Rajska banja: Nada meštana za napredak i zaposlenje…


Na šesnaestom kilometru od Kosovske Mitrovice, na severozapadnoj strani od magistralnog puta Skoplje-Beograd, nalazi se selo Banjska, u čijem se središnjem delu nalazi banja sa toplom, lekovitom vodom. Skriveno među obroncima planine Rogozne, na nadmorskoj visini od 550 metara, od davnina je poznato po epskoj pesmi ispevanoj u slavu junaka „Banović Strahinje“, ali i kralju Milutinu, koji je jednu od svojih zadužbina, Sv. Stefan izgradio baš u ovom mestu. Postojanje tople vode, bogate kalcijum karbonatom, od davnina je privlačilo ljude, pa je Banjska rano naseljena. Na osnovu iskopina, na kojima leži celo mesto, pretpostavlja se da su još Rimljani u prvom veku p.n.e. koristili postojeće termomineralne izvore u lekovite svrhe, najčešće kod reumatskih oboljenja ali i, prema rečima meštana, steriliteta. Istorijski podaci kažu da su prva savremena otkopavanja izvora izvršena između 1955–1956. godine.

Hidrotermalni izvori

Sedamdesetih godina prošlog veka, došlo je do prve rekonstrukcije banje, kada su sprovedena i prva istraživanja od strane inženjera Kapetanovića. Tada je utvrđeno da Banjska leži na tri termalna izvora. Prvi, glavni izvor, nalazi se iznad manastira zadužbine kralja Milutina i temperatura vode iznosi skoro 54 stepena. Drugi se nalazi na padini, sa temperaturom od 44 stepena, a treći izvor se nalazi u podnožju sa temperaturom od 29,9 stepeni. Vode sa ova tri izvora su tada usmerene na jedno mesto – u banju u kojoj je vršeno rashlađivanje vode kako bi bila pogodna za kupanje. Temperaturni kvaliteti vode su relativno visoke vrednosti, čak veći od banje Ilidže kod Peći, zatim Bogutovačke, Brestovačke, Koviljače, Niške, Ribarske i Sijerinske banje. Voda je bogata jonima, katjonima, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, kalijumom, a prema fizičko-hemijskim osobinama ova voda spada u red alkalnih hiperterma.

Turistički razvoj

Prvi savremeniji banjski objekat, sa kadama i bazenom, bio je otvoren 1973. godine i imao je dva odeljenja: muško i žensko. Svako odeljenje imalo je po 16 kada (ukupno 32 kade) i bazen veličine 4+6 metara. Osim bazena, banja je nekada raspolagala i hotelom i restoranom, koji je služio za odmor, uglavnom, radnog kolektiva kombinata “Trepča“. Ovo sa sigurnošću nije moglo da podmiri kapacitete svih korisnika banje, pa je izdavanje soba od strane meštana bilo veoma unosno i, kako kažu, “Banjska je živela od ovog vida turizma“. U banjskom objektu se vršio i lekarski nadzor, prvenstveno radi sprečavanja kontraindikacija, ali osim kupanja nije pružao nikakve druge terapije.

Prema ličnim podacima nekih meštana, u periodu od 1970. do 1973. godine banju u Banjskoj je posetilo oko 7.500 turista, uglavnom domaćih – mahom radnici Rudarsko-metalurško-hemijskog kombinata Trepča, i tada je ostvarivala više od polovine turističkog prometa pokrajine. Do 1999. godine ova banja je radila punim kapacitetom, a onda počinje naglo da propada i da se urušava.

Od rugla sela do savremene tehnologije

Posle bombardovanja, banja je bila u katastrofalno lošem stanju i vapila je za obnovom. Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Eparhija raško-prizrenska i opština Zvečan, su 2013. godine, sredstvima iz budžeta Vlade Republike Srbije započele radove na renoviranju i uređenju banje, a zvanično je otvorile 23. decembra 2015. godine, dodajući joj i pridev “rajska“. Plan zvaničnika je bio da se banja Banjska uvrsti u listu zvaničnih lečilišta banjskog tipa i da se izgrade zatvoreni bazeni, spa centar, restoran i smeštajni kapaciteti. Iako se njen završetak očekivao do kraja sledeće godine, to se, međutim, do sada nije dogodilo. Radovi još uvek traju, a izvođači veruju da će sve biti završeno do aprila 2019. godine.

Aleksandar Zlatković, diplomirani inženjer građevine i direktor banje u izgradnji, na pitanje kada se očekuje završetak banje, priznaje da se mnogo kasni, ali i dodaje da su radovi u završnoj fazi i da se sada vrši „usklađivanje svih parametara“. Jedan od razloga za kašnjenje je, podseća, i svakodnevna „krhka situacija“, koja se na Kosovu i Metohiji „menja iz dana u dan“.

