„Navršilo se 10. godina od amnestije srpskih kriminalaca na Kosovu“, ovako svoj najnoviji video-podsetnik započinje Samoopredeljenje. „Opozicionari, sada novinari i propagandisti, na dan srebreničkog masakra, glasali su za amnestiju i pomilovanje srpskih zločinaca sa 91 glasom ZA!“, navode.
Kosovsku javnost već drugi dan trese afera snimanih navodnih razgovora nekadašnjeg poslanika Srpske Liste Slavka Simića i šefice parlamentarne grupe Samoopredeljenja Mimoze Kusari Ljilje. Ukoliko je sve verodostojno, oni se dogovaraju oko pomoći jedni drugima, u više poslova, u vreme kada u javnosti Samoopredeljenje optužuje Srpsku listu za kriminal i da je pod uticajem PDK, dok Srpska lista u javnosti predstavlja izostanak komunikacije sa Samoopredeljenjem. U centru razgovora kao tema je Milan Radoičić.
Snimke uz prevod albanskoj javnosti i komentarisanje, u nastavcima objavljuje Berat Bužalja (Buxhala), danas urednik Nacionalja, koji je inače, nekadašnji poslanik PDK, a danas pod udarom Samoopredeljenja i njihovim, kako on sam tvrdi, trolovima.
Da li Samoopredeljenje uzvraća udarac?
Samoopredeljenje je u utorak podsetilo na ono što vidi kao „amnestiju srpskih kriminalaca“ na Kosovu, ali samo u vreme dok je opozicija 2013, bila na vlasti i to kroz izglasavanje Zakona o amnestiji te godine, i to mesec dana nakon donošenja Briselskog sporazuma.
„Deset godina od kada su ubrzanim procedurama, stavljajući na dva čitanja za jedan dan, PDK, LDK, AAK i AKR, sa 91 glasom izglasali nacrt zakona o amnestiji koji je oprostio zločine kriminalnih struktura Srbije na Kosovu. Taj interes Srbije i srpskih kriminalaca, lideri ovih partija na vlasti okarakterisali su kao interes zemlje i građana Kosova“, poručilo je Samoopredeljenje u još jednom filmu.
Podsetili su na to da je tadašnji kosovski premijer Hašim Tači, tada i kao potpisnik aprilskog sporazuma o „Zajednici“, Zakon o amnestiji opisao kao „važan i potreban politički akt“.
To su sa po jednim govorom ispratili njegovi podređeni, poput ministra pravde Hajredina Kućija, Kamiša iz PDK, Hakija Demolija iz LDK i Ardijana Đinija iz AAK, navode.
„Dakle, baš na dan kada se obeležava genocid Srebrenice, na Kosovu se usvaja amnestija kriminalaca, struktura koje se kontrolišu iz Beograda“, navode u Samoopredeljenju.
„Bilo je neprihvatljivo da se oprosti kriminalnim strukturama koje su samo u noći 3. i 4. februara 2000. u severnom delu Mitrovice na organizovan način izvršili etničko čišćenje nad Albancima, ubivši 10, ranili preko 100 drugih i proterali 11,364 lica. Da se oprosti kriminalcima koji su srušili i zapalili carinske punktove, protiv proglašenja nezavisnosti Kosova“, saopštavaju uz smenjivanje slika.
I umesto da se pokaže kajanje, ni tada, a ni kasnije, se to nije dogodilo, posvedočilo je Samoopredeljenje. Umesto toga – „ponavljanje zahteva za amnestiju godinama kasnije“, i to, kako tvrde, „čak za sve ratne zločine od tvoraca ideje teritorijalne razmene“.
„Bez ikakve ljudskosti, njegov posrednik, onaj za pomirenje sa Srbijom“, izjavio je: „nakon 20. godina, nemaju za šta da se kazne ljudi“ – Samoopredeljenje je ovo kazalo za još jednog novinara – Batona Hadžijua, današnjeg urednika Albanian Post-a, a nekadašnjeg direktora Kljana Kosova.
A s obzirom na to da je ovaj video proizveden nakon ‘medijske bombe’ kojom urednik Nacionalja trese kosovsku javnost već drugi dan objavljujući snimane razgovore dogovaranja Srpske liste i Samoopredeljenja, u ovom svojevrsnom kontra videu se još poručuje:
„Ili neko ko se sada ponaša kao novinar, kao poslanik je glasao za amnestiju, a zatim je napravio biznis sa kamenolomom sa grupama Zvonka Veselinovića. Kriminalne strukture amnestirane sa 91 glasom, redom su godinama nastavile sa svojim zločinima prema građanima na severu, novinarima a na kraju i prema KFOR-u i EULEX-u“.
„Te ideje su na sreću pale“, sada podseća LVV, stupajući potom na Potom na scenu uz Aljbina Kurtija.
„Ali je Kurtijeva vlada sada uhapsila jedan centralni deo tih kriminalaca i proglasila je njihove organizacije, Civilnu Zaštitu i Severnu Brigadu, terorističkim organizacijama. U severnom delu naše zemlje sada ima reda i zakona onako kao i u svim delovima Republike Kosovo. Građani bez razlike treba da imaju ljudska prava garantovana od strane države i to se dešava. Nema amnestije za zločin, niti u severnom delu, niti u južnom, delu niti bilo gde u našoj Republici“.
Pohvaljujući sebe, vratili su se i u vreme, kada su bili političko-aktivistički pokret, iznoseći još jedan protest upravo protiv Zakona o amnestiji.
„Građani, pokret Samoopredeljenje i preko 30 nevladinih organizacija protestovali su protiv izglasanja tog zakona, boraveći dan i noć, 24 časa i nedelju dana zaredom ispred parlamenta“.
I u pratećem tekstu videa, podcrtali su ono što vide kao današnji uspeh Kurtijeve vlade:
„Kurtijeva vlada je terorističkim organizacijama proglasila ‘Civilnu zaštitu’ i ‘Severnu Brigadu’, ove dve organizacije u koje se veliki deo pomilovanih zločinaca udružio da bi počinio zločine“.
Podsećaju i da su neki pripadnici ovih organizacija uhapšeni.
„Jedan deo tih kriminalaca je uhapšen i svi oni ne nose više uniforme Republike da bi radili protiv Republike“, navode.
Naglašavaju da „zločin ne stari i da se ne oprašta“.
„Pravda će biti zadovoljena za svaki zločin u ovoj zemlji“, poručili su iz pokreta Samoopredeljenje.
Zakon o amnestiji izglasan je 2013. godine, neposredno nakon Briselskog sporazuma.
Inače, radi se o zakonu koji je proistekao iz Briselskog procesa, a koji je Priština preuzela kao obavezu.
Za ovaj zakon glasali su i tadašnji srpski poslanici u kosovskoj skupštini Petar Miletić i Rada Trajković.
Kosovski premijer, Aljbin Kurti, tada je, kao predstavnik opozicije, nazvao tadašnju vladu „Vladom šverca“.
„Ova Vlada je Vlada šverca. Ona švercuje robu u trgovini i ljude u politici. Zakone u Skupštini i sporazume sa Srbijom u državi”, preneo je tada Glas Amerike Kurtijeve reči.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
