Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske, pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Bosni i Hercegovini, sahranjen je danas na Topčiderskom groblju u Beogradu, uz vojne počasti. Sahrani su prisustvovali članovi Vlade Srbije, zvaničnici iz Republike Srpske, ruski ambasador i hiljade građana. Ispraćaj je usledio posle gotovo dve nedelje suprotstavljenih reakcija na njegovu smrt, a danas je izazvao i diplomatski spor između Beograda i Sarajeva, novu osudu veličanja ratnih zločinaca iz Brisela i reakcije udruženja žrtava i organizacija za ljudska prava.
Mladić je preminuo 27. avgusta, u 84. godini, tokom izdržavanja doživotne kazne u Hagu. Njegova smrt, povratak tela u Srbiju, komemoracije i današnja sahrana postali su predmet političkih polemika u Srbiji, Bosni i Hercegovini i međunarodnoj javnosti. Dok ga deo građana i političara smatra ratnim herojem i kritikuje postupanje Haškog tribunala, porodice žrtava i organizacije za ljudska prava podsećaju na pravosnažne presude i upozoravaju na veličanje osuđenih za najteže zločine.
Od crkve na Košutnjaku do Topčiderskog groblja
Posmrtni ostaci Mladića bili su od sedam časova ujutru izloženi u Crkvi Svetog Luke na Košutnjaku. Građani su dolazili iz različitih delova Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a među okupljenima su bili veterani, ratni vojni invalidi i ljudi sa zastavama i obeležjima Vojske Republike Srpske.
Opelo je služio patrijarh srpski Porfirije, koji je govorio o Mladićevom mestu u pamćenju i molitvama srpskog pravoslavnog naroda. Kovčeg, prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, potom je prevezen ka Topčiderskom groblju. Prema izveštaju RTS-a, pogrebna povorka stigla je oko 14.15, a pripadnici Vojske Srbije preneli su kovčeg od vozila do kapele.
Na groblju su održani kraći verski obred, počasna paljba i vojni muzički program. Okupljenima su se obratili general Petar Škrbić i Mladićev sin Darko. Mladić je sahranjen u porodičnoj grobnici pored ćerke Ane, koja je preminula 1994. godine.
Na društvenim mrežama viralan je govor sina Darka Mladića koji se obratio ocu.
TV Nova je u večerašnjem prilogu izvestila da su građani satima čekali oko crkve i groblja, a da je deo njih, zbog policijskih blokada, pokušavao da do groblja stigne peške kroz šumu i sporednim putevima. Policija je regulisala kretanje i saobraćaj, dok su kod groblja bili postavljeni cisterna sa pijaćom vodom, mobilni toaleti i šatori za okupljene.
Reuters je opisao sahranu kao jedan od najvećih javnih ispraćaja u Srbiji od pada komunizma. Među okupljenima su bili ljudi koji su Mladića nazivali herojem i govorili da je branio srpski narod. Jedan od sagovornika agencije, koji je došao iz Prijepolja, rekao je da ga smatra velikim vojnim strategom.
Prisustvo državnih funkcionera i spor oko karaktera sahrane
Na sahrani su bili ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar pravde Nenad Vujić, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, kao i drugi predstavnici vlasti. TV Nova je među prisutnima navela i potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina i ministarku Milicu Đurđević Stamenkovski. Prisustvovali su ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Milorad Dodik, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković i Danilo Vučić, sin predsednika Srbije.
Predsednik Aleksandar Vučić nije prisustvovao sahrani. On je prethodno izjavio da ima ranije zakazanu zvaničnu posetu predsednika Uzbekistana. BBC je preneo i izjavu Darka Mladića da je predsednik Srbije porodici izrazio saučešće i izašao u susret njenim zahtevima u vezi sa organizacijom ispraćaja.
Sahrana nije zvanično proglašena državnom, ali su upotreba državnog aviona za prenos tela, prisustvo ministara i vojne počasti izazvali polemiku o ulozi države. Ministar pravde Nenad Vujić ranije je najavio visoke državne i vojne počasti, dok su vlasti potom isticale da je reč o porodičnoj sahrani, uz logističku podršku države.