“Kada radite ovde, treba da budete spremni na sve. Na svakodnevna isključenja struje od po nekoliko sati u nizu. Pre neki dan nismo imali struju osam sati, a kako nije bilo struje, četiri sata nismo mogli da dobijemo ni vodu. Sve to se automatski odražava na izgradnju banje i njen rad. Kada smo počinjali sa radovima, banja je u potpunosti bila zapuštena. Nije bilo vode, struje, kanalizacije i sve smo to morali da radimo ispočetka. Pumpe i drugi potrebni materijal nabavljamo iz centralne Srbije, pa je veoma teško snaći se u ovakvoj situaciji, kada preko administrativnog prelaza treba sve to da se prenese. Osim toga, savremeni tehnički sistem banje iziskuje posebno održavanje, pa će zato biti neophodno stalno usaglašavanje svih parametara i posle puštanja banje u rad. Iako naizgled deluje prosto, samo održavanje banje predstavlja znanje i umešnost,“ govori ovaj direktor banje u izgradnji.

Savremena kotlarnica, odnosno “srce banje“, smeštena je ispod skoro gotovog objekta i u slučaju nestanka struje “moći će da greje tri objekta“. Tu se, takođe, nalazi akumulator koji radi na pelet, ali i sistem za bazene, čišćenje, filtriranje, doziranje vode, zatim filteri sa peskom, prečišćivači, sistemi za ventilaciju, grejanje, sanitarne vode, tople vode, ultraljubičaste lampe.

“Trudimo se da banju uredimo tako da ona bude samoodrživa. To znači rad na svim kapacitetima, kako bi pružila što više svojim korisnicima, a istovremeno svela troškove grejanja i struje na minimum,“ kaže Zlatković.

“Sve se odvija automatski i ovim savremenim sistemom se može upravljati i elektronski – uz pomoć telefona i monitora. Sistem takođe pokazuje i koliko se ugljen dioksida potroši prilikom kupanja, koliko je vode izbačeno iz bazena i sve to odmah nadoknađuje savremenom tehnologijom. Ipak ta savremena tehnologija zahteva i stalnu pažnju i usklađivanje rada u zimskom i letnjem režimu.“

Trojica meštana se već nalaze na obuci u kotlarnici i izgleda da se za sada vrlo dobro snalaze. Kažu da obuka jeste naporna, ali će biti lakše kada se radovi završe. Oni su prvo radili na održavanju dva otvorena bazena, ali ističu da je sada mnogo veći zadatak osposobljavanje i pravilno funkcionisanje unutrašnjih bazena, kao i čitavog kompleksa banje.

„Pored dva otvorena, imamo i dva zatvorena bazena. Jedan od njih je podeljen na dva dela. Prvi deo se nalazi u unutrašnjosti kompleksa, a drugi deo posebnim otvorom izlazi napolje. U ovom bazenu se nalazi isključivo termalna voda, sprovedena cevima direktno sa termalnog izvora iznad manastira i njena temperatura je 44 stepena. Međutim, ona će kasnije biti ohlađena na 35 do 37 stepeni, kako bi se stvorili idealni uslovi za kupanje. U drugom, rekreativnom bazenu, nalazi se hladna voda koja se zagreva,“ kaže Nemanja Jolović, radnik na obnovi banje.

Za hlađenje vode koristi se seoski izvor. Ta voda je nekada bila namenjena banji i u potpunosti je podmirivala kapacitete. Međutim, danas je koristi celo selo i to ne samo za potrebe piće i kupanja, već i za zalivanje njiva i bašta. Usled toga, dolazi do smanjivanja kapaciteta vode i nastaju mnogobrojni problemi. Dobro bi bilo, kažu, kada bi se „jedan krak budućeg vodovoda“ usmerio i ka Banjskoj, jer bi sve bilo mnogo lakše.

U okviru objekta se, takođe, nalaze kafić, sauna, parno kupatilo, đakuzi kade, svlačionice, garderoberi, hidromasaže, lekarska soba i recepcija. Na mestu starog restorana, niče i novi objekat, sa dva sprata.

„Zamišljeno je da donji deo bude restoran, sa velikom salom za ručavanje i kuhinjom, liftom, ogromnom terasom i vizitorskim centrom sa mnogobrojnim brošurama i turističkim podacima o mestima na Kosovu i Metohiji, zatim novine, knjige, itd. Gornji deo predviđen je za apartmane. Izgrađeno je deset apartmana (jednoiposobnih i dvosobnih) i četiri jednokrevetne sobe, a svaka soba ima svoje kupatilo. Dva apartmana su posebno prilagođena za invalide. Do njih se stiže liftom. Iz svake sobe se pruža prelep pogled na banju, spoljne bazene, kao i selo,“ kaže Zlatković.

Cena karata bi trebalo da bude „ekonomska“, a planirano je i zapošljavanje oko 40 do 50 ljudi.

Potreba za održivim turizmom

Sve oči meštana uprte su u završetak banje, jer bi im ona omogućila pristojan život, što bi nesumnjivo doprinelo opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Dešavalo se da mnogi meštani Banjske, najčešće reumatski bolesnici, odlaze u druge banje centralne Srbije, daleko, dok ono što im je “pred nosom“ ne mogu da koriste, kažu meštani. Osim toga, oni se nadaju da će im obnova banje doneti nova radna mesta i pomoći u vezi sa zapošljavanjem. Međutim, istovremeno izražavaju sumnju da će mnogi radnici doći sa strane, dok će meštani i dalje ostati bez posla.

