Danas je tačno 25 godina od februarskog nasilja u Severnoj Mitrovici. U večernjim satima 3. februara 2000. došlo je do eksplozije u tada popularnom kafiću „Bel Ami“, kada je od nekoliko bačenih bombi, jedna eksplodirala teško ranivši više od 10 osoba. Incident je izazvao momentalnu odmazdu grupa Srba. Ubijeno je 10 albanskih civila, uz proterivanje albanskog stanovništva, pre svega iz centralnog dela grada.
Večeras su se oglasili najviši prištinski zvaničnici, ali samo povodom drugog slučaja. Na Kosovu više nema „Čuvara mosta“, „Civilne zaštite“ i „Severne brigade“, a Albanci se vraćaju svojim domovima na Severu – ponavljaju. Kosovski premijer je ujedno uputio pismo visokoj predstavnici EU, tražeći istragu za procesuiranje odgovornih.
„Noć užasa“, ovako je kosovski premijer Aljbin Kurti opisao dešavanja pre 25 godina između 3. i 4. februara 2000. godine u Severnoj Mitrovici.
„U tom koordinisanom napadu oružanih grupa iz Srbije ubijeno je 10 građana Albanaca, među kojima su deca, žene i starije osobe, a 25 je povređeno. 1.664 albanske porodice, oko 12.000 građana Mitrovice, nasilno je iseljeno iz svojih domova“, naveo je Kurti.
On poručuje da se nakon 25 godina neki od njih vraćaju svojim kućama, te da je njegova vlada posvećena da obezbedi da se svi oni koji žele – bezbedno vrate u svoje obnovljene domove.
„Ali mnogi se još nisu vratili, dok se počinioci ovih teških zločina još nisu suočili sa pravdom“, dodao je Kurti.
On je večeras potvrdio da je upravo s tim ciljem poslao pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaji Kalas.
„Zahtevamo punu i sveobuhvatnu istragu kako bi se identifikovali i procesuirali odgovorni za ove zločine. Pravda za žrtve i njihove porodice je moralna obaveza i neophodan korak ka održivom miru u Republici Kosovo i našem regionu“, poručio je Kurti na Fejsbuku, te ujedno objavio pismo koje je uputio Kalas.
„Prisilno raseljavanje i zauzimanje domova“
Kurti svoje pismo započinje time da je NATO 1999. godine „okončao brutalnu kampanju etničkog čišćenja i genocida na Kosovu“, navodeći da je to bio „sistematski zločin“ sa velikim brojem žrtava.
Potom se osvrnuo na dešavanja u Severnoj Mitrovici 2000. godine.
„U noći između 3. i 4. februara 2000. godine, poznatoj kao ‘noć užasa’, naoružane srpske grupe su izvele koordinisanu kampanju u cilju etničkog čišćenja Albanaca iz severnog dela Mitrovice, gde je francuski kontingent KFOR-a imao zadatak da osigura bezbednosti i čuva sve zajednice“, naveo je Kurti.
Pominjući broj ubijenih, povrđenih i proteranih, kosovski premijer je visokoj predstavnici EU poručio da je reč o „teškoj nepravdi koja treba da se reši“.
„Prisilno raseljavanje, a u mnogim slučajevima i kasnije zauzimanje domova od strane srpskih porodica, bili su deo smišljene strategije da se promeni demografski sastav severnog dela Mitrovice. Uprkos tome što je proteklo četvrt veka, mnogi raseljeni tek treba da se vrate svojim domovima, a počinioci ovih gnusnih dela tek treba da se suoče sa pravdom“, naveo je.
Kurti i u pismu poručuje da je neophodna sveobuhvatna istraga kako bi se identifikovali i pozvali na odgovornost oni koji su vršili ubistva, napade i prisilna proterivanja.
