RSE: Kosovo prvo u regionu usvojilo „Magnicki Akt“

Vlada Kosova

Vlada Kosova je na zasedanju ove nedelje usvojila „Globalni Magnicki akt za ljudska prava“, koji sankcioniše osobe koje krše ljudska prava bilo gde u svetu.

Kako su iz Vlade saopštili, Kosovo je prvo u jugoistočnoj Evropi koje se pridružilo SAD, evropskim državama i Kanadi po pitanju usvajanja tog akta.

Cilj kosovskog Magnicki akta je formiranje instrumenta koji predviđa uvođenje restriktivnih mera u odnosu na strane državljane ili subjekte odgovorne za velika kršenja međunarodno priznatih ljudskih prava, te borbu protiv terorizma i međunarodnog kriminala.

Kako je na zasedanju vlade izjavio odlazeći ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli (Behxhet Pacolli), ovaj akt će takođe sprečiti da na Kosovo uđu kršioci ljudskih prava.

Pacoli je na Tviteru poručio da je ponosan zbog ove odluke vlade.

Na sprovođenju ovog akta radiće kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa nadležnim ministarstvima i bezbednosnim agencijama.

Šta je Magnicki akt?

Magnicki akt dobio je ime po ruskom advokatu i uzbunjivaču, Sergeju Magnickom (Серге́й Магни́тский), koji je 2008. otkrio poreske prevare u Rusiji u koje su bile uključene 23 kompanije i ukupno 230 miliona dolara osoba povezanih sa zvaničnim Kremljom i pojedincima bliskim ruskoj vladi. Nakon toga, Sergej Magnicki je uhapšen, a potom je preminuo u moskovskom zatvoru 2009, dok su zapadne vlade i organizacije za ljudska prava tvrdile da je mučen i da je preminuo pod misterioznim okolnostima nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude oslobođen.

Megnicki akt prvi je potpisao bivši američki predsednik Barak Obama (Barack Obama) 2012. godine. Zakon je tada sprečio ulazak osamnaest ruskih vladinih zvaničnika i biznismena u SAD, dok su im sredstva u američkim bankama zamrznuta.

Kremlj je kao odgovor na takvu odluku SAD doneo meru kojom se onemogućava građanima SAD da usvajaju rusku decu, kao i zabranu ulaska određenom broju Amerikanaca u Rusiju.

Američki Kongres je u decembru 2016. podržao dopunjavanje Magnicki akta kojim se predsedniku SAD daju veća ovlašćenja za uvođenje sankcija kršiocima ljudskih prava širom sveta, odnosno daje mogućnost predsedniku da uvede zabranu izdavanja viza, zamrzavanje finansijskih sredstava ili bilo koje druge kaznene mere svima čija su meta uzbunjivači koji otkriju korupcijske prevare ili građani koji se kažnjavaju zbog izražavanja osnovnih prava, slobode govora, religije ili prava na okupljanje.

Primera radi, Sjedinjene Države su u decembru 2019., na osnovu Magnicki Akta sankcionisale jednog zvaničnika u ruskom Severnom Kavkazu Čečenije, pakistanskog policijskog službenika i 18 drugih lica optuženih za umešanost u „grubo kršenje“ ljudskih prava. U slučaju zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Čečenije, Aslana Iraskhanova, zabranjen je ulazak u SAD njemu i njegovoj porodici, dok su pakistanskom policajcu zamrznuta sredstva u SAD.

Sjedinjene Države „neće tolerisati mučenja, otmice, seksualno nasilje, ubistva ili brutalnosti nad nevinim civilima“, izjavio je tada ministar finansija Stiven Mnučnin (Steven Mnucnin).

I ministri spoljnih poslova Evropske unije u decembru 2019. složili su se da krenu napred sa zakonodavstvom, sličnim Magnicki Aktu, kojim će se zamrznuti ili uvesti zabrana putovanja kršiocima ljudskih prava.

Inače, mnogi ruski zvaničnici i biznismeni bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu imaju kuće, račune i ostalu imovinu u državama Evrope, i u slučaju sankcija izloženi su potencijalnim gubicima navedenog.

Radio Slobodna Evropa

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.