Problem pasa lutalica u KM: 50 ujeda prijavljeno od početka godine, izgradnja azila nije rešenje, saradnja je ključna

Psi pas lutalice
FOTO: KoSSev

Sve je više građana koji se javljaju Privremenom organu opštine Kosovska Mitrovica i zahtevaju odštetu zbog ujeda pasa, usled čega je ova institucija pokrenula inicijativu za rešavanje problema pasa lutalica. Razgovara se o izgradnji azila, međutim, aktivisti za zaštitu životinja tvrde da to nije rešenje, već da bi trebalo da se postepeno rešava problem u kombinaciji sa sterilizacijom i kastracijom pasa, ali i uz poštovanje Zakona. „Previše je toga nagomilano jer problem nije rešavan 20 godina. Ništa ne može da se reši u toku noći, ali od nečega mora da se krene“, poručuju iz Udruženja za zaštitu životinja „Šapa“.

Broj ujeda pasa drastično povećan u odnosu na prethodnu godinu

Prema evidenciji Privremenog opštinskog organa, broj ujeda pasa na teritoriji opštine Kosovska Mitrovica u ovoj godini je drastično povećan u odnosu na prethodne.

Naime, od početka godine do danas, Opština beleži blizu 50 prijavljenih slučajeva ujeda pasa, od kojih su 36 prijavljeni u januaru. Sa druge strane, 2021. je taj broj ukupno iznosio 79, potvrdila je za KoSSev i Radio Kontakt Plus opštinski javni pravobranilac, Biljana Petrović.

Građani koje ujede pas na teritoriji opštine Kosovska Mitrovica, mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu.

Međutim, usled povećanog broja slučajeva ujeda pasa, te nedostatka finansijskih sredstava, Privremeni opštinski organ 2019. godine donosi odluku da umanji iznos novčanih naknada.

„Punoletnim građanima kojima se nanese šteta na teritoriji naše opštine isplaćujemo po 15.000, a maloletnim licima 20.000 dinara“, precizira Petrovićeva i podseća da je pre septembra 2019. godine naknada za punoletna lica iznosila 20.000, a 25.000 za maloletna.

Procedura za ostvarivanje prava na novčanu naknadu

Za građane koje ujede pas na teritoriji opštine Kosovska Mitrovica, a koji žele da ostvare pravo na novčanu naknadu, procedura je sledeća:

– Oštećeni najpre Opštini dostavlja dokumentaciju koja dokazuje da je lekar specijalista utvrdio da je povreda nastala od ujeda psa (original i kopija);
– Opštinski službenici potom obavljaju razgovor sa strankom u cilju utvrđivanja da je do ujeda došlo;
– Zatim oštećeni podnosi zahtev (sa potpisom, adresom stanovanja i brojem telefona) Opštinskom pravobranilaštvu u kojem u kratkim crtama opisuje događaj;
– Pored zahteva za naknadu štete, stranka podnosi očitanu ličnu kartu i tekući račun, koji je otvoren u Poštanskoj štedionici ili Komercijalnoj banci.

Ista procedura važi i za maloletne osobe, s tim što se kao zakonski zastupnici javljaju roditelji dece. Od njih se dodatno traži da dostave i izvod rođenja deteta.

Krajnji rok za podnošenje zahteva za novčanu naknadu je tri godine.

Spirić: U toku razgovori za igradnju azila, ništa nije finalizovano

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, potvrdio je za KoSSev da su u toku razgovori sa predstavnicima Udruženja „Šapa“ za rešavanje problema pasa lutalica, navodeći da je njima obuhvaćen i mogući projekat za izgradnju azila.

Iako je kazao da „načelno postoji dogovor“, Spirić dodaje i da za sada ne može detaljno da govori o projektu, da ništa nije finalizovano, te da „još uvek treba da se definišu neke stvari“.

Problem pasa lutalica – kulminacija problema koji nije rešavan 20 godina

Članica Udruženja „Šapa“, Dajana Gočmanac, potvrdila je takođe za KoSSev da su u toku razgovori sa predsednikom Privremenog organa, te da je jedan od sastanaka održan početkom meseca i to na, dodaje, Spirićevu inicijativu.

Sastanak je održan zbog toga što je „kulminirao problem sa ujedima pasa u gradu, a ne zato što mi već godinama tražimo sastanak da bismo rešili problem i da ne bismo došli do ove tačke“, kaže Gočmanac.