Evropska komisija: Nema mesta veličanju, ali sahrana nije bila državna
Evropska komisija danas je ponovila da veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i istorijski revizionizam nisu u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima. Istovremeno, portparolka Komisije Paula Pinjo izjavila je da, prema informacijama kojima raspolažu, Mladićeva sahrana zvanično nije bila državna. Komisija nije precizno odgovorila da li je Srbija prekršila ranija upozorenja niti je najavila konkretne posledice.
Ova razlika između formalnog statusa sahrane i njenog stvarnog izgleda bila je jedno od pitanja na konferenciji za medije u Briselu, o kojoj je izvestio Euronews Srbija. I dopisnik Kohe Augustin Palokaj ukazao je na činjenicu da Komisija ne smatra ispraćaj državnim uprkos prisustvu vojske i predstavnika vlasti.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos prethodno je, 4. septembra, otkazala planiranu posetu Srbiji nakon što je Mladićevo telo državnim avionom dopremljeno u Beograd. Veličanje koje prati Mladićevu smrt nespojivo je sa vrednostima na kojima se zasniva evropski put, koji podrazumeva suočavanje sa prošlošću, pomirenje i poštovanje žrtava, ocenila je.
Vučić je na odluku Marte Kos odgovorio da je njeno obrazloženje bilo kratko, ali, kako je rekao, „glupo“, odbacujući kritike na račun Srbije.
Ranije je i irski ministar za evropske poslove Tomas Bern upozorio da bi državna sahrana Mladića ili učešće članova Vlade Srbije u njoj bilo neprihvatljivo za Evropsku uniju. Bivši nemački ministar za Evropu Mihael Rot ocenio je da nije očekivao da će čovek osuđen za genocid dobiti počasti u Beogradu i zahvalio se građanima Srbije koji se javno protive takvom odnosu prema ratnim zločinima. Njihove izjave preneli su Radio Slobodna Evropa i Koha.
EU povodom smrti Mladića: Veličanju ratnih zločinaca nema mesta u zemljama kandidatima
Konaković najavio svođenje odnosa na minimum, Đurić odgovorio
Najoštrija diplomatska reakcija stigla je iz Sarajeva. Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković najavio je da će nastojati da odnose sa Srbijom svede na najniži mogući nivo i da će povući deo osoblja Ambasade BiH u Beogradu. Prema Reutersu, najavio je povlačenje svih zaposlenih osim ambasadora i konzula.
Konaković je rekao da bi, kada bi imao nadležnost, prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom. Najavio je i pisma Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji, u kojima će tražiti reakciju na javno veličanje osuđenog ratnog zločinca. Prema njegovim rečima, dok je na funkciji ministra, neće biti razgovora o ekonomskoj saradnji sa Srbijom.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić odgovorio je da su Konakovićeve izjave licemerne, optužujući ga za selektivan odnos prema ratnim zločinima i pozivajući ga da osudi i zločine nad Srbima. Đurić je podsetio na Vučićevu posetu Srebrenici 2015. godine i napad na njega tokom komemoracije, navodeći da Srbija neće prihvatiti lekcije o moralu od onih koji odbijaju da se suoče sa sopstvenom prošlošću.
U Hrvatskoj su ministar odbrane Ivan Anušić i ministar branitelja Tomo Medved ocenili da ispraćaj pokazuje da se Srbija nije odmakla od politike devedesetih. Anušić je izrazio očekivanje da će Evropska komisija i drugi međunarodni akteri reagovati politički, javile su Hina, preko Jutarnjeg lista.
Američki kongresmeni pozvali Srbiju i Republiku Srpsku da se distanciraju
Dan uoči sahrane, američki senatori Džin Šahin i Čak Grasli, zajedno sa članom Predstavničkog doma Kitom Selfom, pozvali su vlade Srbije i Republike Srpske da se ne povezuju sa planiranim ceremonijama i da zvaničnim postupcima ne veličaju Mladića.
