Rustem Mustafa Remi počeo svedočenje na suđenju Tačiju i saoptuženima

FOTO: Printscreen

Jedan od bivših pripadnika „OVK“, Rustem Mustafa zvani Remi, započeo je svedočenje na haškom procesu bivšem komandantu „OVK“ Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.

Mustafu, koji je bio pripadnik „OVK“ u operativnoj zoni Lab kod Podujeva, za svedoka je pozvalo tužilaštvo, koje je najavilo da će ga ispitivati 12 sati.

Za unakrsno ispitivanje Mustafe, čak 23 sata zatražili su branioci Tačija i saoptuženih članova Glavnog štaba „OVK“ Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.

Na početku ispitivanja, tužiteljka Kler Loson predočila je svedoku dve direktive „OVK“, upućene iz Prištine operativnim zonama u novembru 1998., o tome kako kontaktirati sa članovima tek pridošle posmatračke misije OEBS, diplomatama i novinarima tokom primirja sa snagama Srbije i SRJ.

Pozivanjem na te direktive, tužioci dokazuju da je „OVK“ već u jesen 1998. bila organizovana vojna formacija sa čvrstom komandnom strukturom i centralnom komandom, što optuženi i njihove odbrane negiraju.

Mustafa je u sudnici rekao da se tih direktiva „ne seća“, ali je potvrdio da ih je potpisao „portparol ‘OVK’ Jakup Krasnići“.

„U redovima ‘OVK’ je bilo razgovora o lepom ponašanju prema posmatračima i novinarima, ali se ja ne sećam ovog dokumenta“, kazao je svedok.

Upitan da li je vrh „OVK“ postavio oficira za vezu sa misijom OEBS u njegovoj operativnoj zoni, Mustafa je to negirao, tvrdeći da je on imenovao „tri-četiri“ podređena da kontaktiraju s tom misijom“.

Pošto mu je tužiteljka predočila dokument s Krasnićijevim potpisom po kojem je za kontakte s misijom OEBS u operativnoj zoni Lab bio zadužen Fatmir Humoli, Mustafa je tvrdio da je to „greška“.

„Možda su njega imenovali, ali ja o tome nisam ništa znao. Humoli je najmanje bio uključen u to“.

Naslov dokumenta od 19. novembra 1998. koji je tužiteljka pokazala Mustafi glasio je „OVK, njeno širenje na terenu i odnosi sa misijom OEBS“.

Mustafa nastavlja iskaz na suđenju Tačiju i saoptuženima.

On je 2015. na Kosovu bio pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad kosovskim Albancima.

Bio je i visoki funkcioner Tačijeve Demokratske partije Kosova.

Tači je 2018, dok je bio kosovski predsednik, Mustafu odlikovao „za doprinos slobodi i nezavisnosti“.

Dva meseca pošto je Mustafa bio pozvan na saslušanje u tužilaštvo suda za zločine „OVK“ u Hagu, Tači ga je, krajem te godine, tajno postavio za savetnika sa godišnjom platom od 18.000 evra, što je, prema pisanju medija, bilo za 13.800 evra više od prosečne plate na Kosovu.

U svojim ranijim podnescima, tužilaštvo u Hagu je to navodilo kao dokaz da je Tači opstruisao rad suda čije je zvanično ime Specijalizovana veća Kosova.

Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima „OVK“ stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.

Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.

U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je „OVK“ smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.

Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba „OVK“: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.

U privremenoj kosovskoj vladi, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.

Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Ševeningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.