Republikanci: „Bajden bombardovao Beograd, Trampova administracija postigla nezamislivo – normalizaciju između Srbije i Kosova“

Izvor
Washington Examiner
-

Vest je ažurirana

Izvor: Washington Examiner (Tekst je izvorno preveden sa engleskog, i objavljen na Tviter stranici Nacionalnoj komiteta republikanaca)

U međuvremenu tvit je obrisan sa Tviter naloga republikanaca:

 

Piše: Tiana Lowe

Spoljnopolitički stavovi predsednika Trampa i Džoa Bajdena značajno se razlikuju, dok je u petak jedna od najvećih razlika u njihovim stavovima dospela u centar pažnje. Dvadeset i jednu godinu nakon što je Bajden predvodio napore Bila Klintona da bombarduje Beograd – akt koji je obuhvatio ciljane napade na novinare civile, Trampova administracija postigla je nezamislivo: normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, kao i posvećenost Srbije da će svoju ambasadu u Izraelu premestiti u Jerusalim i pristanak Kosova da prizna jedinu demokratiju na Bliskom istoku.

Moćni sporazum uklapa se u dva najvažnija diplomatska napora ove administracije. Prvi se odnosi na javno objavljene napore Džareda Kušnera da dobije formalno priznanje Izraela na Bliskom istoku. Drugi se odnosi na misiju Ričarda Grenela da donese mir na Balkanu.

Teško je naglasiti dovoljno koliko je zapravo nemoguće rešiti problem Kosova koji seže vekovima unazad.

Otprilike od pada Rimskog carstva pa sve do srednjeg veka, Kosovo je bilo domovina Srba. Nakon što su osmanski kolonijalisti pokušali da proteraju Srbe iz ovog regiona, njihovi susedi Albanci su došli da ga okupiraju. Srbi su na kraju izborili nezavisnost i od Osmanskog i od Habzburškog carstva, povrativši kontrolu nad Kosovom, koja je trajala skoro jedan vek, onda kada je ono bilo deo Jugoslavije, sve do rata na Kosovu, u kojem su kosovski Albanci proglasili nezavisnost.

Klintonova administracija, koja je spremno previdela genocid u Ruandi, bila je nestrpljiva da se umeša nakon što su se pojavili izveštaji o genocidu i etničkom čišćenju. Hilari Klinton je odlučno „nagovarala“ svog supruga da „bombarduje“ Beograd u nadi da će se tako rešiti sukob koji seže pet vekova unazad, uključuje verodostojne navode o masovnim ubistvima obe strane, a u kojem nije bilo ni trunke interesa za spoljnu politiku SAD. Klintonovi su u Bajdenu pronašli prvaka koji je predvodio glasanje za predlog zakona u Senatu kojim se bombardovanje i odobrava.

Klintonova administracija naduvala je broj poginulih na terenu kako bi pridobila javnost. U kampanji NATO bombardovanja koja je usledila, koju „Amnesty International“ smatra ratnim zločinom, ubijeno je oko 500 Jugoslovena.

Kao što sam 2019. godine napisala o posledicama bombardovanja:

Nakon „oslobođenja“, Kosovo je proteralo stotine hiljada Srba i drugih manjina sa Kosova, a ubilo na stotine. U jednom posebno brutalnom slučaju – pogromu nad Srbima 2004. godine – na hiljade ljudi je raseljeno, stotine domova i pravoslavnih crkava spaljeno, a na desetine je ubijeno.

 Samo to ne nazivate etničkim čišćenjem.

Kosovo danas ima najmlađu populaciju i najveću stopu nezaposlenosti u Evropi. Troje od petoro stanovnika Kosova je nezaposleno, ljudi su i dalje etnički raslojeni, a manjine terorisane. Kosovo trenutno vodi trgovinski rat sa Srbijom i to nakon uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.

Međutim, od tada se dosta toga promenilo. Tramp se 1999. godine odlučno usprotivio kampanji bombardovanja. Danas je njegova administracija ubrala plodove jednogodišnjeg napora da popravi štetu koju su Klintonovi i Bajden tada naneli. Trampov istorijski dogovor ne samo što osigurava obostrani interes za mir, već i obe države stavlja na korak bliže zajedničkom dugoročnom cilju – prijema u Evropsku uniju. Upitan o dogovoru, Bajden je izgledao kao da nije upoznat ni sa tim da je Tramp to uradio ili da je Kosovo uopšte nezavisna država.

„Ne znam na koji dogovor mislite, u redu?“ rekao je Bajden. „Ono što sam uvek tvrdio u odnosu na Srbiju i Kosovo je to da bi Kosovo trebalo da bude nezavisna država, i da nije deo Srbije. Ja sam proveo dosta vremena tamo“.

Očigledno, nije proveo dovoljno vremena.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.