Redovne sednice Saveta bezbednosti UN, na kojima se razmatra situacija na Kosovu, mogle bi da budu zatvorene za javnost, ili potpuno ukinute kada Velika Britanija u avgustu preuzme mesto predsedavajućeg ovog tela, javio je RTS. Prenosi i potvrdu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića: "Ja sam siguran da će nastojati da ukinu te sednice i da se to pretvori u zatvorene konsultacije bez zvaničnih sednica SB o Kosovu". Gotovo istovremeno sa vešću o, kako se navodi, mogućoj promeni formata sednica SB UN, Večernje novosti javljaju: "Srbija će na sednici Saveta bezbednosti UN 14. maja ukazati na široku akciju velikih sila. Sve jači obruč oko država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost ."
"Velika Britanija u avgustu preuzima predsedavanje SB UN. Kako prenose mediji, a potvrđuje srpski šef diplomatije, London bi mogao da traži da se ukinu sednice o Kosovu, ili da budu zatvorene za javnost. Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno, smatra bivši diplomata Zoran Milivojević," prenosi RTS.
Javni servis Srbije podseća i na izjavu Metjua Rajkrofta od februara koju je, navodi, dao kao tadašnji ambasador Velike Britanije u UN:
"Krajnje je vreme da se Savet bezbednosti ređe sastaje ovim povodom. Moramo da se fokusiramo na stvarne pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. U tu kategoriju ne spada situacija na Kosovu."
"Uz ovakve, London bi mogao da ima još jednu želјu – da se SB Kosovom i Metohijom ne bavi uopšte ili da to čini iza zatvorenih vrata," navodi dalje RTS, citirajući šefa srpske diplomatije.
"To je moguće da urade na glasanju o proceduralnim stvarima, tu Rusija i Kina ne mogu da stave veto. Mi tu nismo prisutni," kazao je Dačić.
Doslednost Londona u svom stavu o Kosovu, RTS je ilustrovao činjenicom da je Velika Britanija priznala Kosovo samo dan posle jednostrano proglašene nezavisnosti, te da je sponzorisala rezoluciju UN o Srebrenici (BiH).
London je takođe "napravio i svojevrstan diplomatski presedan i ukorio Surinam zbog povlačenja priznanja Kosova," navodi RTS.
|
Savet Bezbednosti UN čine predstavnici 15 zemalja, od čega je pet stalnih, dok deset privremenih članica ima mandat od po dve godine. Pored Kine i Rusije, kao stalnih članica SB, u aktuelnom sazivu privremenih nalaze se još i Bolivija i Kazahstan kao zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Prema Rezoluciji SB UN 1244 1999. upravljanje nad Kosovom preuzeo je UNMIK, a upravo je ova rezolucija u kasnijim godinama poslužila za različita tumačenja i Beograda i Prištine. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a od leta 2008. godine, od kada je ova misija "rekonfigurisana", a nekoliko meseci posle unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova – u potpunosti marginalizovana na terenu i od tada se uglavnom svodi na pripremu redovnih kvartalnih izveštaja o situaciji na Kosovu koji se šalju u Savet bezbednosti. Ipak, na sednicama SB UN o Kosovu, srpski zvaničnici ističu da je "prisustvo UNMIK-a u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, kao garanta statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji, od vitalnog značaja za izgradnju i unapređenje stabilnosti i bezbednosti, kao i za izgradnju poverenja između zajednica na KiM." Suprotno Beogradu, predstavnici Prištine zahtevaju redefinisanje UNMIK-a – što su podržavali – SAD, VB i Francuska, upućujući istovremeno pozive članicama SB UN da prorede dinamiku održavanja sednica o Kosovu. |
Sa druge strane, Večernje Novosti javljaju da će Srbija upravo na prvoj narednoj sednici SB UN o Kosovu – 14. maja – “pokušati da ubedi predstavnike onih država koje ne priznaju Kosovo da ostanu pri tim pozicijama, ali i da lobira kod onih koji su to učinili da ponovo preispitaju odluku”.
Kako se dodaje, šef diplomatije se osim obraćanja članicama SB-a sprema i za brojne sastanke koje će imati na marginama rasprave u UN.
Podseća se i na raniju vest da su svi srpski ministri dobili instrukcije da tokom svakog susreta sa svojim kolegama iz inostranstva posebnu pažnju u razgovorima posvete problemu KiM – "to se naročito odnosi na sastanke sa zvaničnicima onih zemalja za koje se pretpostavlja da bi mogle da povuku priznavanje Kosova".
Novosti dalje navode da se "vrše snažni pritisci promotera kosovske nezavisnosti da ostanu pri sadašnjim pozicijama":
"Na udaru su i uticajne zemlje koje nisu priznale KiM, a posebno pet članica EU koje to nisu učinile – Španija, Rumunija, Slovačka, Grčka i Kipar."
"I prema ovim zemljama Srbija će pojačati diplomatske aktivnosti", a Predsednik Kipra boraviće u Srbiji 10. maja i "to će biti prilika da zvaničnici dveju zemalja još jednom razmene mišljenja o kosovskom pitanju", piše beogradski list.
Kao potvrda da je Srbija pojačala diplomatske aktivnosti u tom pravcu, navodi se i aktuelna poseta Ivice Dačića Indiji, gde je, kako se navodi u saopštenju, preneo zahvalnost Vlade i naroda Srbije “na podršci Indije suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti ‘Kosova’, uz uverenje da će Indija i ubuduće zadržati ovu poziciju".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
