Ni 39. nastavak konstitutivne sednice s ciljem formiranja devetog saziva kosovske skupštine nije bio uspešan.
Iako je zakazana za 11 časova, zbog kašnjenja članova Samoopredeljenja, sednica je počela oko 11.30.
Predsedavajući sednice iz Samoopredeljenja kao najstariji poslanik, Avni Dehari, započeo je današnju sednicu prema dnevnom redu koji je predviđao formiranje parlamentarne komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine Kosova.
Međutim, poslanici stranaka koje su do skoro bile u opoziciji ni ovaj put nisu predložili članove komisije, niti su učestvovali u glasanju, čime je onemogućeno donošenje odluka.
U sali je bilo prisutno 95 poslanika.
Za formiranje ovog odbora glasao je 53 poslanika, dok je jedan bio protiv, uzdržanih nije bilo.
Naredna sednica biće održana u utorak, 1. jula u 11.00 časova.
Sastanak lidera bez rezultata
Inače, u petak je prekinut 38. nastavak sednice Skupštine Kosova, nakon što su na konsultacijama sa predsedavajućim Avni Deharijem, lideri partija dogovorili da sednicu nastave nakon sastanka sa vršiocem dužnosti kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Lideri parlamentarnih stranaka na Kosovu sastali su se juče s ciljem rešavanja institucionalne krize, na poziv kosovskog premijera. Sastanak je završen bez dogovora, te se, prema navodima doskorašnje opozicije, nastavlja institucionalna blokada.
Sastanak je sazvan nakon što je Ustavni sud objavio presudu kojom je, između ostalog naloženo, da se skupština konstituiše u roku od 30 dana.
Kurtiju su se pridružili koalicioni partneri, tj. predstavnici Alternative i liste Guxo. U međuvremenu su, kako je prenela Koha, došli i svi predstavnici albanskih stranaka.
Sastanak je trajao više od dva sata, a nakon istog, već je bilo jasno da nije postignut dogovor.
Odluka Ustavnog suda
Kosovski Ustavni sud prošle nedelje je doneo odluku da konstitutivna sednica devetog saziva Skupštine Kosova mora da se završi najkasnije u roku od 30 dana.
Odluka je doneta dan nakon 37. neuspešnog nastavka konstitutivne sednice s ciljem formiranja Skupštine Kosova.
Presuda dolazi nakon što je još 12. maja Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ustavnom sudu podnela zahtev u vezi sa formiranjem komisije za tajno glasanje tokom konstitutivne sednice Skupštine.
Haradinaj je tada naveo neformiranje Skupštine Kosova postalo „sramna igra“, navodeći da su sednice koje se ponavljaju svakih 48 sati „postale model naše državne nezrelosti“.
Kosovski ustavni sud: Konstitutivna sednica Skuštine mora biti završena u roku od 30 dana
Saga
Više od pet meseci prošlo je od održaavanja parlamentarnih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 38 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na svim ostalim sednicama uključujući i današnju Samoopredeljenje je zahtevalo da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.
Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.
Uz političku bokadu i ustavna praznina
Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.
Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.
Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.
Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.
Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 12. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.
Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, uz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.
Propala i 38. konstitutivna sednica Skupštine, nastavak u subotu nakon sastanka sa Kurtijem
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
