Produžetak Lajčakovog mandata „koliko je moguće“ – „stvaranje utiska da se dijalog nastavlja“

Produženje Lajčakovog mandata „koliko je moguće“ – „stvaranje utiska da se dijalog nastavlja“…

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Odluka Saveta EU da Miroslavu Lajčaku produži mandat izaslanika za dijalog Kosovo-Srbija na još pet meseci nije dočekana sa oduševljenjem. Poznavaoci procesa su tu odluku protumačili kao pokušaj EU da stvori utisak da se dijalog nastavlja. Od novih posrednika očekuju novi pristup, ali kažu da su strane u obavezi da sprovedu do sada preuzete obaveze.

Odlukom Saveta Evropske unije treći put je produžen mandat izaslaniku za dijalog Kosovo-Srbija, Miroslavu Lajčaku. On će posredovati u procesu do 2025. godine.

Novinar Augustin Paljokaj (Palokaj), koji je dopisnik Kohe iz Brisela, tumači odluku kao pokušaj EU da stvori utisak da se dijalog nastavlja.

„Lajčak nije postigao mnogo ni za 4 godine, dakle ne može ni za pet meseci. Posebno ako se ima u vidu da Evropska unija prolazi kroz fazu institucionalne tranzicije u kojoj se postavljaju novi funkcioneri na nove dužnosti. S druge strane, očekuju se izbori i na Kosovu. Dakle, može se reći da će se insistirati na tome da se stvori utisak da se dijalog nastavlja, ali da ne dođe do nekog velikog zaokreta u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”, rekao je Paljokaj.

Lajčak je u aprilu 2020. imenovan za moderatora dijaloga na godinu dana. U aprilu sledeće godine mandat mu je produžen za 18 meseci. A 2022. godine, zemlje EU su se složile da produže njegov mandat do 2024. godine.

Na zahtev visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepa Borelja, Savet je odlučio da će Lajčak da posreduje u dijalogu do januara sledeće godine. Za to vreme se očekuje imenovanje njegovog naslednika.

Uticaj spoljnog faktora

Pored Lajčaka, EU će zameniti i Borelja.

Profesor prava i međunarodnih odnosa, Enver Hasani, ocenjuje da se ni sa novoimenovanim zvaničnicima ne očekuje promena obaveza koje su stranke preuzele u dijalogu.

„Ne može biti promene u dinamici dijaloga osim ako se ne dogodi neki neočekivani treći faktor na međunarodnom planu, kao što je rat u Ukrajini ili nešto slično. Dinamika procesa nije bila diktirana, niti se forma koja se dešavala tokom Kurtijeve vlade promenila kao rezultat približavanja ili Kosova ili Srbije, već se to desilo kao rezultat uticaja spoljnih faktora“, rekao je Hasani.

Menjaju se posrednici, ali ne i obaveze

Isto je kazao i Paljokaj, koji ističe da će oni koji budu nasledili Borelja i Lajčaka biti u obavezi da se u potpunosti primene dogovori, dodajući da bi pristup mogao biti drugačiji.

„Mandat daju države Evropske unije i jednoglasne su oko toga da Kosovo i Srbija moraju da sprovedu sve obaveze koje su do sada preuzete u procesu dijaloga. To znači da se pristup može promeniti, da će biti novih ljudi koji će se baviti ovim pitanjem, ali ne i obaveze iz dijaloga”, rekao je Paljokaj.

Kosovske vlasti su se više puta žalile na Borelja i Lajčaka i optuživale ih za asimetriju u dijalogu. Prema njihovim rečima, obojica dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i otvoreno su stali na stranu Srbije.

Tokom posredovanja Borelja i Lajčaka u procesu dijaloga, strane su postigle samo osnovni dogovor, koji ni više od godinu dana kasnije nije sproveden.

Borelj je prošlog meseca pokušao da za sto izvede premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali je premijer postavio tri uslova za sastanak: predaju odgovornih za napad u Banjskoj iz Srbije kosovskim vlastima; Ozvaničenje osnovnog sporazuma i aneksa za njegovu primenu, njihovim potpisom; Povlačenje pisma Srbije upućenog Briselu, kojim se zvanični Beograd povlači iz nekoliko tačaka Osnovnog sporazuma.

Uslovi za unutrašnju upotrebu

Međutim, Hasani je mišljenja da su uslovi premijera Kurtija predstavljeni za unutrašnju upotrebu.

„Zahtev za potpis koji je u međuvremenu nastao je zahtev za unutrašnje tržište i nema uticaja na tok dijaloga. Ono što vidimo jeste da su to poteškoće u vezi sa implementacijom. Stranke voljno traže izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka, ali dijalog kao takav nije delegitimizovan niti obezvređen“, rekao je Hasani.

Posle neuspeha sastanka usledile su optužbe Kurtija i Vučića. Sa time se nastavilo i ove nedelje.

Premijer Kurti je pre dva dana upozorio da su pretnje po bezbednost Kosova sve veće. On je u tekstu objavljenom u „Njujork tajmsu” naglasio da bi izbijanje rata na Balkanu služilo Rusiji koliko i Srbiji.

Premijer je proglasio Srbiju odgovornom za napad u Banjskoj. U prestižnom američkom časopisu napisao je da je ratna pretnja stvarnija nego ikad.

Međutim, povodom toga su reagovali njegov kolega Miloš Vučević, ali i predsednik ove zemlje, Aleksandar Vučić.

Srpski predsednik je rekao da se njegova zemlja naoružava manje nego što bi želela.

Pročitajte još:

U SAD predsednička kampanja, Kurti preko Njujork Tajmsa poručuje Amerikancima: Ne sumnjajte u NATO

Vučić: Neće se Kurtiju ostvariti želja da glumi ‘malog Zelenskog’ na Balkanu, on nema veze sa Ukrajinom koja je međunarodno priznata teritorija