Studente Srbije karakterišu solidarnost, osećaj pravde i izdržljivost, i ova je generacija apsolutno bolja od nas, poručio je profesor Dejan Mirović.
„Prisustvovao sam neverovatnim scenama, dočeku studenata na Trgu Republike dan pred veliki skup. Oni kao da su Albaniju prešli, Solunci izranjavani pod zavojima, ali energija koja ne može biti nikakvim lažima i propagandom da bude stavljena u drugi plan“, kaže u razgovoru za KoSSev.
Uskoro će se po prvi put priključiti 10. po redu komemorativnom skupu „15 minuta tišine za 15 žrtava“ urušene nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koji se organizuje u Kosovskoj Mitrovici, 8. po redu u organizaciji studenata prištinskog univerziteta, na kojem i sam Mirović predaje.
On je bio i prvi od profesora, zajedno sa još troje kolega koji su još u decembru iskazali javnu podršku studentima. To je izazvalo rektorski kolegijum da reaguje i praktično se ogradi uz podršku Aleksandru Vučiću, a oni preko 300 akademaca koji su sa ovog univerziteta potom pokrenuli peticiju solidarnosti sa kolegama koji protestuju.
Iako se na predavanjima na Pravnom fakultetu drži svog predmeta, ličnim primerom se istovremeno trudi da studentima pokaže da i profesori neguju mišljenje blisko studentskom duhu, a to je – da vlast nije ispunila studentske zahteve.
„Profesori treba primerom da pokažu da su intelektualna elita i da budu nekakav predvodnik studentima. Naš izbor je da ih podržimo“, kaže u eksluzivnom intervjuu za KoSSev.
Pozivam sve slobodomisleće kolege da podržimo studente i odemo na trg Šumadija
„Državnim terorizmom na sopstvene građane“
Pohvaljuje svoje studente i navodi da su mnogi od njih bili na protestu u subotu, na kojem je bio i on, premda je svestan da je bilo i ‘ćacija’.
Tvrdi da je hrabrost studenata na Kosovu dokazana u mnogo težim okolnostima nego u centralnoj Srbiji. „Ali mene raduje da postoji međusobna solidarnost i saradnja“, ističe.
Za one koji su boravili u Pionirskom parku kaže da su manjina, dok je: „Većina bila na strani suprotno od Ćacilenda“.
„I ja u životu nisam video veći skup u Beogradu od ovog u subotu. Prisustvovao sam i 5. oktobru i 9. martu, ali je ovo bilo neverovatno i pokazuje da je bolji deo društva bio uz studente“.
Zvuk kao sa drugog sveta
Sve pohvalne reči o studentima zasenilo je podsećanje na „zvučni top/nema zvučnog topa“.
Mirović se u tom trenutku nalazio kod Beograđanke.
Profesor opisuje njegovo iskustvo:
„Bio sam tu i odjedanput sam video u toku tišine za nastradale – što je jedan sveti čin, video sam ogroman talas ljudi koji izbegavaju nešto za šta sam pomislio da je ulazak nekog automobila. Možda kamiona u masu, to je takva jedna panika i rupa među ljudima, ali sam i svojim ušima čuo, bez obzira na to što predsednik republike pokušava preko VJT da nas ubedi da ono što smo čuli, nismo čuli. Čuo sam zvuk, verujte nikad u životu nisam tako nešto čuo, to je kao sa drugog sveta da je došlo. Nešto između mehaničkog zvuka, zvuka električnih vozila. Kao da je nešto što nikada u životu nisam doživeo. Onda sam video ljude koji su se organizovali i krenuli da brane masu, misleći da je u pitanju napad, međutim, nisu imali od koga da je brane“.
Uprkos oštrim demantijima vlasti i kontinuirane kampanje negiranja, uveren je da se radi o zvučnom topu i, štaviše, ubeđen da je naređenje za upotrebu ovakvog oružja stiglo od:
„Predsednika Republike, ubeđen sam u to lično, a zašto je to uradio, pokazaće se krivičnom istragom ako Bog da“.
Profesor Mirović istovremeno ceo incident ocenjuje kao „akt državnog terorizma“.
Ono što je za mene strašno, to je da se u trenutku kada se ukazuje pošta poginulima, upotrebi nedozvoljeno oružje. To je nemoralno, ali je to i akt državnog terorizma
Smatra da se prilikom upotrebe ratnog oružja protiv ljudi zbog mirnih političkih ciljeva radi upravo o terorizmu.
Srbija nije ista posle upotrebe zvučnog topa
Potvrdno odgovara na to da je upravo subota označila prekretnicu u razvoju događaja u Srbiji. Odnosno, da nakon početnog šoka – stiže otrežnjenje.
„Ja mislim da taj prvi šok i neverica ustupaju realnom sagledavanju vlasti, koja je toliko otuđena od naroda, kao da mrzi sopstveni narod, samo zato što zahteva svoja demokratska prava i poštovanje ustava“, ističe Mirović.
A na pitanje kako će se sve završiti – ne prognozira, osim što iznosi nadu da će se sve završiti u civilizovanom kontekstu, ali opominje i da su za to potrebne dve strane. A druga strana:
„Očigledno je to da se predsednik Republike ponaša poput onih vladara starog Rima koji su u pozno doba države pomislili da su veći od samog naroda“.
Istorija je učiteljica života, dodaje, pa je shodno tome važno da i aktuelna vlast razume da je Rimska imperija srušena kada se osećala najsnažnije, te da: „Ne može da se vladar postavlja iznad zakona“.
Ovako više ne može, slaže se sa ocenom brojnih analitičara prethodnih dana i upravo kontraproduktivnim ocenjuje postupke aktuelnog predsednika: „A to je da se često pojavljuje iritira ih posebno sa ovim cirkusom oko ćacija“.
Potrebna prelazna ekspertska vlada, studenti popularniji od opozicije
Mirović naglašava pak da postoje samo dva puta – „upotreba nasilja, zvučnih topova i laganja“.
„Ali se nadamo da se to neće više ponoviti“, dodaje.
Koji je drugi put?
„Drugi put je demokratski i on treba da se reguliše se preko izbora i prelazne (ekspertske) vlade“.
Upozorava na to da bi izbori sa Vučićevim uslovima bili izvesno neregularni, te da bi trebalo da se prvo formira ekspertska vlada.
„Smatram da bi pre izbora trebalo da se formira prelazna ekspertska vlada koja bi u minimalno šestomesečno oročenom roku trajanja obezbedila izborne uslove“.
Procenjuje da su studenti trenutno popularniji od svih opozicionih stranaka zajedno, i da bi upravo to trebalo da posluži kao opomena opoziciji koja „nije na visini zadatka“.
S tim u vezi, i nedavno nasilje koje su građani gledali u Skupštini Srbije je, prema njegovom mišljenju – kontraproduktivno i narod to ne želi.
„Kontraproduktivno, ne samo po pitanju opozicije, već i po samog Aleksandra Vučića. Naš narod ne želi takve scene u skupštini“, ističe prof. Mirović.
Ovom univerzitetskom profesoru nije nezamisliv scenario u kojem bi studenti mogli da udruženim snagama sa delom svojih profesora – građanima Srbije ponude neku novu opciju:
„U tom smislu – hoće li studenti ići korakom Otpora kao nekad, ili će se udružiti sa drugim delom akademske zajednice, a to su profesori, no to je pitanje za njih. Meni se čini da je potrebno izvuku pouku iz nevesele priče o otporu, no to je već njihove pravo“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