Ona navodi da problem koji se odlaže već 20 godina „ne može da se reši preko noći“, ali i samostalno, već da rešenje leži u saradnji Udruženja, Privremenog organa, građana Kosovske Mitrovice i drugih.

Gočmanac je potvrdila navode Spirića da se na sastanku razgovaralo o mogućnosti izgradnje azila.

Međutim, sagovornica KoSSeva i Radija Kontakt Plus kaže da je, koliko je upoznata, reč o manjoj parceli – 10×10 metara, u blizini pritvornog centra u Kosovskoj Mitrovici.

„Ta površina koliko je rečeno, može da bude samo za problematične pse. Mi možemo tamo da smestimo samo mali broj pasa koji su najproblematičniji i koji ujedaju. A da mi očistimo ulice, to nije moguće“, poručila je i dodala da sada čekaju poziv za naredni sastanak, kada će imati više informacija o samom projektu.

Koliki god da je – azil neće da reši problem

Ona, međutim, ocenjuje da čak i mnogo veća parcela ne bi rešila problem, prvenstveno zbog toga što je u Kosovskoj Mitrovici previše pasa lutalica.

„Iskustva zemalja koje su probale da reše problem pasa lutalica putem azila su pokazala da to nije rešenje ukoliko ima puno pasa u gradu. Mitrovica ima od 300 do 400 pasa na celoj teritoriji, to je ogroman broj, dok svaki normalan azil može da prihvati do 50 do 100 pasa, sve preko toga je neisplativo i neodrživo. Mnogo bogatije zemlje od Srbije su probale i u tim zemljama se pokazalo kao neodrživo“, precizira Gočmanac.

Po međunarodnim standardima u azilu bi trebalo da svaki pas ima šest kvadratnih metara kako ne bi postao agresivan zbog nedostatka prostora.

Novi psi, stari problemi

Kaže da problem ne bi bio rešen čak i ukoliko bi se svi psi sklonili sa ulice.

„Ukoliko smestimo sve te pse u azil, svi prilazi gradu ostaće ‘nebranjena teritorija’, to je filozofija pasa i otuda će doći novi psi koje niko od nas ne zna, koji su agresivni i koji će čudno da se ponašaju na novom prostoru. Onda će u gradu biti još pasa, s tim da mi te pse ne poznajemo“.

Naša sagovornica, smatra i da bi se nakon izgradnje azila pojavio još jedan problem. Kaže da nije retkost da ljudi iz okolnih mesta dovode male štence u ranim jutarnjim satima.

Nakon izgradnje azila, predviđa da će mnogi koji žele da se „otarase“ štenaca, bolesnih i neželjenih pasa, samo da promene adresu i umesto u centar, pse ostave u azil.

Postoje psi koji su agresivni, njih smestiti u azil

Sagovornica KoSSev-a i Radija kontakt plus priznaje da pojedini psi u Kosovskoj Mitrovici ujedaju ljude. Jedan takav slučaj dogodio se juče kada je pas ujeo nekoliko ljudi u gradu i jedno dete, a kojeg su potom članovi Šape uhvatili i sklonili sa ulice.

„To su psi koji su postali agresivni jer su izludeli od petardi i od vatrometa za vreme praznika. Oni ne znaju šta se dešava i šta je ta buka. Ali to je samo određeni broj njih“.

Upravo zato ponavlja da bi azil trebalo da se iskoristi kao mesto gde bi bili smešteni psi koji su agresivni, ali i mesto na kojem bi brinuli o svim psima.

„Nama treba krov nad glavom. Ne možemo mi da lečimo psa i da mu dajemo terapiju a da nemamo krov nad glavom. Potrebni su nam barem neki kontejneri, voda i struja“, dodala je sagovornica KoSSev-a.

Jedino rešenje – azil u kombinaciji sa sterilizacijom i poštovanjem zakona

Gočmanac navodi da bi u rešavanju problema pasa lutalica trebalo da se uzme u obzir praksa zemalja koje su bile uspešne u tome.

Udruženja bi trebalo da sarađuju sa opštinom i Evropskom unijom i da se upuste u postepeno rešavanje problema u kombinaciji azila sa kastracijom i sterilizacijom pasa, navodi ova aktivistkinja za zaštitu životinja.

„Kastracija i sterilizacija pasa koje hvatamo po ulici su jedini način da se smanji problem novih malih štenaca. Od deset štenaca, pet ako preživi, to su ipak novi psi na ulici“, kazala je Gočmanac.

