Razmena teritorija po etničkom principu smatra se korakom ka Velikoj Albaniji

Milan Nič
Razmena teritorija je realna ako na njoj istraju lokalni lideri, a dozvole je velike sile, kaže za DW Milan Nič, stručnjak Nemačkog društva za spoljnu politiku. Posebno ističe „austrijsko soliranje“ po ovom pitanju.

DW: Tači i Vučić planiraju razmenu teritorija, a Vašington se tome ne protivi. Nakon telefonskog razgovora sa Trampom, čini se da ni kancelarka Merkel nije bila jasna u svom stavu kao pre toga. Nemački šef diplomatije Hajko Mas je rekao da nije dobra ideja dirati granice. To je zvučalo više kao savet nego kao odbijanje. Da li Nemačka umekšava poziciju po pitanju granica na Balkanu?

Milan Nič: Ne bih baš trošio snagu na analizu govora tela i nijansi. Pozicija Berlina je vrlo jasna. Nemačka je po ovom pitanju bila veoma striktna i veoma glasna: prvo, iza zatvorenih vrata tokom sastanaka kancelarke Merkel ovde u Berlinu sa predsednikom Vučićem i predsednikom Tačijem. A onda i sa bosanskim premijerom. O tome je pričala i sa Plenkovićem.

I možda Merkel nije htela da doliva još ulja na vatru davanjem još jedne izjave i zaoštravanjem diskusije. Dakle ne vidim nikakve promene ili zaokrete u nemačkoj poziciji. Drugi igrači menjaju stavove.

Ko?

Definitivno Vašington. Izjava Džona Boltona (savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, prim. red.) za mene je znak da su spremni da razmotre nova rešenja, jer više nisu posebno zainteresovani.

Na američku ulogu i vođstvo u regionu više ne gledaju kao na stvar koju žele da nastave. Taj je problem ostavljen Evropljanima. Berlin je takođe veoma nezadovoljan ulogom komesara Hana, visoke predstavnice Mogerini i austrijskog predsedavanja EU poslednjih dana, jer su ohrabrivali lidere Srbije i Kosova da krenu ovim putem. Zvanično su govorili da je istorijski dogovor važniji od detalja. A to nije usklađena pozicija EU. Išli su austrijskom linijom, doprineli su izvesnom diplomatskom momentumu na osnovu inicijativa iz Beograda, ali su solirali.

Zašto su Tači i Vučić izašli sa ovakvim predlogom?

To je druga priča. Sećam se kada je predsednik Tači posetio Berlin i bio kod nas u Nemačkom društvu za spoljnu politiku. Moderirao sam diskusiju sa njim i ambasadorom Išingerom i uhvatio sam ga da je rekao kako isključuje promenu granica. To je bila stvar koju je dobro reći javno, ali stvari se menjaju i ne mogu reći zašto. Sa srpske strane bih rekao da je to još od 1999. bila opcija koju su neki odobravali, a sada predsedniku Vučiću treba nešto za domaću javnost ako prizna Kosovo, a to znači da želi neku teritoriju.

Da li je to realna opcija?

Jeste realna ako su lokalni lideri spremni da istraju na njoj, a dozvole je ključni spoljni igrači, velike sile i glavne diplomatske snage. Ali pomalo sam zabrinut da to ne bi bio kraj priče.

Šta bi bilo posle?

Ne radi se o korigovanju granica. Mislim da je ovo veoma kompleksno pitanje. Iluzija je misliti da možete imati sasvim malu kontrolisanu razmenu teritorija. Razumljivo je zašto je to privlačna ideja kada je u pitanju taj mali komad Balkana – ako govorimo o severu Kosova i Preševu – ali tu neće stati. To je korak unazad ka novoj podeli koja neće stati u Mitrovici. Počeće u Mitrovici, a sutra će biti velika podela u Bosni i možda u Makedoniji. Čujem i zabrinutost zbog paralelnih aranžmana Prištine i Tirane: drugim rečima, na duge staze ove razmena teritorija na etničkom principu smatra se korakom ka Velikoj Albaniji.

Deutsche Welle

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.