U zajedničkom saopštenju objavljenom na sajtu Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD naveli su da su njegovi zločini među najtežima počinjenim u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ocenili su da će odnos prema sahrani biti test spremnosti Srbije i Republike Srpske da se udalje od ratne prošlosti i napreduju ka evropskim i evroatlantskim integracijama.
Radio Slobodna Evropa izvestio je i da su dvojica američkih kongresmena, Greg Marfi i Mark Vizi, posetili Srebrenicu kako bi odali poštu žrtvama genocida.
Majke Srebrenice i Helsinški odbor: Veličanje zločina nije pijetet
Udruženje Majke Srebrenice upozorilo je danas da sahrana preti da postane „najveći fašistički skup u Evropi u poslednjih 70 godina“. U objavi na društvenoj mreži Iks pozvale su evropsku komesarku Martu Kos i nadležne institucije da reaguju, poručujući da veličanje genocida nije pijetet.
Organizacija je prethodno osudila i odavanje pošte Mladiću na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde i Partizana, održanoj u nedelju, kada je minut ćutanja bio praćen skandiranjem njegovog imena. O ovim reakcijama izvestio je.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji ocenio je da je sahrana bila „vešto pripremljen i sinhronizovan igrokaz države, vojske i crkve“. Prema njihovom saopštenju, učestvovanje državnih institucija i javno veličanje Mladića predstavljaju nastavak politike koja odbija da se suoči sa ratnim zločinima i posledicama devedesetih. Odbor smatra da takvo postupanje dodatno udaljava Srbiju od pomirenja i izgradnje demokratskog društva.
Od komemoracija do sporova oko televizijskog prenosa
Polemike su počele odmah nakon Mladićeve smrti. Njegovo telo je 3. septembra državnim avionom dopremljeno iz Haga u Srbiju, a 5. septembra u Domu Vojske održana je komemoracija kojoj su prisustvovali članovi porodice, bivši saborci i pojedini zvaničnici Srbije i Republike Srpske, među njima ministar pravde Nenad Vujić i predsednik Republike Srpske Siniša Karan.
O komemoraciji je izvestio BBC na srpskom, navodeći da su se ranije održavali skupovi u Mladićevu čast na Palama, u Banjaluci, Zvorniku i Višegradu. U Banjaluci je 1. septembra održan veliki skup sa transparentima podrške, dok je u Bratuncu 2. septembra zabeleženo okupljanje manje grupe mladih, koja se razišla posle dolaska policije. Najavljeni skupovi u Srebrenici, među njima i okupljanje udruženja žrtava, na kraju nisu održani.
Mladićeva smrt odrazila se i na sportske događaje. UEFA je ranije kaznila Crvenu zvezdu sa 90.000 evra zbog ponašanja navijača i veličanja Mladića tokom evropske utakmice odigrane na dan njegove smrti, uz zabranu prodaje ulaznica gostujućim navijačima za naredni evropski meč, javila je agencija AP.
Tokom današnje sahrane otvoreno je i pitanje medijskog prenosa. TV Nova je navela da je Tanjug prenosio događaje oko crkve, da je Informer organizovao poseban program, dok RTS nije imao direktan televizijski prenos sahrane, već je izveštavao putem svog portala.
Reuters je iz Sarajeva javio da su telekomunikacioni operateri u Federaciji BiH blokirali signal dve televizije iz Republike Srpske koje su prenosile sahranu i povorku. Ovaj potez dodatno je pokazao koliko je pitanje Mladićevog ispraćaja ostalo osetljivo u različitim delovima Bosne i Hercegovine.
Smrt u Hagu i istraga o okolnostima
Mladić je preminuo 27. avgusta u zatvorskoj bolnici u Hagu, gde je izdržavao doživotnu kaznu. Njegov sin Darko Mladić i pojedini političari u Srbiji i Republici Srpskoj optužili su Haški mehanizam za neadekvatno lečenje i izrazili sumnju u okolnosti smrti. Darko je tvrdio da je njegov otac bio izložen nesavesnom lečenju i prejakim lekovima, ali za te navode nije izneo dokaze.
