RSE: Šta uzrokuje promenu strukture stanovništva na Kosovu?

Beba
FOTO: Preuzeto sa Koha

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Opadajući trend rađanja i sve veće migracije stanovništva mogu izazvati demografske promene na Kosovu.

Prema podacima Agencije za statistiku, Kosovo od 2014. skoro svake godine beleži pad nataliteta.

U 2014. godini broj živorođenih je bio 25,929. U 2019. godini registrovano je 21,798 živorođenih, dok je u 2020. godini – 18,188. Povećanje je zabeleženo samo prošle godine, kada je registrovano 28,549.

S druge strane, prema dokumentu koji je objavila Vladina uprava za migracije, za period 2018-2020, sa Kosova je emigriralo 71,799 stanovnika.

Projekcija Agencije za statistiku Kosova za godine 2011-2061 pokazuje da se očekuje da će 2034. biti godina kada će Kosovo početi da se suočava sa depopulacijom kao demografskim problemom, koji će se iz decenije u deceniju produbljivati.

Sociološki faktori

U istraživanju Radija Slobodna Evropa sprovedenom u Prištini, žene i muškarci izdvajaju ekonomske uslove kao jedan od glavnih faktora koji utiču na odluku mladih roditelja da imaju manje dece.

Ismet Arifi, 64-godišnji advokat iz Podujeva, kaže da roditelji mlađe generacije žele bolji standard za svoju decu.

„Nezaposlenost… zahtev za boljim standardom… ne može da ispuni uslove“, razlozi su za koje Arifi smatra da dovode do manjeg broja rađanja.

Elmina Osmani (42) iz Prištine, majka 15-godišnjeg deteta, kaže da spoljni faktori utiču na odluku o više ili manje dece.

„Malo je dinamike u životu što vas tera da nemate mnogo dece. Tokom godina sam uvidela da je za dobro vaspitanje deteta potrebno mnogo truda“, kaže Elmina, novinarka po profesiji.

Dodajući da je njena majka rodila troje dece, kaže da se oseća ispunjeno samo sa jednim.

Stručnjaci za sociologiju i antropologiju dovode u vezu pad nataliteta na Kosovu sa, kako kažu, društvenim i ekonomskim promenama koje je društvo pretrpelo poslednjih godina.

Nita Ljuci (Luci), profesorka na Katedri za sociologiju Univerziteta u Prištini, kaže da su ekonomska sigurnost i emancipacija žena među glavnim faktorima koji utiču na odluku roditelja da imaju manje dece.

„Kosovo je tokom godina imalo visok natalitet i to se desilo zato što smo bili agrarno društvo; Ovo je uticalo na način na koji je porodica strukturisana“, kaže Ljuci.

„Ženski rad kod kuće se doživljava kao nešto prirodno, a sada se drugačije tretira“, dodala je ona.

Prema rečima Nite Ljuci, društvo je danas orijentisano na zaradu, dok je teže balansirati da ima više dece sa dva roditelja koji rade puno radno vreme.

Prema podacima Agencije za statistiku, stopa nezaposlenosti na Kosovu je preko 25 odsto, dok je zaposlenost žena oko 15 odsto.

Tahir Ljatifi (Latifi), profesor na Katedri za antropologiju, kaže da su društvene, ekonomske i političke transformacije u periodu posle 1998 – 99. „prirodno uticale na strukturu porodice, a samim tim i na demografsku tranziciju”.

„Sadašnja generacija garanciju dobrog blagostanja više ne vidi u broju rođene dece, već u stvaranju što boljih uslova za kvalitetno obrazovanje i školovanje, da se prilagodi potrebama tržišta rada“, kaže Ljatifi za Radio Slobodna Evropa.

On dodaje da su Kosovu potrebne socijalne politike koje promovišu majčinstvo, koje se odnose na zapošljavanje, odnosno koje „ne ugrožavaju karijeru žena“.

Prema rečima demografa Mimoze Duši (Dushi), pad broja rođenih je normalan trend u odnosu na društveni razvoj.

„Veoma je tačno da je natalitet počeo da opada na Kosovu, kao i u drugim zemljama u regionu i šire“, kaže Duši.

Ona dodaje da će promena nataliteta uticati na demografski razvoj Kosova.

„Prosečna starost stanovništva će se povećavati i u budućnosti će se povećavati demografska starosna stopa. Ali, sve je u skladu sa [društvenim] faktorima i razvojem. Oni utiču i razvijaju jedni druge“, kaže Duši.

Stanovništvo Kosova se trenutno smatra relativno mladom – sa prosečnom starošću od 35 godina.

Faktor migracije

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku u januaru 2021. godine, ukupan broj stanovnika na Kosovu iznosio je 1,798,188 stanovnika.

U međuvremenu, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u periodu 2013-2017, u proseku godišnje je emigriralo do 35,000 građana Kosova.

Prema istraživanju Instituta za razvojnu politiku (INDEP), objavljenom 2021. godine, emigracija je uglavnom uzrokovana ekonomskim uslovima.

„Glavni uzroci, koji su naterali stanovništvo da emigrira, bili su i ostali: nizak stepen privrednog razvoja, ratna razaranja, kao i nepovoljna politička situacija“, kaže se u istraživanju.

Prema ovom istraživanju, koje je zasnovano na projekcijama Kosovske agencije za statistiku za period 2011-2061, jedina kategorija stanovništva koja će imati kontinuirani rast na Kosovu biće starosna grupa preko 60 godina.

„U odnosu na 2011. godinu, 2031. godine ova starosna grupa će se povećati za 185,197 ljudi (109,1 odsto), što znači da će se udvostručiti“, navodi se u istraživanju.

Kako navodi INDEP, situacija sa padom i starenjem stanovništva „toliko je nepovoljna da se može definisati kao demografska kriza“.

Poslednji popis stanovništva na Kosovu obavljen je 2011. godine, dok je popis koji je trebalo da bude obavljen 2021. godine odložen zbog pandemije korona virusa.

Prema popisu stanovništva iz 2011. prosečan broj domaćinstava bio je 5,9 stanovnika.

Kosovska vlada nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa kada je zakazan sledeći popis stanovništva.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.