Pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) otputovali su u Gazu radi izviđanja terena na kojem je planirano njihovo buduće delovanje, saopšteno je iz KBS-a.
Kako je navedeno, odluku o slanju tima doneo je komandant KBS-a, Baškim Jašari, a cilj posete je preliminarna procena uslova na terenu i koordinacija aktivnosti u vezi sa raspoređivanjem kontingenta KBS-a u okviru međunarodne mirovne misije Stabilizacionih snaga (ISF) u Gazi.
Tokom boravka, kako se navodi, delegacija KBS-a održala je više sastanaka sa nadležnim lokalnim i međunarodnim akterima uključenim u upravljanje i koordinaciju operacija u Gazi, uključujući i predstavnike Civilno-vojnog koordinacionog centra (CMCC), koji funkcioniše pod nadzorom Odbora za mir, u skladu sa Rezolucijom 2803 Ujedinjenih nacija.
Na sastancima je razgovarano o integraciji budućeg kontingenta KBS-a, planiranju zajedničkih operacija i logističkoj podršci neophodnoj za njihovo angažovanje.
„KBS ostaje posvećen doprinosu globalnom miru i stabilnosti, u bliskoj saradnji sa međunarodnim saveznicima, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, jačanju strateških partnerstava, unapređenju kolektivne bezbednosti i delovanju u skladu sa međunarodnim standardima i vrednostima za očuvanje mira“, navode.
Put u Gazu dolazi nakon što je kosovska skupština u petak, 24. aprila, odobrila članstvo Kosova u Odboru za mir.
Samo nedelju dana pre toga, odnosno 17. aprila, usvojena je i odluka o slanju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u inostranstvo, u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi.
Odluka o slanju KBS-a u Gazu povezana je učešćem u Odboru za mir, koji je osnovao predsednik SAD-a Donald Tramp.
Kosovo je dobilo poziv da se pridruži Odboru za mir 22. januara 2026. godine.
Kosovo i Albanija su jedini iz regiona Zapadnog Balkana koji su se pridružili Odboru za mir, dok su od država članica EU to učinile samo Mađarska i Bugarska.
Šta podrazumeva učešće u Odboru za mir?
Prema dokumentu koji je ranije objavila Koha, a koji je bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala sa Trampom, navodi se da iako dokument formalno ne nameće automatsko učešće u konkretnim misijama bez saglasnosti potpisnice, članice ipak preuzimaju više obaveza.
One moraju da podrže i pomognu operacije Odbora za mir, da sarađuju u okviru svojih unutrašnjih nadležnosti, da učestvuju u odlučivanju o budžetu, misijama i političkim opredeljenjima.
Drugim rečima, članice su politički obavezane da podrže primenu Trampovog mirovnog plana za Gazu, ali bez automatske obaveze slanja trupa ili osoblja. Tu su i finansijske obaveze. Iako mandat članstva u ovom Odboru traje do tri godine, one članice koje u prvoj godini doprinesu sa više od milijardu dolara u gotovini dobiće poseban status, odnosno za njih ne važi ograničenje trogodišnjeg mandata. Ovo zapravo implicira da bi finansiranje obnove Gaze mogao zapravo da bude ključni element delovanja Odbora.
Takođe, tu je i učešće u odlučivanju o Gazi. Drugim rečima, članice glasaju o budžetu, odobravaju međunarodne sporazume, pokreću nove mirovne inicijative i daju smernice izvršnom odboru. Ipak, iako svaka članica ima jedan glas, odluke zahtevaju odobrenje predsednika.
Ovim sporazumom se ne nameće jurisdikcija; drugim rečima, Odbor za mir nema jurisdikciju unutar država članica i one nisu obavezne da učestvuju u pojedinačnim mirovnim misijama bez sopstvene saglasnosti. Suštinski, članstvo u Odboru za mir predstavlja političku i finansijsku obavezu, ali ne i automatsku vojnu i bezbednosnu obavezu.
Konačno, Tramp kao inauguracioni predsednik Odbora ima posebno ovlašćenje: pravo da osniva i raspušta pomoćna tela, ključnu ulogu u odobravanju odluka, odlučujući glas u slučaju izjednačenja, i pravo da imenuje naslednika. Svime ovime, struktura Odbora je snažno centralizovana.
Šta piše u Povelji Odbora za mir (dokument) koju je Osmani potpisala sa Trampom
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
