Prvo štampano izdanje srpsko-albanskog rečnika biblioteci u Prištini na Svetski dan kulturne raznolikosti

Jezik je alat koji ujedinjuje ljude i omogućava multikulturalno i međuetničko razumevanje, zaključak je ovonedeljnog okruglog stola čiji su domaćini bili Organizacija za migracije (IOM) i UNMIK, a koji je održan povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti koji je obeležen juče. IOM i UNMIK su takođe obeležili ovaj dan, u saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, a uručili su i prvo štampano izdanje srpsko-albanskog rečnika Narodnoj biblioteci u Prištini. Izveštaj sa događaja pripremio je portal Gracanicaonline.

Uneskov dan kulturne raznolikosti obeležili su i Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i Gljauk Konjufca upravo pismom Unesku, sa zahtevom da se sa Uneskove liste ugroženih spomenika uklone četiri srpska pravoslavna manastira, da se ukloni to da je Srbija odgovorna strana za njih, već kosovska i da ne koriste oznaku za Kosovo kao „Autonomna pokrajina“. Opširnije u posebnoj vesti.

„Kako bi se stvorio ovaj rečnik od 40.000 reči, objedinili smo stručnjake za jezik iz Beograda i Prištine nakon više od 30 godina“, istakla je šefica IOM-a na Kosovu Ana Rostoka, nazvavši rečnik izuzetnim dostignućem.

„Od 2018. IOM, Britanska ambasada u Prištini i UNMIK rade zajedno kako bi dali prioritet učenju jezika kao centralnog elementa za promovisanje dijaloga i izgradnje poverenja na Kosovu. WOC – UP, Multimedijska onlajn platforma albanskog i srpskog jezika je uspostavljena 2018. godine, kada je Centar za socijalne inicijative napravio prvi jezički kurs u saradnji sa IOM-om i uz podršku Britanske ambasade u Prištini. Tokom sledećih godina, ova platforma je dalje unapređena uz pomoć Britanske ambasade i UNMIK-a“, rekla je Rostoka.

Zamenica Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Beri Friman, je podsetila na postojanje dva službena jezika na Kosovu te da UNMIK smatra da je jezik ključan za pomirenje. Zbog toga je, kako je istakla, UNMIK uložio više od pola miliona dolara u finansiranje aktivnosti kako bi se unapredila jezička prava, a kao jedno od dostignuća, pored rečnika, istakla je najavljeno otvaranje Katedre za balkanistiku na Univerzitetu u Prištini.

„Rečnik sadrži preko 40.000 reči i okupio je jezičke stručnjake iz Beograda i Prištine, prvi put nakon 30 godina, kako bi sarađivali na ovom istorijskom naporu“, ponovila je Friman, dodavši da je kulturna baština, osim jezika, instrument za mir i pomirenje.

Profesorka Merima Krijeziu, predavač na odseku za albanski jezik i književnost na Beogradskom univerzitetu, koja je učestvovala u izradi rečnika, kratko je ponovila da „što više jezika znamo, više vredimo“, dok je inicijator prvog kursa platforme WOC-UP, Veljko Samardžić rekao da svakoga dana broj posetilaca platforme raste u proseku za 14 ljudi, a da je najbolja vest u doba korone što je preko 1.000 ljudi išlo na kurs jezika koji je držalo 20 predavača.

Zamenica kosovskog premijera, koja je i predstavnica bošnjačke zajednice, Emilija Redžepi, kazala je da uprkos tome što je obaveza vlade da se svi jezici poštuju, uvažavaju i koriste u javnoj administraciji u upotrebi, postoje prepreke.

„Sama činjenica da nepoštovanje jednog jezika govori da ne poštujete taj narod ili zajednicu koja živi na ovim prostorima, govori da kršite njegovo osnovno ljudsko, odnosno univerzalno pravo o jeziku u upotrebi“, rekla je Redžepi.

Istovremeno, tvrdi da kosovska vlada „želi da štiti i neguje nacionalni identitet, kulture, običaje i jezike svih naroda na Kosovu“.

„Što više otvaramo našu državu na Balkanu, odnosno u regionu i gradimo dobrosusedske odnose sa svim narodima koji govore neke druge jezike, više vredimo. Sama činjenica da svih ovih godina mnoge ambasade koje podržavaju sva manjinska prava, pre svega, iako su nam Ustavom Republike Kosova zagarantovana, sama naša borba u poslednjih dvadeset godina pokazuje da se na ovom putu ne možemo sami boriti. Potrebna nam je velika podrška albanskog naroda, uvažavanje albanskog jezika kao službenog jezika, gde smo i mi u obavezi da ga znamo i da edukujemo svoju decu da bez albanskog jezika nema perspektive za normalan život na Kosovu“, rekla je Redžepi.

Poverenik za jezike Slaviša Mladenović je ponovio da je kancelarija kojom upravlja još 2016. godine pripremila strateški plan.

Na ovom okruglom stolu nije bilo reči o poštovanju Zakona o upotrebi jezika. Poverenik za jezike Slaviša Mladenović je za Gracanicaonline kazao:

„Mi smo u tom smislu kategorični i zakon se ne poštuje u dovoljnoj meri, pa čak imamo jako često kršenje zakona, čak i od institucija koje su najodgovornije za njegovo sprovođenje, pa i od institucija koje su donele taj zakon. Imamo jednu apsurdnu situaciju, ja jako često kažem mi bismo voleli da se nekada prakse sa ulice prenesu na institucije, jer češće se srpski i albanski poštuju na ulici, nego što se poštuje u nekim institucijama. Imamo apsurdne situacije da se prevod ne pruža novinarima u Skupštini Kosova, da se obaveštenja o vakcinaciji ne prevode na srpski jezik i na taj način ne komunicira sa zajednicama o nečemu tako bitnom, što ugrožava i javno zdravlje“, rekao je Mladenović.

Jedan od najbitnijih kriterijuma koji nije vezan za postojanje rečnika i nije vezan za profesionalizaciju, jeste politička volja, zaključio je Mladenović.

„To je ono što će dati najbolje rezultate i kada bude poslata jasna poruka da se zakon mora poštovati u svim institucijama, onda ćemo pričati o nijansama, a to je da li je neki termin dobro preveden ili ne. Tek kada rešimo taj problem, mislim da će u fokusu biti rečnici i obuke“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.