Samuel Žbogar: Kako da se dijalog približi ljudima?


EKSKLUZIVNO ZA KOSSEV: Prebrzo ili presporo? Za ljude na severu, dijalog ide prebrzo, za ljude na jugu presporo. Za neke je teško preko noći promeniti proteklih 15 godina, dok je za druge dosta čekanja. Most je savršen primer. Obe strane su zaključane u sopstvenoj percepciji. Postoji nedostatak volje da se razume druga strana i njihovi interesi, strahovi i frustracije.


 

Prošlo je dve godine od kada je postignut dogovor o dijalogu. Bilo je sporazuma i ranije, ali su prošle dve godine od potpisivanja “Sporazuma o normalizaciji odnosa". Mnoga današnja mišljenja su veoma kritična po pitanju sprovođenja sporazuma. Ipak, dobro je da se podsetimo šta se sve promenilo.

* Kosovski zakon se primenjuje na celoj teritoriji Kosova. Jednostavna rečenica. Naravno da zakon treba da se svuda primenjuje, ali svi znamo da su, ne tako davno, ljudi gubili živote: neki pokušavajući da to postignu, drugi da to spreče!

* Izbori, opštinski i opšti održani su širom Kosova.

* Svih deset opština sa većinskim srpskim stanovništvom ima legalno i legitimno izabrane gradonačelnike.

* Srbi širom Kosova su zastupljeni u Vladi i Skupštini.

* Uklonjene su sve osim jedne (i po) barikade na severu. Postoji sloboda kretanja na severu, ali i osetljivost mosta, koji ne predstavlja fizičku, već više simboličnu, mentalnu barikadu, za koju građani severa Kosova osećaju da im je još uvek potrebna.

* Kosovska policija i carina su na svim prelazima i Kosovo prikuplja prihode i dažbine.

* Paralelne bezbednosne strukture su rasformirane, integrisane, ili u procesu integracije u kosovske institucije.

* Kosovska policija je sada jedinstvena i obavlja svoje dužnosti širom Kosova.

* Integracija pravosuđa, dogovorena u februaru – je u toku, a treba da bude završena na jesen.

* Dogovorena je integracija civilne zaštite i ta integracija treba uskoro da počne.

Kao realista i diplomata, ne tvrdim da je sve savršeno. Ne bismo bili ovde da je to slučaj. Takođe, mogu da razumem i frustraciju i nestrpljenje javnosti na obe strane, javnosti koja ima osećaj da nije uključena u dijalog, niti da ima koristi od procesa.

Ukratko, veliki koraci su preduzeti, a napredak je vidljiv. Međutim, treba razumeti da je normalizacija proces. I dalje postoji potreba za strateškim strpljenjem obe strane.

Dozvolite mi da podelim još neka moja lična zapažanja o procesu dijaloga:

< Dijalog se odvija samo na političkom nivou. Iako premijer Vučić i premijer Mustafa satima razgovaraju u Briselu o određenim pitanjima, potpredsednik Vlade Tači bude sprečen da poseti Beograd, zbog naloga za hapšenje. Dok se ministri spoljnih poslova Dačić i Tači rukuju u Sloveniji, šef Kancelarije Vlade Srbije Đurić bude sprečen da uđe na Kosovo. Sve ovo šalje zbunjujuće poruke ljudima. Nekako, dijalog i dobro razumevanje lidera u postizanju sporazuma ne doseže do ljudi. Gube se u “prevodu”, kada je reč o nižim nivoima i široj javnosti.

< Istovremeno vidim perspektivu kako da se dijalog približi ljudima na Kosovu. Uzmimo, na primer, gradonačelnike Mitrovice, Bahtirija i Rakića, i njihove reakcije na incidente u proteklim nedeljama, kada su zajedno smirili situaciju. Takav stav je bio od ključnog značaja u sprečavanju eskalacije, što u prošlosti nije bio slučaj. Naprotiv, lideri su nekada “dolivali ulje na vatru”. Dakle, dijalog je sada zaživeo. Drugi primer je usvajanje opštinskih budžeta. Rešenje je nađeno kroz razgovore srpskih ministara u kosovskoj vladi sa predsednikom vlade Mustafom.

< Prebrzo ili presporo? Za ljude na severu, dijalog ide prebrzo, za ljude na jugu presporo. Za neke je teško preko noći promeniti proteklih 15 godina, dok je za druge dosta čekanja. Most je savršen primer. Obe strane su zaključane u sopstvenoj percepciji. Postoji nedostatak volje da se razume druga strana i njihovi interesi, strahovi i frustracije.

< Nepoverenje. Dok mnogi Srbi imaju osećaj da je celokupno Kosovo zainteresovano samo za njihovu zemlju, čak i po cenu da se svi Srbi isele, mnogi Kosovari imaju utisak da je integracija virtuelna, da postoji skriven plan jačanja uticaja Beograda na Kosovu. Time se vraćam na potrebu za dijalogom na svim nivoima, posebno među mladima.

< Transparentnost je jedna od slabih tačaka dijaloga. Mi posredujemo u dijalogu i nastavljamo da verujemo da nije na nama da predstavljamo, ili tumačimo sporazume. Obe strane bi mogle da se više angažuju, odbori obe Skupštine za spoljne, ili evropske poslove, mogli bi da na dnevnom redu redovno imaju dijalog.

< Igra u kojoj gubitak za jednu stranu znači dobitak za drugu: pošto obe strane imaju svoje viđenje situacije, dijalog se, na žalost, još uvek posmatra i interpretira putem ovakvog shvatanja. Neko mora da izgubi. Naprotiv, reč je o normalizaciji situacije i života ljudi na Kosovu. Političari daju izjave samo svojoj javnosti, iako postoji više javnosti na Kosovu. Jedna izjava vodi do kontra-izjave, čime se nanosi šteta tankom poverenju koji se gradio u dijalogu.

< Proces evropskih integracija se pokazao kao sredstvo koje pokreće dijalog, kao neka vrsta energetskog pokretača. Kosovska javnost vidi evropske integracije kao proces od kojeg korist uglavnom ima Srbija. Međutim, Kosovo je ostvarilo napredak na putu ka EU. SSP će biti potpisan na leto i ja vidim napredak koji Kosovo sve više ostvaruje u procesu evropskih integracija.

Nemam rešenja za sva ova moja zapažanja. Međutim, promišljanje svih nas o njima može da poboljša dinamiku dijaloga i dovede ga do civilnog društva i najširih slojeva.    

Delove teksta Samuel Žbogar je izložio na konferenciji "Big Deal" u organizaciji BIRN-a, krajem aprila u Prištini. Ova verzija na srpskom jeziku je ekskluzivno autorizovana za objavu na portalu KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.