Kosovska skupština usvojila je odluku o slanju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u inostranstvo, u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi.
Odluka je usvojena na današnjoj sednici sa 89 glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih.
Inače, prethodno je ista odluka usvojena i na sednici kosovske vlade održanoj 30. marta.
Kosovska vlada jednoglasno odobrila slanje KBS-a u Gazu, odluka pred Skupštinom
Odluka o slanju KBS-a u Gazu povezana je učešćem u Odboru za mir, koji je osnovao predsednik SAD-a Donald Tramp.
Inače, u sredu, 15. aprila, zbog neslaganja između vladajuće stranke i opozicije, Parlamentarni odbor za spoljne poslove nije odobrio sporazum o članstvu Kosova u Odboru za mir. Članovi odbora nisu se saglasili oko stava 2 člana 2 Nacrta zakona, koji govori o glavnom cilju Odbora za mir. Stoga je odlučeno da se formira radna grupa za izmenu tog člana. Odbor je odlučio da će se radna grupa sastati sledeće nedelje kako bi se usaglasila i dogovorila o nacrtu zakona.
Podsetimo, Kosovo je dobilo poziv da se pridruži Odboru za mir 22. januara 2026. godine.
Šta podrazumeva učešće u Odboru za mir?
Prema dokumentu koji je ranije objavila Koha, a koji je bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala sa Trampom, navodi se da iako dokument formalno ne nameće automatsko učešće u konkretnim misijama bez saglasnosti potpisnice, članice ipak preuzimaju više obaveza.
One moraju da podrže i pomognu operacije Odbora za mir, da sarađuju u okviru svojih unutrašnjih nadležnosti, da učestvuju u odlučivanju o budžetu, misijama i političkim opredeljenjima.
Drugim rečima, članice su politički obavezane da podrže primenu Trampovog mirovnog plana za Gazu, ali bez automatske obaveze slanja trupa ili osoblja. Tu su i finansijske obaveze. Iako mandat članstva u ovom Odboru traje do tri godine, one članice koje u prvoj godini doprinesu sa više od milijardu dolara u gotovini dobiće poseban status, odnosno za njih ne važi ograničenje trogodišnjeg mandata. Ovo zapravo implicira da bi finansiranje obnove Gaze mogao zapravo da bude ključni element delovanja Odbora.
Takođe, tu je i učešće u odlučivanju o Gazi. Drugim rečima, članice glasaju o budžetu, odobravaju međunarodne sporazume, pokreću nove mirovne inicijative i daju smernice izvršnom odboru. Ipak, iako svaka članica ima jedan glas, odluke zahtevaju odobrenje predsednika.
Ovim sporazumom se ne nameće jurisdikcija; drugim rečima, Odbor za mir nema jurisdikciju unutar država članica i one nisu obavezne da učestvuju u pojedinačnim mirovnim misijama bez sopstvene saglasnosti. Suštinski, članstvo u Odboru za mir predstavlja političku i finansijsku obavezu, ali ne i automatsku vojnu i bezbednosnu obavezu.
Konačno, Tramp kao inauguracioni predsednik Odbora ima posebno ovlašćenje: pravo da osniva i raspušta pomoćna tela, ključnu ulogu u odobravanju odluka, odlučujući glas u slučaju izjednačenja, i pravo da imenuje naslednika. Svime ovime, struktura Odbora je snažno centralizovana.
Šta piše u Povelji Odbora za mir (dokument) koju je Osmani potpisala sa Trampom
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