„Ako tako bude, biće to najveća bruka i sramota za ovo mesto. Onda je bolje da banju zapale. Naša deca treba da ostanu ovde. Umesto toga, jedno po jedno odlazi, a Banjska umire. Škola danas ima oko četrdesetak đaka, a nekada ih je imala oko stotinu. Jedina nada nam je banja,“ kaže jedna meštanka koju zatičemo u blizini gradilišta.

Banjštani su nekada živeli od izdavanja soba posetiocima. Najviše je bilo Trepčinih radnika, ali i Albanaca. Meštani kažu da je mesto vrvelo od turista i posla je bilo mnogo. Danas su turističke ture rezervisane samo za posetu manastiru. Međutim, već od pre dve godine, taj broj je počeo da se povećava otvaranjem spoljnih bazena. Iako je Banjska autobuskim saobraćajem slabo povezana sa većim varošicama, pa i Mitrovicom, zainteresovanih posetilaca za korišćenje banje je sve više. Svakodnevno zovu, dolaze i pitaju dokle se stiglo, otkako su čuli da se banja gradi, kažu Banjštani. Zvanične potvrde o puštanju u rad onoga što je ovu banju i proslavilo – bazena sa termalnom vodom – za sada još uvek nema. Veruju da će se to ipak dogoditi u narednih par meseci. Taj dan s nestrpljenjem očekuju i nadaju se da ovoga puta njihove nade neće biti izneverene.

Prilika i za privatnike

Smeštajni kapacitet novog banjskog objekta, nažalost, neće moći da podmiri očekivane potrebne kapacitete. To može da bude dobra prilika za unapređenje privatnog smeštaja u Banjskoj. Iako broj raspoloživih mesta nije ni približan onom od pre 1999. godine, sobe za izdavanje ipak postoje.

Trgovac, Perica Radosavljević, kome lekovita voda izvire u samom dvorištu, raspolaže smeštajnim kapacitetom od dve dvokrevetne i jednom trokrevetnom sobom, sa kuhinjom. Izdaje ih posetiocima koji koriste usluge kupanja. Kaže da goste dočekuje iz različitih delova Srbije, iz Prilužja, Raške, Kragujevca, pa čak i iz Beograda. Oni koji dolaze izdaleka, odsedaju najčešće od sedam do deset dana, a nekada se dešava da ostanu i dve nedelje.

„Gosti su vrlo zadovoljni kupanjem, pogotovo oni koji imaju reumatskih tegoba – kažu da im je voda pomogla. Ima i onih koji su dolazili i zbog steriliteta.“

On je za potrebe kupanja, uredio posebno kupatilo sa đakuzijem, a u nekoj skoroj budućnosti, „ukoliko bude više gostiju“, planira i izgradnju bazena isključivo sa izvornom, toplom vodom.

„Cena jednog kupanja je 100 dinara, a cena sa smeštajem i kupanjem je 500 dinara – dan,“ kaže Peričina supruga Zorica.

Ona dodaje da gosti u kadi provode u proseku oko 15 minuta, jer je voda izuzetno topla. Nada se da će možda proširiti svoj posao, jer njih dvoje sa još troje dece žive od svoje trgovinske radnje i izdavanja soba i banje za kupanje.

Nikola Radojković, koji u Banjskoj živi sa majkom i sestrom, raspolaže smeštajnim kapacitetom od 7 soba, 6 dvokrevetnih i 1 trokrevetnom. Njegova kuća se nalazi na samom ulazu u Banjsku, sa leve strane, a na par metara od banje. Cena noćenja je tri evra. Iako su sobe terenskim radnicima izdavali još pre 1999. godine, pre četiri godine, kada je obnova banje započeta, podigli su kredit i proširili svoj smeštajni kapacitet. Od tri sobe, dospeli su na sedam. Prvi korisnici, posle mnogo godina, bili su im radnici na izgradnji banje, s obzirom na blizinu kompleksa.

Nikola kaže da se smeštajni kapacitet od 15 ležaja, tri kupatila sa konstantno toplom vodom i tuš kabinom, centralnim grejanjem, tv salom, kuhinjom i trpezarijom, pokazao idealnim za potrebe trenutnih korisnika. Od završetka banje, kako kaže „očekuje dosta“.

„Očekujem da oživi naselje i da se stvore uslovi da mladi ljudi mogu ovde da žive od svog rada. Da ostanu u svom mestu, a ne da se sele u inostranstvo ili u Beograd, da bi tamo našli zaposlenje, kao što je to bilo proteklih godina. Izgradnja banje bi mogla da donese boljitak svima. Možda bi se neko odlučio da otvori neki market, a možda i još neki smeštajni kapacitet, kao što smo mi uradili. To može da bude i jedan od unosnijih poslova, bez neke preterane obaveze.“

Navodi da bi, „ukoliko bi sve oko banje krenulo svojim tokom“, proširio svoje smeštajne kapacitete.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.