Prvi radni dan Vlade „Kurti 4“ počeo je pozivom Aljbina Kurtija političkim liderima i poslanicima da završe dogovor o novom predsedniku Kosova, uz poruku da bi novi izbori bili „neoprostivi“, „neodgovornost prema javnom interesu“ i „velika politička nepromišljenost“.

Sa prve svečane sednice nove vlade Kurti je istovremeno, dva dana pred prvostepenu presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, poručio da očekuje odluku u skladu sa, kako je rekao, „pravednim i oslobodilačkim ratom“ i da se četvorica vrate slobodna svojim porodicama.

Dok je Kurti govorio o kompromisu i nastavku rada, PDK je Ustavnom sudu predala zahtev kojim osporava način na koji je Skupština konstituisana, a za sutra najavila novi predmet – protiv samog izbora Vlade „Kurti 4“.

Vlada izabrana u nedelju održala je danas prvu svečanu sednicu.

Kurti je početak njenog rada predstavio manje kao novi početak, a više kao nastavak prethodno prekinutog mandata.

„Danas je zvanično prvi dan rada pod novom vlašću proisteklom iz izbornog procesa 7. juna 2026, iako je u stvarnosti ovo samo nastavak rada i mandata koji je nepotrebno prekinut, na štetu zemlje“, poručio je.

Zahvalio je građanima na poverenju i poslanicima koji su glasali za Vladu, navodeći da pred novim kabinetom stoje „mnogi poslovi i projekti, izazovi i problemi“.

Kurti: Toliko smo blizu predsednika da bi novi izbori bili „neoprostivi“

Najveći deo političke poruke sa prve sednice Kurti je posvetio onome što i nakon konstituisanja Skupštine i izbora Vlade ostaje nerešeno – izboru novog predsednika.

Podsetio je da postoji politički dogovor između Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova o kandidatu za predsednika. Reč je o Bekimu Sejdijuu, ali je deo poslanika LDK već javno pokazao da nije spreman da podrži dogovor rukovodstava dveju stranaka.

Upravo je njih Kurti danas označio kao novu prepreku.

„Pred nama je izazov sa stavom koji su izrazili pojedini poslanici LDK, koji ne žele da sprovedu sporazum postignut uz mnogo truda i posvećenosti, nakon ne tako lakog pregovaračkog procesa koji su odobrila rukovodstva naših stranaka“, rekao je.

Potom je poručio: „Toliko smo blizu rešenja pitanja predsednika da bi bilo neoprostivo da ponovo idemo na izbore da bismo se ponovo vratili na istu tačku.“

Kao premijer i predsednik Samoopredeljenja pozvao je političke lidere i poslanike da postignu dogovor.

„Hajde da rešimo pitanje predsednika, da našoj zemlji obezbedimo instituciju u skladu sa voljom građana i da zajedno krenemo napred“, rekao je.

Novi izborni proces, prema njegovim rečima, ne bi promenio politički „mozaik“ Kosova, već bi predstavljao „neodgovornost prema javnom interesu i veliku političku nepromišljenost“.

Dva izborna ciklusa nazvao nepotrebnim i skupim

Kurti se osvrnuo i na političku krizu koja traje od prošle godine.

Nakon redovnih izbora 9. februara 2025. i završetka punog četvorogodišnjeg mandata njegove prethodne vlade, Kosovo je prošlo kroz još dva izborna procesa.

Kurti ih danas naziva „neopravdanim i skupim“ izborima koji, prema njegovoj oceni, nisu proizveli drugačiji politički rezultat.

Govoreći o izborima 28. decembra 2025, kazao je da im je prethodilo deset meseci „blokade i barikadiranja“, dok je novi izborni proces 7. juna 2026. povezao sa blokadom oko izbora predsednika.

„Građani su ponovo jasno govorili“, rekao je.

Sada, tvrdi, Kosovo ima konstituisanu skupštinu i izabranu vladu, pa je preostalo da se završi izbor predsednika.

Kao dokaz da je politički kompromis moguć naveo je upravo događaje iz Skupštine proteklog vikenda.

Kazao je da je Samoopredeljenje prihvatilo kandidature PDK i LDK za potpredsednike Skupštine „uprkos primedbama“ koje je imalo i ocenio da otvoren i iskren politički razgovor može da dovede i do izbora predsednika.

Dok Kurti govori o kompromisu – PDK pred Ustavnim sudom

Međutim, upravo ono što Kurti predstavlja kao dokaz uspešnog kompromisa PDK od danas formalno osporava pred Ustavnim sudom.