„Verujem da ćete ovoj hitnoj stvari posvetiti pažnju koju zaslužuje. Suočavanje sa ovom nepravdom nije samo moralna obaveza već i ključni korak ka istinskom pomirenju i trajnom miru“, poručio je Kurti.
Svečlja: Izmenjena demografija Severne Mitrovice
O dešavanjima pre 25 godina oglasio se i kosovski ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja:
„Srpska zločinačka formacija ‘Čuvari mosta’ je između 3. i 4. februara 2000. godine započela specijalnu operaciju etničkog čišćenja Albanaca sa severa naše zemlje“, naveo je.
Tvrdi da su „zloglasne srpske bande masakrirale 10 Albanaca“, a da je više od 11.000 proterano iz svojih domova.
„Time je izmenjena demografija Severne Mitrovice. To je bio i cilj Srbije, neometan. Ovaj zločin počinjen nad Albancima isključivo zbog njihove nacionalne pripadnosti i želja Srbije ostao je bez pravde, jer je 13 godina kasnije, 2013. godine, tadašnja većina glasala za zakon o amnestiji zločinaca na severu“, kazao je Svečlja.
Zatim se osvrnuo na današnjicu.
„Danas u Republici Kosovo više nema ‘Čuvara mosta’, ‘Civilne zaštite’ i ‘Severne brigade’. Albanski državljani se vraćaju svojim kućama. Stotine proteranih Albanaca vratilo se na svoja imanja, a mi ćemo raditi bez prestanka dok se svi ne vrate. Pred svakim izazovom radićemo za pravdu, ne samo prema onima koji su izvršili ovaj masakr i teror nad našim građanima, već i onima koji su na bilo koji način narušili bezbednost i spokoj naše Republike“, tvrdi Svečlja.
Osmani: „Etničko čišćenje“
Danas se oglasila i kosovska predsednica Vjosa Osmani, optužujući za dešavanja od pre 25 godina „zločinačke bande koje je podstakla Srbija“.
I ona iznosi podatak da je više od 11.000 Albanaca proterano, takođe uz tvrdnju da je reč o „etničkom čišćenju“.
„Ovi dani su snažan podsetnik na otpor i trud da ostanu na svojim ognjištima, ali i na potrebu da se krvlju i žrtvom odbrani sloboda stečena. Pravda za žrtve i kažnjavanje počinilaca ovih zločina i dalje su neophodni za trajni mir“, poručila je Osmani.
Šta se još dogodilo u februaru 2000
Za stanovnike na Severu, početak februara te 2000. godne, poznat je, sa druge strane i kao „slučaj Belami i UNHCR autobus“ – što je neposredno prethodilo ubistvima Albanaca.
Uveče 3. februara 2000, od više bačenih bombi na posećeni kafić u Severnoj Mitrovici eksplodirala je jedna, ranivši više od 10 mladića i devojaka, od kojih više sa teškim povredama, uključujući i amputaciju ekstremiteta.
Neposredno nakon toga grupe Srba pokrenule su nasilje protiv građana albanske nacionalnosti u severnom delu grada.
Samo dva dana ranije granatiran je autobus UNHCR-a koji je prevozio starije stanovnike i decu srpske nacionalnosti iz enklave u regionu Južne Mitrovice, kada su ubijena dva putnika.
O „tuđem nasilju“
Kako neposredno nakon dešavanja februara 2000. godine, tako i decenijama kasnije, u javnom diskursu svaki narod spominje samo svoje žrtve, dok mediji izveštavaju parcijalno o ovom nasilju.
Mediji na srpskom podsećaju na ranjavanje mladih Srba i ubistvo putnika starije dobi u granatiranom autobusu UNCHR, dok Albanci govore o „Kristalnoj noći“ nad Albancima sa Severa. U jeku predizborne kampanje ove godine i u pismu visokoj predstavnici EU, prištinski zvaničnici nisu upotrebili termin „Kristalna noć“.
O februarskim događajima 2000. pogledajte arhivski snimak AP
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