Upravo ovakav projekat Udruženje „Šapa“ pokrenulo je sa opštinom Severna Mitrovica.

„Opština učestvuje u zajedničkom projektu sa nama i veterinarom iz južnog dela. Rešavamo taj problem daljeg porasta broja pasa lutalica. Oni su sterilisani, dobili su vakcinu protiv besnila“, kazala je naša sagovornica.

Ona međutim dodaje da je reč o manjem broju pasa, ali i da se ovaj projekat uskoro završava.

Opština Severna Mitrovica spremna da pomogne

Zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice, Adrijana Hodžić, potvrdila je takođe za KoSSev da je u toku realizacija projekta sterilizacije i kastracije pasa.

Ona je kazala da je opština iz kategorije subvencija prošle godine izdvojila sredstva za realizaciju projekta kako bi se tretirali opasni psi. Kaže da je do sada sterilisano ili kastrirano oko 20 pasa na teritoriji Severne Mitrovice.

Hodžić se danas sastala sa predstavnicima Šape, a s ciljem razmatranja strategija daljeg rešavanja problema pasa lutalica, a kako bi se trajno rešio problem.

„Šapa ima strategiju koja bi se realizovala u nekoliko faza i mislim da je to zaista interesantan projekat, a za čije sprovođenje ne može da učestvuje samo opština, već je neophodno da se uključe i donatori, ali mi smo kao lokalna samouprava zainteresovani da onoliko koliko je u našoj moći budemo tu, makar kao podrška“.

Poštujte zakon  

Gočmanac tvrdi da je azil u kombinaciji sa kastracijom i sterilizacijom vrlo efikasan model za rešavanja problema lutalica, ali i da je za dugoročno rešenje neophodno i to da se poštuje zakon, kako od strane onih koji su vlasnici pasa, tako i svih drugih.

„Da se poštuje Zakon i da se vlasnici koji svoje pse nisu vakcinisali, čipovali, kastrirali, odnosno sterilisali, već ih puste na ulicu kada im više nisu potrebni kažnjavaju“, tvrdi Gočmanac.

Ona kaže da u Kosovskoj Mitrovici postoje vlasnici pasa koji ne poštuju ovaj zakon.

Kao primer je izdvojila vlasnika staforda kojeg nije htela da imenuje zato što, kako kaže, „očigledno da niko ne želi da izgovori njegovo ime javno“.

Tvrdi da ova osoba neretko pušta svog psa koji nije čipovan kod Belog Dvora, te da je reč o agresivnoj i velikoj životinji koji napada druge pse, kako ulične, tako i vlasničke. Slučaj je prijavljen policiji, ali do sada ništa nije urađeno povodom toga, dodaje naša sagovornica.

Ljubimce Kosovske Mitrovice ostaviti tu gde jesu

Čak i da se napravi dovoljno veliki azil za sve problematične pse i poštuje zakon, postavlja se pitanje šta raditi sa ostalim psima u Kosovskoj Mitrovici.

Gočmanac navodi da bi oni trebalo da ostanu tu gde jesu, jer su oni, poručuje, prijatelji dece i svih ljudi koji vole i na ispravan način se ophodne prema životinjama.

„Psi koji su već po gradu su ljubimci određenih delova grada i dece koja se igraju sa njima a baš zato što ih znaju. Većina pasa koje vidite su kastrirani, sterilisani. Ne možemo sve pse da posmatramo kao ubice. Oni bi trebalo da ostanu tu baš zato što većina njih ne pravi problem“.

Bacanje otrova nije rešenje

Sagovornica KoSSev-a podseća da su građani Kosovske Mitrovice neretko u prošlosti nailazili na otrovane pse.

To, kaže nije rešenje, te upozorava na opasnost kako za ulične i vlasničke pse, tako i za decu.

„Nekima najjeftinije bude bacanje otrova po parkovima u kojima se igraju deca. Svaki slučaj smo prijavili, jer su to žestoki otrovi. Taj otrov se razlije u zemljište na kojem se deca igraju. Samo se nadamo da ti pojedinci neće krenuti da na taj način rešavaju svoje lične frustracije ili problem psa koji ujeda“, dodala je.

Aktivistkinja za zaštitu životinja na kraju poručuje da problem pasa lutalica ne može da se reši preko noći.

„Previše je toga nagomilano jer problem nije rešavan 20 godina. Ništa ne može da se reši u toku noći, ali od nečega mora da se krene“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.