Predstavnici ove stranke predali su danas zahtev za ocenu ustavnosti konstituisanja Skupštine, uključujući izbor predsednice parlamenta, način izbora potpredsednika i odluku da Skupština bude proglašena konstituisanom bez potpredsednika iz redova PDK, kao druge najveće parlamentarne grupe.

PDK traži i privremenu meru Ustavnog suda.

Predsednik poslaničke grupe ove stranke Arijan Tahiri rekao je da odluka treba da bude doneta što pre kako institucije proistekle iz Skupštine koja, prema njihovom stavu, nije konstituisana u skladu sa Ustavom, ne bi proizvele dodatne pravne i institucionalne posledice.

A PDK se neće zaustaviti na Skupštini.

Poslanik ove stranke Perparim Gruda najavio je da će već sutra Ustavnom sudu biti podnet novi, odvojeni zahtev kojim će se osporiti i izbor vlade „Kurti 4“.

Argument PDK je da, ukoliko sama Skupština nije ustavno konstituisana, ustavno pitanje postoji i u vezi sa odlukama koje je takva Skupština potom donosila.

Hasani: Ako padne konstituisanje Skupštine, otvara se i pitanje Vlade

Sličan stav danas je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa izneo bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani.

On smatra da Skupština nije konstituisana u skladu sa Ustavom i očekuje da Ustavni sud odredi privremenu meru do konačnog odlučivanja o predmetu.

Prema njegovom tumačenju, ukoliko bi Sud proglasio konstituisanje Skupštine neustavnim, otvorilo bi se i pitanje ustavnosti odluke kojom je izabrana Vlada „Kurti 4“.

Hasani istovremeno ne deli Kurtijev optimizam u vezi sa predsednikom. Ocenjuje da trenutno nema dovoljno glasova za njegov izbor i da bi izbor predsednika dok traje spor o ustavnosti konstituisanja Skupštine bio „kompromitujući“ za zemlju.

Sa prve sednice i poruka Hagu: „Da se vrate slobodni“

Druga velika politička poruka prve sednice odnosila se na odluku koju Specijalizovana veća treba da donesu u sredu, 16. septembra, u postupku protiv četvorice bivših čelnika OVK.

Kurti je ponovio stav koji je izneo već juče prilikom predstavljanja nove Vlade.

„Za nas je sve jasno – narod Kosova, naš otpor i naš rat bili su pravedni, oslobodilački, protiv okupatora koji je počinio ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid“, rekao je.

Danas je otišao i korak dalje, izrazivši očekivanje konkretnog ishoda.

„Verujemo i želimo da i presuda u sredu bude u skladu sa tom pravdom i da se čelnici OVK vrate slobodni u svoju zemlju i svojim porodicama“, poručio je Kurti.

Dan ranije, predstavljajući Vladu u Skupštini, zahtev Specijalizovanog tužilaštva za kazne od po 45 godina nazvao je „nepravednim“ i „neverovatnim“ i poručio da „nijedan domaći niti međunarodni sud ne može ukaljati OVK“.

Specijalizovana veća će 16. septembra izreći prvostepenu presudu Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju, koji negiraju krivicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Od „razmislite o posledicama“ do imena i fotografija sudija: Mobilizacija pred presudu čelnicima OVK ne jenjava

Kako je nastala „Kurti 4“

Vlada „Kurti 4“ izabrana je u nedelju, svega nekoliko sati nakon što je predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju proglasila novi saziv konstituisanim iako nije izabran potpredsednik iz redova PDK.

Za kabinet Aljbina Kurtija glasala su 62 poslanika, dok je osam poslanika Srpske liste bilo protiv. PDK, LDK i AAK nisu učestvovale u glasanju za novu Vladu.

Izboru Vlade prethodili su višemesečna blokada nakon vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna, sporenje oko redosleda formiranja institucija i pregovori Samoopredeljenja i LDK o budućem predsedniku.

KoSSev je prethodno beležio i da je ustavni rok za konstituisanje Skupštine istekao još početkom avgusta, kao i više neuspelih pokušaja nastavka sednice, pregovore Kurtija i Ljumira Abdidžikua, te spor oko toga da li se najpre mora konstituisati parlament ili postići politički dogovor o predsedniku.

U kabinetu „Kurti 4“ ostali su brojni članovi prethodne vlade, dok je Nenad Rašić ponovo ministar za zajednice i povratak.