"Kulturom možemo da utičemo na evropske tokove," poručio je književnik i direktor BITEF teatra, Miloš Latinović, sinoć u Gračanici na promociji svoje knjige "Četiri ludila". Nakon promocije, usledila je pozorišna predstava "Tri lica samoće".
"Verujem da će sve biti uništeno, a da će nam samo kultura ostati," uveren je autor romana Četiri ludila u kojem osvetljava sudbine umetnika koji su obeležili različite epohe i ostavili neizbrisiv trag u istoriji.
"Trudio sam se da Četiri ludila budu savršena knjiga što se stila tiče jer sam to dugovao ljudima o kojima sam pisao. Četiri ludila su u stvari četiri priče, imaju još i jednu konekciju a to je da je Kami rekao da kod kralja Lira ne postoji jedno, nego postoje četiri ludila," dodao je, prenosi RTK2.
Pokušavam da rečenicu očistim i stilski doteram do maksimuma
Govoreći o svom stilu pisanja, Latinović ističe da se trudi da svoje priče ispriča na najbolji način:
"Ja rečenicu pokušavam da očistim i stilski doteram do maksimuma, a to je nešto što, mislim, krasi moj roman jer moje priče nisu nekad ni previše aktuelne, ni previše zanimljive, ni previše avangardne, ali ja želim da priče koje pričam ispričam na lep način i zbog toga mi je važno da moj stil bude savršen. O tome književni kritičari moraju da daju svoje mišljenje, ali ja se stalno trudim da svoje priče ispričam na najbolji mogući način."
Priče koje svojom iracionalnošću osmišljavaju i boje život
Upravnik Narodnog pozorišta Priština, Predrag Radonjić, kazao je da četiri toka romana Četiri ludila obuhvataju razdoblje od kraja XIX veka do danas. Latinović govori o pričama koje svojom iracionalnošću osmišljavaju i boje život.
"Novi roman Miloša Latinovića sazdan je slično prethodnom Na drugoj obali reke od narativno izukrštanih tokova u kojima se prati sudbina više likova koje vezuje određena zajednička nit. Glavni narativni tok prati sudbinu jednog važnog, ali široj javnosti manje poznatog srpskog umetnika Joce Savića koji je svoju glumačku, a potom i rediteljsku i upravničku karijeru ostvario u Vajmaru kao naslednik velikog Getea, da bi je potom krunisao u dvorskom teatru u Minhenu gde je ustanovio šeksperijansko pozorište napravivši time malu umetničku revoluciju u najznačajnijem nemačkom teatru tog doba."
"Tri lica samoće" – univerzalna, ratna priča
Nakon promocije knjige, publika u Gračanici je imala priliku da pogleda i pozorišnu predstavu Tri lica samoće, u režiji Filipa Markovinovića, koja je urađena u koprodukciji BITEF teatra iz Beograda i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
"Priča je univerzalna, ratna, mislim da se tiče svih zemalja u našoj okolini, a posebno ovog područja. Priča se o žrtvama rata, o ženama, o njihovo položaju u ratu. To nisu klasične junakinje na koje smo mi navikli da slušamo kroz ratne priče, to su žene iz malo drugačijeg ugla. Imamo Srpkinju u Zagrebu za vreme Prvog svetskog rata, imamo Ruskinju u Beogradu i Mađaricu u Beogradu za vreme Prvog svetskog rata," rekla je glumica Tanja Pjevac.
Pored Tanje Pjevac, u predstavi igraju i Mia Simonović i Sanja Mikitišin. Sve tri su po prvi put na Kosovu, što ih, napominju dodatno uzbuđuje, ali i čini srećnim.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
