Saradnja privrednih komora: Prilika da se iskorači iz političke nestabilnosti

Piše: Nenad Đurđević

Srbija i Kosovo su uprkos kompleksnim političkim odnosima ekonomski povezani. Nekada deo jedinstvenog ekonomskog sistema bivše Jugoslavije, koji se zajedno sa državom raspao u krvavom sukobu, danas ih povezuju i opterećuju – preostala nerešena imovinska i statusna pitanja koja utiču na nedovoljnu iskorišćenost razvojnih potencijala. Status Kosova i sa njim sam problem utvrđivanja pitanja imovine, pre svega državnih i javnih preduzeća iz Srbije, pitanja neisplaćenih plata i penzija kosovskih Albanaca još od početka devedesetih godina – otežavaju uspostavljanje nesmetane ekonomske saradnje. I pored toga, proizvodi iz Srbije, naročito prehrambeni i građevinski materijal, na Kosovu su i dalje prepoznati po svom kvalitetu, imenu i prisutni su na kosovskom tržištu. Briselski sporazum stvorio je okvir za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, otvorivši put i za institucionalno povezivanje privrednika, smanjivanje i postepeno ukidanje sivog tržišta i povezivanje lokalnih tržišta u šire regionalne tokove.

Po nepotpunim podacima za 2016. godinu, robna razmena između Srbije i Kosova za prvih jedanaest meseci iznosila je 405,2 miliona evra, od čega su 389,6 miliona evra bile isporuke na Kosovo, a 15,6 miliona evra sa Kosova u Srbiju. Sudeći po ovim podacima, razmena će premašiti onu iz 2015. godine koja je iznosila 411,4 miliona evra, što je za 6,6% bilo više u odnosu na isti period 2014. godine. Imajući u vidu postojanje velikog broja necarinskih barijera, nepriznavanje, ili neusaglašenost procedura i potrebne dokumentacije, loše infrastrukture, kako putne, tako i one na prelazima, prepreka uzrokovanih nerešenim statusom, što pomaže sive tokove – može se reći da je registrovana ekonomska aktivnost na visokom nivou.

Sredinom 2013. godine, uz posredovanje Evrokomore (Eurochambers), započeta je saradnja Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova. Početni sastanci su bili strogo formalni, uz posredovanje Evrokomore koja je posredovala i u vezi sa temamam, formatom i mestima sastanaka. Međutim, komore su ubrzo prepoznale potencijal za unapređenje ekonomskih odnosa poslovnih zajednica koje predstavljaju – ukoliko bi došlo do usaglašavanja brojnih dokumenata i procedura. To je za rezultat imalo da ovi susreti postanu češći, a komunikacija i saradnja direktna. Tokom vremena početna, posrednička uloga koju je imala Evrokomora, svela se tako na to da je Privredne komore Srbije i Kosova redovno informišu o napretku saradnje.

Cilj ove saradnje je povezivanje poslovnih zajednica, odnosno početak dijaloga na postizanju niza sporazuma, na primer, o platnom prometu, železničkom i avio transportu, kao i sporazumu o modernizaciji i proširenju prelaza (za šta su obezbeđena sredstva Evropske unije) i koji treba da omoguće normalizaciju poslovanja i stvaranja uslova za mеđustrana ulaganja.

Do sada je organizovano 16 sastanaka komora u okviru tehničkog dijaloga  i veliki broj susreta poslovnih ljudi uz posredstvo i učešće dve komore. Samo dva poslovna foruma – u maju i decembru 2015. godine, u Prištini i Beogradu su okupila preko dvesta učesnika. Na ovim susretima su rešavana pitanja koja se odnose na slobodan promet roba i usluga, unapređenje carinske saradnje, usaglašavanja fito i veterinarskih sertifikata, kao i sertifikata za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava. Dve komore, u saradnji sa dve veterinarske uprave, iz Srbije i sa Kosova, pokrenule su pitanje usklađivanja veterinarskih sertifikata. U toku je usklađivanje sertifikata za svinjsko meso, goveđe, ovčije i živinsko i proizvode od mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Usaglašavanje ovih sertifikata, pored nesmetanog prometa mlečnih proizvoda, omogućiće i zajedničko ulaganje, kompanijama iz Srbije i sa Kosova, u preradu mleka, što će obezbediti stvaranje zajedničkih proizvoda, konkurentnih na tržištima Zapadnog Balkana, obezbeđujući istovremeno zaposlenost svim građanima, a što predstavlja jedan od preduslova i za dobru saradnju između Srba i Albanaca.

Saradnja komora, na način na koji se odvija, a naročito intenzitet te saradnje, ne bi bio moguć bez postizanja Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, dogovorenog aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum sam po sebi ne govori o privredi, ali stvara preduslove, zajedno sa sporazumima postignutim pre i posle aprila 2013. godine – za intenzivno povezivanje privrednika.

Treba istaći otvorenu, ili prećutnu podršku koju su vlade u Beogradu i Prištini pružile komorskom dijalogu. Pokazalo se da postojanje dijaloga, komplementarnog 'zvaničnom' političkom procesu koji se vodi u Briselu, upravo može da posluži za testiranje pojedinih rešenja važnih za unapređenje odnosa i rešavanje svakodnevnih problema građana. Činjenica da se susreti organizuju van direktne pažnje javnosti, a uz konsultacije sa političkim akterima, omogućava da dođe do potpunog sagledavanja oblasti neslaganja i pronalaženja predloga rešenja.

