LIČNI STAV: Rada Trajković
Proteklu nedelju u Srbiji obeležila je vest da je srpski predsednik, Tomislav Nikolić, u februaru 2016, odlikovao sudanskog predsednika, Omar el-Bašira, begunca od Međunarodnog krivičnog suda i optuženika za genocid i zločine protiv čovečnosti. Oštre reakcije javnosti na ovo, do sada neprimećeno priznanje, svakako su opravdane, jer se ovim činom Srbija ponovo stavila na pogrešnu stranu međunarodnog prava. Poštovanje međunarodnih normi nam možda jeste donelo težak istorijski teret Haškog tribunala, ali je ipak ostalo naš najjači saveznik u odbrani državnih interesa, naročito na Kosovu i Metohiji.
Predsednikov savetnik za spoljnu politiku, Ivan Mrkić, objasnio je 'gvozdenu logiku' države po kojoj je el-Bašir odlikovan: on je odlikovan zbog principijelnog stava Sudana da ne prizna Kosovo. Po toj logici, država se nije obazirala na to da li je el-Bašir lično kvalifikovan za ovu počast. "Nismo ga mi birali", kaže Mrkić, uz objašnjenje da je el-Bašir legitimno izabran predsednik jedne – našim interesima naklonjene afričke države.
A uporedo sa medijskim pričama o odlikovanju el-Bašira, još jedan 'legitimno' izabran predsednik polaže zakletvu u Prištini, na nominalno srpskoj teritoriji, uz puno manje pompe i reakcija srpske javnosti. I ovaj novi predsednik funkcioniše pod 'hipotekom' ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i suočava se sa, čini se, neizbežnom formalizacijom tih optužbi pred institucijama međunarodnog prava. Lepo bi bilo kada bismo i ovde mogli da citiramo Mrkića i reći da Tačijev izbor nije naša stvar i da njegovo imenovanje na ovu prestižnu funkciju nije ni naša zasluga, a ni odgovornost. Na žalost, u ovom slučaju, mi to ne možemo reći.
Za razliku od dalekog afričkog 'prijatelja' el-Bašira, čije žrtve ne poznajemo i ne želimo da prepoznamo, novog predsednika Kosova, Hašima Tačija, mi de facto jesmo birali. Tog istog februara 2016, u kome je počastvovan sudanski predsednik, srpska država je i Hašimu Tačiju 'dodelila' jedno neformalno i simbolično 'odlikovanje', koje bi ga, makar, na kratke staze trebalo zaštititi od odgovornosti za zločine protiv srpske zajednice na KiM. Dodela tog predsedničkog 'odlikovanja' omogućena je glasovima poslanika tzv. Srpske liste, neosporno kontrolisanim iz beogradskih centara moći. Ipak, za razliku od dalekih sudanskih žrtvi el-Bašira, koje je lako apstrahovati, Srbija vrlo dobro poznaje žrtve novog kosovskog predsednika. Da li je i njih lako relativizovati?
Članovi Srpske liste potvrdili su Tačijevo februarsko 'odlikovanje' i na njegovom jučerašnjem polaganju zakletve u Skupštini Kosova, gde su svojim prisustvom iznova dali legitimitet i kvorum ovoj formalnoj proceduri. Javnost ne reaguje. Analitičari se i dalje više zanimaju el-Baširom. Lakše je, izgleda, žaliti se na odlikovanje ako znate adresu koja je nakaradno odlikovanje i dodelila. A ko će srpskoj javnosti odgovarati o neformalnom 'odlikovanju' jednog nama poznatijeg kosovskog, sada već predsednika – osumnjičenog od strane ugledne međunarodne institucije za trgovinu ljudskim organima po etničkom principu? Kojoj adresi treba da se obrate oni nezadovoljni ovom, netransparentnom i neobjašnjivom, odlukom srpske države?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
