Realnost u režiji medija

violeta oroši
Violeta Oroši trenutno radi kao dopisnica Radio WDR u Kelnu. Radila je kao dopisnik za brojne regionalne i međunarodne medije, među kojima i za Radio B92, „Vreme“ , „Monitor“, „Nezavisni Index“, “Radio DW”, “Radio BBC”, “War Reporte”… Karijeru je započela na RTV Priština,1982. godine, a zatim bila šef dopisnistva TV “Yutel”- za Kosovo. Od 1992. do 2002. bila je šefica dopisnistva Agencije AIM u Prištini, čije je sedište bilo u Parizu. U sklopu svoje NGO, devet godina je organizovala treninge za novinare koji pripremaju programe na jezicima svih zajednica koje žive na Kosovu. Bila je i glavni konsultant u trogodišnjem projektu švajcarske organizacije “Swisspeace” za jačanje kapaciteta srpskih i albanskih medija u severozapadnom regionu Kosova. Nekoliko godina je član žirija za najbolja novinarska istraživanja o korupciji i siromaštvu, u organizaciji UNDP-a i Asocijacije novinara Kosova.


KoSSev pokreće novu seriju prepiski „Razmedijavanje“ – o novinarskoj etici, profesionalnim standardima i kako se nedostatak istih u vodećim medijima odražava na srpsko-albanske odnose. Sagovornice su novinarka „Vremena“ i agencije FoNet, Tamara Skrozza i Violeta Oroši, novinarka iz Prištine. Projekat je podržao UNMIK. Mišljenja i zaključci, izraženi u kolumnama, ne odražavaju nužno stav donatora.



Piše: Violeta Oroši-Berišaj

Nedelja je neradni dan. Kosovo obeležava 11 godina od proglašenja nezavisnosti. Verujem da sada svi mediji, i štampani ili elektronski ubrzano traže (da ne kažem preturaju) po svojim arhivama još po koji prigodan snimak, izjavu ili priču, kako bi kosovskoj publici po ko zna koji put preneli “najznačajnije” trenutke borbe za slobodu od “vekovnog” neprijatelja – Srbije. Sigurna da svoje arhive pretražuju i srpski mediji, u Srbiji. Jednostavno, Kosovo je “bolna” tačka…

Skoro svi kosovski mediji će po ko zna koji put emitovati dokumentarce o putu Kosova ka nezavisnosti, uključujući ubistva, masakre i nestale i završiti priču sa Deklaracijom o nezavisnosti, a većina srpskih (u Srbiji), ismevati obeležavanje nezavisnosti, uz pitanje “da li je Kosovo zaista država”… Jer pobogu, Kosovo je “srpska kolevka”- mada u zadnje vreme to ređe čujem. Češće čujem da “Kosovo nije država i da to nikada neće biti”. I plus, podsetiće na neuspehe ove “samoproglašene države”… Ma svake godine, medijska repriza…

A tek logo za obeležavanje 11-godišnjice nezavisnosti Kosova… Silueta muškarca sa vojničkim pozdravom uz propratni tekst :”Kosovo, čast  i obaveza”. Neko bi mogao da pomisli da smo neka jaka vojna, disciplinovana, država. Sreća u nesreći je u tome što su oni mlađi, iz nevladinih organizacija, odgovorili svojim logom, siluetom žene i propratnim tekstom “Kosovo…”. Obrazloženje je bilo da su i žene dale svoj doprinos nezavisnosti Kosova i da je državni logo sekstistički. Vlasti kažu, ima i žena vojnikinja i svi su ravnopravni.

A ja bih u stvari najviše volela da sam mogla da kažem da ova ženska silueta predstavlja sve silovane žene, devojke i devojčice tokom rata od strane srpskih, ko zna sve kakvih formacija, i nakon rata koje su silovane od onih koji sebe prepodne nazivaju zaslužnim za slobodu Kosova, a noću pokazuju svoje pravo lice. Upravo napis “Kosovo…”, tumačim kao odgovor na ono što su “preduzela” tužilaštva i sudovi… Dakle, još uvek ništa ubedljivo, barem kada su kazne u pitanju…. Da li će se nešto  promeniti?! Ne verujem.

