U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je održan sastanak Parlamentarne komisije za stabilizaciju i pridruživanje Kosova u EU, kojem je prisustvovalo više prištinskih zvaničnika iz vlasti i opozicije. U sklopu nedavno pokrenute kampanje zatražili su ponovo ubrzanje procedura za učlanjenje Kosova u EU, ali i Savet Evrope, dok je treći zahtev bila vizna liberalizacija. Iz Strazbura su još jednom optužili Beograd da je kriv zbog nedostatka napretka u dijalogu jer „nije oslobođen prošlosti“, ali i naveli da su na Kosovu „ponovo aktivirane srpske ilegalne strukture“.
Bisljimi: Članstvo u EU, Savet Evrope i vizna liberalizacija za Kosovo
Zamenik kosovskog premijera i glavni pregovarač prištinske delegacije u Briselu, Besnik Bisljimi, kazao je na sastanku da je geopolitički i strateški cilj Kosova članstvo u EU.
Druga dva cilja su vizna liberalizacija i članstvo u Savetu Evrope.
Bisljimi je rekao da je Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se pozivaju institucije EU da Ukrajini daju status zemlje kandidata ohrabrujuća za Kosovo.
„S tim u vezi, ponovo sam ukazao na napredak Kosova u okviru evropske agende ERA II, kao i napredak koji je ostvaren u oblastima kao što su vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomski razvoj i potreba da se ubrzaju procedure za članstvo u EU.
Ubrzanu proceduru je zatražio zbog, kako je kazao, geopolitičke situacije u Evropi i sprečavanja ruskog uticaja na Balkanu.
Sa druge strane, kaže da bi što pre trebalo da se završi proces odobrenja vizne liberalizacije za Kosovo.
Bisljimi je na ovom sastanku ujedno ponovio stav Kosova o sukobu u Ukrajini, podsetio na rezoluciju koju je usvojila kosovska skupština, te sankcije koje su uvedene Rusiji.
Srbija nije „oslobođena prošlosti“, Kosovo je za dijalog, ali nema napretka zbog pristupa Beograda
Među govornicima sa Kosova u Strazburu bio je i bivši kosovski premijer a sadašnji poslanik ispred opozicione LDK, Avdulah Hoti.
„Danas se srećemo u posebnim okolnostima. Ruska agresija u Ukrajini promenila je našu percepciju o tome kako treba održavati mir u Evropi i šire“, poručio je Hoti na početku svog obraćanja.
On je podsetio na to da je Kosovo potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još pre šest godina, i poručio članovima Evropskog parlamenta da je potrebna jasnoća i konkretan napredak u evropskim integracijama.
„Ovo je jedini način da se zapečati dugoročni mir u regionu. Verujem da se svi slažemo oko toga da se to može postići samo kroz punu normalizaciju međususedskih odnosa, što podrazumeva prepoznavanje realnosti i preuzimanje odgovornosti za prošlost“, kazao je Hoti.
U tom kontekstu, Hoti poručuje da je dijalog koji se vodi u Briselu jedini način za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
„Za Kosovo ne postoji drugi način za normalizaciju odnosa. Ali to ne možemo reći za srpsku stranu. Povremene izjave srpskih zvaničnika ukazuju na to da Srbija nije oslobođena prošlosti“, tvrdi Hoti.
Ilegalne strukture Srbije ponovo su aktivirane
Ocenjuje da u 2021. nije bilo suštinskog napretka u dijalogu, a kao prvi razlog za to navodi da „Srbija nije promenila pristup“.
„Izjave srpske strane stvaraju zabrinutost za dugoročni mir u regionu. Mešanje Srbije u svakodnevni život srpske zajednice na Kosovu se nastavlja. Ilegalne strukture Srbije na Kosovu su ponovo aktivirane. Odlukama srpske države imenovani su nosioci ovih nelegalnih struktura na Kosovu. Ovakav pristup ometa integraciju srpske zajednice u institucionalni, društveni i ekonomski život Kosova“, poručio je Hoti.