Međunarodni rezidualni mehanizam saopštio je da je pokrenuta istraga o okolnostima smrti, u skladu sa standardnom procedurom, a holandske vlasti sprovode postupak prema svojim propisima.
Ministarstvo pravde Srbije navelo je da je bilo u kontaktu sa porodicom i da će pružiti pomoć oko preuzimanja i prenosa tela. Vučić je kritikovao ranije odluke da se Mladiću ne dozvoli lečenje u Srbiji, dok su Milorad Dodik i Vojislav Šešelj njegovu smrt opisivali kao posledicu postupanja Haškog tribunala. Rusko ministarstvo spoljnih poslova takođe je kritikovalo odnos međunarodnog suda prema Mladiću, izražavajući sumnju u način na koji je vođen njegov slučaj.
Nasuprot tome, generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama, naglašavajući da su sudske presude pravosnažne i da činjenice utvrđene njima ostaju deo istorijskog zapisa.
Porodice žrtava: Smrt ne menja presude
Za porodice ubijenih u Srebrenici i Sarajevu, Mladićeva smrt nije promenila odnos prema zločinima za koje je osuđen. Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, poručio je da smrt ne vraća ubijene, ne otkriva masovne grobnice i ne menja sudske presude, već da ostaje obaveza očuvanja istine i sećanja.
Kada Hotić, koja je u Srebrenici izgubila sina i supruga, izjavila je da joj je važno što je doživotna kazna ostala na snazi do Mladićeve smrti. Fikret Grabovica, predsednik Udruženja roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva, naglasio je da je za žrtve presuda važnija od smrti osuđenog.
Njihova svedočenja i reakcije objavili su Reuters i Dojče vele. Reuters je danas razgovarao i sa Zdravkom Gvožđar, čiji je devetogodišnji sin ubijen tokom opsade Sarajeva. Ona je rekla da joj je teško da gleda javno odavanje počasti čoveku čije su snage odgovorne za smrt njenog deteta.
Sudski utvrđene činjenice
Ratko Mladić je 22. novembra 2017. godine pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju osuđen na doživotni zatvor. Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma potvrdilo je presudu 8. juna 2021. godine.
Prema zvaničnom prikazu predmeta Mladić, pravosnažno je osuđen za genocid u Srebrenici 1995, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje kao zločine protiv čovečnosti, kao i za terorisanje civila Sarajeva kampanjom snajperskog delovanja i granatiranja, protivpravne napade na civile i uzimanje pripadnika UN za taoce.
Sud je utvrdio da je učestvovao u više udruženih zločinačkih poduhvata, među kojima su bili trajno uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sa teritorija na koje su bosanski Srbi polagali pravo, širenje terora među civilima Sarajeva i eliminacija Bošnjaka u Srebrenici. Oslobođen je optužbe za genocid u šest opština u BiH 1992. godine, dok je presuda za genocid u Srebrenici ostala pravosnažna.
Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine, a pet dana kasnije izručen Haškom tribunalu. Njegova smrt ne menja pravosnažnost presuda niti sudski utvrđenu odgovornost za zločine. Istovremeno, odgovornost za te zločine je individualna i ne predstavlja kolektivnu krivicu srpskog naroda.
Odjek i na Kosovu
Smrt Ratka Mladića i pripreme za njegovu sahranu danima su među temama kosovskih medija na albanskom jeziku. Uz fotografije iz Haga, ratnog perioda i sa komemoracija u Srbiji, mediji podsećaju na pravosnažnu presudu, genocid u Srebrenici i druge zločine za koje je osuđen, a deo njih koristi i naziv „Kasapin Bosne“.
Tako je Koha 27. avgusta objavila BBC-jev tekst o Mladićevim zločinima, pod naslovom „Mladić i monstruozni zločini Kasapina Bosne“. Istog dana, Telegrafi je izvestio o njegovoj smrti, navodeći da je bio poznat i pod tim nazivom. KALLXO je, prenoseći BIRN-ov tekst, objavio opširan prikaz njegove ratne i sudske prošlosti, pod naslovom „Ratko Mladić, osuđeni za genocid koji je ostavio krvave tragove širom Bosne“. U narednim danima objavljivani su i komentari, među njima tekst na Telegrafiju „Iz Haga, sa posledicama jednog monstruma“, kao i izveštaji o prenosu tela, komemoraciji i najavljenim vojnim počastima.
