočiti u sudnici, i svi su kosovski Albanci. Od ukupnog broja 12 njih će svedočiti pod zaštitnim merama, plašeći se odmazde.
Ujedno, za sada je devet lica dobilo status žrtve, a prijavljivanje je i dalje u toku.
Odluku o pokretanju pretresnog postupka u slučaju protiv Mustafe donelo je pretresno veće Specijalizovanih komora Kosova juna meseca.
Sudije u ovom postupku imenovane su još početkom maja, dok je 9. juna održano pripremno ročište pred suđenje Mustafi.
Podsetimo, Saljih Mustafa uhapšen je po nalogu Specijalizovanog tužilaštva – 24. septembra prošle godine, i on se do sada pred sudom pojavio šest puta (prvo pristupanje i četiri statusne konferencije i prvo ročište).
Mera pritvora produžavana mu je u više navrata.
Optužnica protiv g. Mustafe potvrđena je 12. juna 2020, a njena konačna verzija je stavljena na uvid javnosti 28. septembra 2020.
Optuženi se u četiri tačke, po osnovu individualne krivične odgovornosti i krivične odgovornosti pretpostavljenog, tereti za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Prema navodima u optužnici, ta krivična dela učinjena su u aprilu 1999, na Kosovu, na jednom imanju u Zlašu koje je služilo kao zatvor.
On se kao jedan od osnivača nekadašnje „OVK“ tereti za lišavanje slobode, surovo postupanje i mučenja izvršena nad najmanje šest lica, kao i za ubistvo.
U uvodnim rečima tužilaštvo je navelo da svedoci sve vreme trpe pritiske i da je njihova zaštita prvi prioritet tužilaštva.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