Samo unapređenjem regionalnih ekonomskih odnosa i harmonizovanjem i povezivanjem tržišta roba, usluga i radne snage, moguće je obezbediti trajniji razvoj, povećati zapošljavanje, omogućiti povezivanje kompanija za nastup na regionalnim i svetskim tržištima, što svakako pozitivno utiče i  na regionalnu stabilnost.

Međutim, poslednja dešavanja i tenzije nastale posle pokušaja da voz na liniji Beograd – Kosovska Mitrovica, pređe na teritoriju Kosova, bez prethodnog dogovora dve strane, uzavrela retorika najviših političkih predstavnika, koja je potom usledila, govore o atmosferi koja, takođe, prati i komorske razgovore.

Od samog početka dijaloga, dve komore su prepozanale važnost uspostavljanja železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja između Beograda i Prištine pronalaženjem obostrano prihvatljivog rešenja. Međutim, uprkos praktičnim predlozima i rešenjima, koja nisu prejudicirala pitanje statusa, dogovor za sada nije postignut. Jedan od kamena spoticanja bilo je upravo pitanje imovine, odnosno korišćenje i upravljanje imovinom, kao i status zaposlenih u javnim preduzećima iz Srbije. Poslednja dešavanja ne govore u prilog mogućnosti da dođe do pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja za pitanje železničkog saobraćaja, iako se o toj temi više puta razgovaralo na sastancima u okviru Berlinskog procesa na kojima su dve železničke kompanije potvrdile postojanje tehničkih uslova za uspostavljanje saobraćaja.

Još jedno, ispostavilo se u praksi – osetljivo pitanje, jeste i to kako će srpski privrednici sa Kosova da nastave svoje poslovanje. Dve komore su se saglasile da će raditi na organizovanju i povezivanju samih preduzetnika i privrednika, iz većinski srpskih zajednica na Kosovu, u asocijaciju koja će zastupati njihove interese. Od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji je podrazumevao uspostavljanje kosovskog pravnog sistema na čitavoj teritoriji, pa i u četiri opštine na severu, preduzetnci i firme su morali da preregistruju svoje poslovanje po kosovskim zakonima. Postepeno uvođenje integrisane kontrole na prelazima, i poštovanje Briselskog sporazuma kao jednog od uslova integracije Srbije u Evropsku uniju, koji se, između ostalog, meri napretkom u sprovođenju poglavlja 35, doveli su preduzetnike iz srpskih sredina, međutim, u nezavidan položaj.

Skoro u potpunosti zavisni od institucija, tržišta i finansiranja iz Srbije, privrednici sa Kosova iz srpskih sredina, posle usvajanja Briselskog sporazuma, suočeni su sa novim procedurama poslovanja i troškovima za njihovo sprovođenje. U toj, novoj situaciji, potrebno je osnovati udruženje koje će zastupati interese srpskih privrednika, pre svega, prema kosovskim institucijama i međunarodnim organizacijama i služiti kao reprezentativna organizacija koja će obezbeđivati usluge i savete potrebne za poslovanje u novim uslovima. Ovakvo udruženje, ukoliko bude objedinilo značajan broj preduzetnika i gazdinstava, obezbedilo bi kontakt sa dobavljačima, distributerima, i dostupnim fondovima za podsticaj privrednom razvoju. Ta asocijacija bi mogla da bude značajan instrument za ekonomsko osnaživanje srpske zajednice.

Sa druge strane, na inicijativu Privrednih komora Srbije i Kosova došlo je do formiranja Komorskog investiciong foruma, mreže komora Zapadnog Balkana, uz učešće i komora Slovenije i Hrvatske, sa ciljem objedinjavanja aktivnosti na podršci kompanijama, pre svega malim i srednjim, kako bi došlo do međustranog povezivanja, i omogućavanja što boljeg pristupa finansiranju. Komorski investicioni forum treba da doprinese povezivanju regiona u jednu ekonomsku celinu koja će stvoriti preduslove za veću privlačnost i pojedinih država Zapadnog Balkana.

Posle Nemačke, Austrije i Francuske, koje su tokom 2014, 2015, i 2016. godine predsedavale Berlinskim procesom, ove godine Italija preuzima predsedavanje, i kao prioritete svog predsedavanja, između ostalog, istakla je upravo umrežavanje komora Zapadnog Balkana. Umrežavanjem komora i osnivanjem sekretarijata u Trstu, za šta je obezbeđana podrška italijanske vlade i regiona Friuli Venezija Đulija (Friuli Venezia Giulia), obezbeđuju se preduslovi za veće povezivanje regionalnih ekonomija i poslovnih zajednica, harmonizacije propisa i procedura otklanjanjem necarinskih barijera koje, uprkos CEFTA sporazumu, otežavaju poslovanje. Takođe, komore regiona trebalo bi da budu više angažovane na povezivanju firmi iz srodnih privrednih grana kako bi omogućile njihovu veću konkurentnost i istovremeno uticale na vlade regiona da prepozanju ovaj potencijal kao pokretača lokalnih ekonomija, putem koga dolazi do pozitivnog uticaja i na političku stabilnost.

Berlinski proces je izuzetna prilika koja se pruža balkanskim zemljama da iskorače iz začaranog kruga nerazvijenosti i političke nestabilnosti, i da modernizuju svoje zemlje. Privredne komore su prepoznale tu priliku i pokušavaju da je iskoriste, a podrška vlada u regionu je neophodna kako bi ovaj poduhvat u potpunosti bio uspešan.

Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora, a ne Foruma za etničke odnose i Privredne komore Srbije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.