Kao drugi razlog za zastoj u dijalogu navodi to da Evropska unija nastavlja sa pristupom „konstruktivne dvosmislenosti“.
„Posrednik u dijalogu, gospodin Lajčak, pazi da jasno, otvoreno i nedvosmisleno ne pomene ‘uzajamno priznanje’, što je glavni i jedini cilj dijaloga“, poručio je Hoti.
Vodili smo dijalog ka uzajamnom priznanju, Kurti okrenuo fokus na tehnička pitanja
Hoti, koji je bivši premijer kosovske vlade, kaže da je pristup prethodne vlade okrenuo dijalog na pravi put posle dve godine zastoja, „na koloseku koji je doveo do samo jednog zaključka – uzajamno priznanje“.
Međutim, kako kaže, Kurti je promenio fokus dijaloga na tehnička pitanja, „koja nisu od suštinskog značaja za normalizaciju dugoročnih odnosa dveju zemalja“.
Kaže da su tehnička pitanja bitna za život građana, i da će se takvi problemi rešavati prirodnim putem primenom evropskih standarda o „susedskim odnosima“, ali nakon postizanja sporazuma o uzajamnom priznanju.
Hoti ujedno tvrdi da je predlog sporazuma Kurtijeve vlade, koji je izneo Vučiću o nenapadanju „besmislen – jer takvi sporazumi dugoročno ne obezbeđuju ništa“.
„Pogledajte staru i novu istoriju, kao što je slučaj Ukrajine, kako se takvi sporazumi završavaju. Nedostatak transparentnosti u dijalogu je takođe neprihvatljiv“, ocenio je Hoti.
EU dozvoljava degradaciju procesa, poverenje kosovske javnosti poljuljano
Kaže i da ne razume šta je to u vezi sa čim u dijalogu posreduje Miroslav Lajčak.
„On nije tu da prenosi poruke jedne strane drugoj. On je tu da osigura napredak ka konačnom sporazumu o uzajamnom priznanju. Žao mi je što vidim kako rukovodstvo Evropske unije dozvoljava degradaciju ovog procesa, od sastanaka na visokom nivou za konačne sporazume, do tehničkih sastanaka“, poručio je Hoti.
Ocenjuje da je to pokazatelj nedostatka odlučnosti EU da zaključi dijalog, da je poverenje kosovske javnosti u sam proces poljuljano, kao i da se sada samo još više produbljuje.
Hoti je ujedno članovima Evropskog parlamenta poručio da Srbija krši prava Albanca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
„Pozivam vas da se odmah posvetite okončanju ove diskriminacije, u početku, usvajanjem rezolucije u Evropskom parlamentu. Evropska unija mora da se pozabavi ovim pitanjem što je pre moguće, kao pitanjem osnovnih ljudskih prava. Niko ne može da prevaziđe ovo pitanje kao administrativni problem. Vlada Kosova treba da pokrene ovo pitanje u dijalogu sa Srbijom“, dodao je Hoti.
Na kraju je iskazao podršku dijalogu, rekavši da će opoziciona LDK biti na strani kosovske vlade.
„Ali, insistiramo da se dijalog fokusira samo na postizanje konačnog dogovora o uzajamnom priznanju i normalizaciji odnosa. Ne podržavamo tehnički dijalog, koji samo odlaže postizanje konačnog sporazuma i posledično ostavlja otvorenu mogućnost nestabilnosti u regionu“, podcrtao je Hoti.
Poslanik Alijanse za budućnost Kosova, Palj Ljekaj (Pal Lekaj), takođe učestvuje na sastanku Parlamentarne komisije za stabilizaciju i pridruživanje, gde je zatražio viznu liberalizaciju za Kosovo.
Naglasio je da je podrška Kosova evropskoj budućnosti nepokolebljiva konstanta, te da je situacija u Ukrajini dokazala koliko su važni politički dijalog i kontinuirana podrška EU za Kosovo i ostale koji se nalaze na putu evropskih integracija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
