Saradnjom iz "balkanizacije"

Govor mržnje se odomaćio u politici, medijima i svakodnevnim životima mnogih ljudi i porodica. Istovremeno,  odsustvuju ubedljivi koraci na putu normalizacije odnosa među ljudima, narodima i državama. "Pomirenje" se zloupotrebljava kao "politički korektna mantra" koju ponekad i nagrade "zapadni krugovi", pre svega tako što podrže opstanak na vlasti onih koji pri tome ne rade za normalizaciju. U tom kontekstu, tačna je ocena Bljerima Šalje: "…došlo je do najozbiljnijeg osporavanja identiteta EU, perspektive EU, a ovo je automatski prouzrokovalo duboke posledice i sumnje u identitet kod većine država Zapadnog Balkana, koje su u velikoj meri zamenile jasnu proevropsku politiku klasičnim populizmom i traženjem novih modela za zadovoljavanje srednjoročnih interesa u regionu."

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, normalizacija albansko-srpskih odnosa u čitavom regionu – jeste "tačka istorijskog obrta", koja olakšava širu međubalkansku saradnju, a koja neposredno uključuje i Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju. U tom svetlu, nužno je razrešavanje otvorenih pitanja u odnosima Srbije i Kosova, kao i Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Ovo su moguća žarišta sukoba, upravo zbog toga, i izazovi za saradnju.

Zapadno-balkanske države, u stanju u kome se danas nalaze, pojedinačnim naporima, a bez uzajamne saradnje, ne mogu da obezbede sopstveni održivi razvoj. Zato se ove države moraju okrenuti zajedničkoj budućnosti, prema EU i prema sopstvenom regionu – "Zapadnom Balkanu". Verujem da je i  ovo imao na umu Bljerim Šalja kada je napisao "da pobeda trećeg modela predstavlja uslov bez kojeg se ne može ukoliko se teži dugoročnoj stabilnosti Zapadnog Balkana".

Po pravilu – Udruženi su jači!, zapadnobalkanski BeNeLux (Hrvatska, Bosna, Srbija i Crna Gora), ili Zapadni Balkan šestorke (VB6), odnosno osmorke (VB8), mogao bi da ubrza razvoj ovih država i da ih, u olakšanom putovanju, uvede u EU. Ovo nikako ne može biti "zajednička" politička i državna zajednica, već prostor neometane komunikacije, protoka ljudi, roba i ideja. 

Konferencija o Zapadnom Balkanu i prioritetima njegovog budućeg razvoja u svetlu pridruživanja EU, koja je održana u Berlinu 28. avgusta 2014. godine, pokrenula je mnoga značajna pitanja, pre svega usredsređena na investicije, infrastrukturu, konkurentnost, odnosno transparentnost i predvidljivost poslovnog okruženja. Time je započet takozvani Berlinski proces, u kome su se aktivirale vlade i udruženja privrednika (privredne komore). Unutar ovog procesa se dogovaraju brojni izuzetno važni projekti izgradnje putne i železničke mreže, projekti investiranja u energetsku bezbednost, ali i u podizanje veština i profesionalnosti, transparentnosti u borbi protiv korupcije.

Organizovanje i ubrzavanje Berlinskog procesa je omogućeno dogovorima o primeni Akcionog plana za Zapadni Balkan 6, postignutom na Bečkom forumu 27. avgusta 2015. godine. Posebno važni rezultati ovog foruma su – osnivanje Komorskog investicionog foruma ZB (KIF ZB); podrška uključivanju predsednika privrednih komora u rad Nacionalnih investicionih komisija (NIK); ustanovljenje zajedničkog Foruma privrednih komora Zapadnog Balkana za programiranje regionalnih projekata u oblasti infrastrukture, energetike i energetske efikasnosti; srednjeg stručnog i celoživotnog obrazovanja; investiranja u zelene tehnologije; podrška borbi protiv korupcije, dostupnosti izvorima finansiranja; Regionalna škola za stručno obrazovanje (Regional Vocational School – RVS) sa sedištem na Kosovu; Forum za inovacije i izuzetnost i drugi. Od značaja za neposredno unapređenje ekonomije su – inicijativa za formiranje Konzorcijuma regionalnih građevinskih preduzeća za zajednički nastup na trećim tržištima; razvoj Regionalne dugoročne strategije Zapadnog Balkana za poljoprivredna istraživanja i inovacije i razvoj Poljoprivrednog informativnog centra. Takođe, projekti unapređenja elektroenergetske i gasne infrastrukture, kao i set projekat za izgradnju putne i železničke infrastrukture duž Koridora VIII i X. Procena je da su u Beču dogovoreni projekti vrednosti 550 miliona evra.

Za unapređenje ekonomije i stvaranje uslova za regionalnu saradnju Srbije i Kosova posebno su važni sledeći projekti – izgradnja auto-puta Niš-Priština-Tirana, odnosno Crno more-Jadransko more; modernizacija železničke pruge Niš-Doljevac-Merdare-Priština; elektrifikacija železničke trase X (Lapovo-Kraljevo-Fushe Kosovo/Kosovo polje-Ferizaj/Uroševac–Skoplje); obnova avio-saobraćaja. Značaj ostvarivanja ovih projekata je, pored neposredne koristi u povezivanju zemalja regiona, i u podizanju značaja zapadnobalkanskog tržišta i investicija u ovaj region. Sa političke i institucionalne strane, nužna su učestala susretanja i zajednički rad koji, pored ostalog, dovodi do harmonizovanja zakonodavstava, institucionalnih i proceduralnih rešenja.

Svaki realizovan projekat i uspešno obavljen posao trebalo bi da olakša razvoj i stabilizaciju pojedinačnih država, dosta iza nje, "evropsku budućnost" ovih države u članstvu u EU, a i "proširenje" EU na Zapadni Balkan.

Berlin je, ovih dana, dovršio koncept programa finansijske i druge podrške ovih projekata i poslova. Ovaj dokument je u javnosti najavljen, pod uticajem sećanja na nemačku prošlost, kao "Maršalov plan za Balkan", ili "Berlin 2", kao ukazivanje na povezanost sa "Berlinskim procesom". Biće još mnogo imenovanja i preimenovanja, ali i političkih nadmetanja i strahova oko dometa ovog složenog i političko-bezbednosno osetljivog poduhvata. No, ključno je da li će se realizovati planirani i novi projekti i poslovi i da li će iza ove ideje stati oni kojih se ona tiče, a to je i javnost država Zapadnog Balkana i EU.

Ne prete nama "zavere" velikih sila i "tajni planovi" o "državno-teritorijalnim prepakivanjima", već produžavanje života u oskudici i "balkanizaciji". Nasuprot tome, valja se prihvatiti ostvarivanju ideja obnove i razvoja, odnosno boljeg života.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.