Reagovali su i kosovski zvaničnici. Kosovski premijer na dužnosti Aljbin Kurti je 4. septembra, na „naučnom skupu“ „Memorandum SANU: Uloga srpskog akademskog diskursa u podsticanju sukoba i nasilja u bivšoj Jugoslaviji“, kritikovao prijem Mladićevog tela u Srbiji uz visoke počasti. U govoru koji je objavljen i na zvaničnom sajtu kosovske vlade, Kurti je povezao veličanje Mladića sa, kako je ocenio, nedostatkom suočavanja Srbije sa ratnom prošlošću.
„Kada jedno društvo javno odaje počast osobi osuđenoj za genocid, teško je govoriti o suočavanju sa prošlošću, kajanju ili distanciranju od politike koja je proizvela te zločine“, rekao je Kurti, prema izveštaju Kohe.
On je u istom govoru izneo i oštre optužbe na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nazivajući ga bivšim Miloševićevim ministrom i povezujući ga sa navodima o „Sarajevo safariju“. Kurti je prijem Mladićevog tela opisao kao primer veličanja jednog od glavnih odgovornih za najteže zločine rata u Bosni i Hercegovini.
Glavni pregovarač Kosova sa EU Jeton Zulfaj je 4. septembra, na sastanku posvećenom proširenju Unije u Dablinu, kritikovao prijem Mladićevog tela uz vojne počasti i najavu sahrane uz državne počasti. „To je pogrešno. I biće mrlja na našoj savesti ako ništa ne kažemo“, poručio je, prema izveštaju Kohe. Danas su kosovski mediji opširno pratili i samu sahranu, uključujući izveštaje o velikom broju okupljenih, vojnim počastima i reakcijama Evropske unije.
U međuvremenu, vest o Mladićevoj smrti izazvala je i polemiku u Severnoj Mitrovici. KoSSev je 27. avgusta izvestio da je bivši gradonačelnik Erden Atić, uz Mladićevu fotografiju na Fejsbuku, uvredio zamenicu gradonačelnika Adrijanu Hodžić, označivši je u objavi. Hodžić je za KoSSev rekla da ju je to duboko uznemirilo i da će podneti krivičnu prijavu, što je i učinila već sledećeg dana. U našoj prethodnoj vesti o Atićevoj objavi i reakciji Hodžić preneli smo i njenu fotografiju na kojoj odaje poštu žrtvama Srebrenice.
EU povodom smrti Mladića: Veličanju ratnih zločinaca nema mesta u zemljama kandidatima
„Državne počasti“ za Mladića pod sporom: NVO tvrde da su nezakonite, Vujić se poziva…
Državne počasti za Ratka Mladića uprkos zakonu i upozorenjima iz Evrope: „Jedna vrsta političkog…
Marta Kos odustala od posete Srbiji zbog „veličanja“ Mladića; Vučić: Objašnjenje „glupo“
Iz Haga u Srbiju dopremljeno telo Ratka Mladića, prorežimski mediji objavili datum sahrane
Vučić: Telo Ratka Mladića stiže danas u Srbiju, na sahrani se očekuju desetine hiljada…
Debata branioca Ratka Mladića i saradnice Haškog tribunala: Kako region da nastavi dalje?
Milivojević: Vučić je dao Mikiju Rakiću, a ne Brunu Vekariću, podatke o skrivanju Ratka…
Atić uz fotografiju Mladića uvredio Adrijanu Hodžić: „Saučešće k**vo“
Smrt Ratka Mladića ponovo ogolila podele u regionu: Od „ubistva“ i veličanja do „krvnika“…
Od ratnog komandanta do zatvora u Hagu – šta je obeležilo život Ratka Mladića
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