Dugo će se pamtiti otkrivanje skandala “institucionalnog seksualnog nasilja”, na relaciji škola – policija – ginekolog. U “vrtlogu”, otkrivanja starih ili novih sličnih silovatelja, koji je usledio, uhapšen je i jedan pripadnik srpske zajednice, u Gnjilanu, bivši pripadnik Bezbednosnih snaga Kosova.

Na Televiziji Klan Kosova, jednoj od najgledanijih na Kosovu, spikerka nije u najavi pročitala ime i prezime osumnjičenog, ali je zato punih ustiju izgovorila da se radi o “Vučićevom sunarodniku”. Da li je potreban komentar?!…

U stvari, uvek kada se nešto zakomplikuje, mediji odigraju svoju ulogu. Ako prepodne nastane neka politička frka između Kosova i Srbije, pa bila to samo izjava koja je malo zatalasala, te iste večeri, uglavnom javna Radio televizija Kosovo (RTK) emituje neki dokumentarac o nekom heroju bivše OVK (UČK) ili dokumentarac o borbi OVK za slobodu, bilo domaće, bilo inostrane proizvodnje. Valjda da se da podstrek patriotizmu kod građana i pošalje poruka da ne treba da brinu, jer ima ko da misli na njih i njihovu bezbednost. A u zadnje vreme, neki mediji su “pronašli” još jedan model, koji služi istom cilju. Imajući na umu da najveći broj građana nema pojma o kakvim se izvorima radi, prenose izmišljene i uvredljive vesti i članke vezane za  Kosovo i Albance, iz srpskih tabloida – “Kurir-a” i “Informer-a”, izazivajući bes kod običnih ljudi. Tamara, ti tačno znaš o čemu pričam.

U kosovskim medijima nema puno primera fake news ili lažnih vesti, više ima nepotpunih vesti, ili jednostranih vesti. Ponekad, i zbog neiskustva novinara, ali najčešće se kao takve emituju odlukom, ili uz saglasnost rukovodioca medija. Naravno, dobro proračunatom, uz obavezni interes, sa određenom pozadinom, nije važno da li političkom, ili nekom drugom. Najzad, važan je efekat koji se postiže u javnosti, važno je da je poruka poslata na pravu adresu – građane.

Jedva čekam da vidim šta će nam mediji servirati kada dijalog sa Srbijom bude obnovljen (ako do toga uopšte dođe). Na svu sreću, imamo par televizijskih kanala koji su ili potpuno neutralni (RTV 21), ili su kritični (KTV) prema aktulenim vlastima. Možda ne onako kako bih ja volela, ali ako se zna da čelnici glavnih političkih partija, ili vladajuće koalicije, imaju neprikosnoven uticaj na gotovo sve uticajne elektronske medije, zadovoljna sam.

Najzad, zar javna Radio televizija Kosovo (RTK), koja bi trebalo da bude nezavisna, nije u stvari državna televizija?! Ako je po upravo usvojenom Zakonu o platama, onda je državna, jer zaposleni moraju da primaju plate po usvojenim koeficijentima, a ne kao do sada, da sami određuju plate za zaposlene. I zar Skupština Kosova ne finansira 100 odsto javnu Radio televiziju Kosovo i pored višegodišnjih insistiranja da treba da se zakonski uredi status ove medijske kuće, kao javnog servisa, koji bi “živeo” od pretplate i marketinga. I šta ako se promeni vlast? Da li će RTK menjati i uređivačku politiku?! Pa je l’ to javna medijska kuća ili jednostavno, javna kuća?! I kome ona služi? Vlastima ili građanima? Ako javni servis nije u stanju da odgovori potrebama građana, nego političarima na vlasti, onda neka nam je sa srećom!

Nego da se vratim na proslavu nezavisnosti Kosova. Baš sam u subotu gledala kraći prilog o meštanima nekoliko sela na Kosovu, koji ljubomorno čuvaju “sećanja” na rat sa srpskim oružanim snagama tokom ‘98/’99. godine. Tenkove koje su srpske snage izgubile u “žestokim“ borbama i sa pripadnicima OVK. Pomislih – “čast i obaveza”.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.