Premijer Srbije radi na stopiranju zakona

Premijer Srbije Aleksandar Vučić pokušava da predstavnicima međunarodne zajednice objasni posledice usvajanja izmena Zakona o javnim preduzećima u kosovskom parlamentu, odnosno da stopira usvajanje tog zakona najavljeno za ponedeljak, saznaje Danas iz vrha Vlade. Izmenama zakona otvara se mogućnost da kombinat "Trepča", ali i ostala društvena preduzeća pređu u vlasništvo Kosova. Kako saznajemo, Srbija će tražiti da o ovoj temi razgovaraju premijeri Srbije i Kosova i to 9. februara – kada se i nastavlja politički dijalog Beograda i Prištine.

Kosovska vlada je u sredu usvojila predlog izmena Zakona o javnim preduzećima, koji otvara put da Trepča, ali i ostala preduzeća, pređu u vlasništvo Kosova, a predsedništvo pokrajinskog parlamenta odlučilo je da se predlog zakona po hitnom postupku uvrsti u dnevni red zasedanja – 19. januara. Na Kosovu postoji konsenzus vlade i opozicionih partija o ovom zakonu. Srbija očekuje da Srbi u kosovskom parlamentu glasaju protiv, međutim to neće sprečiti usvajanje zakona.

Premijer Vučić je povodom odluke kosovske vlade o izmeni Zakona izjavio da bi to bio težak udarac za dijalog srpske i albanske strane, ali da se nada da će Vlada Srbije uspeti da reši to pitanje.

„Ako to Albanci urade unilateralno, odnosno jednostrano – to bi bio težak udarac za dijalog srpske i albanske stane,“ rekao je Premijer.

On je naveo da je to u ovom momentu najozbiljnije pitanje za Srbiju koje je iskrslo, kako je rekao, valjda zbog njihovih unutrašnjih problema, ali da se nada da će Vlada to uspeti da reši. Vučić je naveo da bi taj zakon predstavljao ozbiljnu poteškoću i ozbiljan problem i da je sa tim upoznao sve zapadne partnere.

„Mi smo insistirali da se otvori pitanje imovine. Nisu ga otvarali i bogami ako to urade unilateralno, jednostrano – to bi bio težak udarac za dijalog srpske i albanske strane,“ naveo je Vučić.

Premijer Kosova, Isa Mustafa je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da je Trepča „vlasništvo Kosova i da je za nju zadužena kosovska vlada, jer se nalazi na teritoriji Kosova i vlasništvo je svih građana koji u njemu žive, bili oni Srbi, Albanci, ili drugi“.

„Mi ćemo se zakonom potruditi da Trepča, ili veći deo Trepče, bude proglašena javnim preduzećem, kako bi njime upravljala vlada Kosova,“ objasnio je Mustafa. 

Kako je rekao, ako to ne bude učinjeno – „preti bankrot Trepče, što znači da će bez posla ostati više od 5.000 radnika“.

Poznavaoci prilika iz Prištine komentarišu za Danas da, iako mnogi na Kosovu podržavaju odluku Mustafine vlade, postoje ozbiljne sumnje u to da li će Vlada moći da investira u Trepču.

„Za sada su izvesna jedino neka manja ulaganja, kako bi se povećala vrednost Trepče, a zatim se sprovela privatizacija. Svi su svesni činjenice da Trepča predstavlja veliko bogatstvo, ali da bez jakog investitora može da služi samo za politička prepucavanja,“ ističu naši sagovornici.

Analitičar Istraživačke grupe za balkansku politiku iz Prištine, Naim Rašiti, komentariše za Danas da srpska vlada i dalje zvanično polaže pravo na svu imovinu društvenih preduzeća na Kosovu, a naročito snažno insistira na Trepči i ski-centru Brezovica.

„Ahtisari je zadužio Kosovo da upravlja svom imovinom, uključujući društvena preduzeća na njegovoj teritoriji. Većina članica međunarodne zajednice i EU priznaju to pravo Kosovu. Trepča je nešto osetljivija od ostalih kompanija iz dva razloga – srpskih radnika i potencijalnih potraživanja stranih investitora, ali pravila UNMIK-a i kosovski zakon nalažu da je svaki ugovor, ili odluka da se transformiše imovina, ili vlasništvo nad kosovskom imovinom, koji su doneti u periodu između 1989. i 1999. – diskriminišući. Ipak, kosovska vlada treba da reši pitanje srpskih radnika u Trepči,“ ukazuje Rašiti.

Naš sagovornik smatra da Beograd može da razgovora sa Kosovom o Trepči, ali da „verovatno neće dobiti ništa osim garancije da će srpski radnici tamo ostati“.

„EU želi da Srbija prihvati nadležnosti Prištine nad celom teritorijom Kosova. Biće mnogo značajnih pitanja u tom dijalogu od Trepče koja je dobra tema za političke razmirice između dveju vlada, ali u praksi gotovo izvesno ništa neće biti promenjeno,“ zaključuje Naim Rašiti.

Marko Đurić je gostujući na RTS-u rekao da je Vučićeva izjava vrsta upozorenja pokrajinskoj vladi da to ne radi. On je naveo da je Trepča kičma srpske privrede na severu KiM-a i da tamo radi oko 4.000 ljudi.

„Za nas je nemoguće zamisliti da neko iz Prištine pokuša da preuzme kontrolu nad time i to ni na koji način ne bi bilo ni sprovodivo, a u političkom smislu to može dosta da zakomplikuje stvar…Još uvek ima šanse da ova situacija ne eskalira i ne ode za sve nas u nekom neželjenom pravcu,“ rekao je Đurić.

Đurić je istakao da je posebna opasnost u vezi sa navedenim zakonom to što se u njemu radi o ovlašćenju kosovskoj vladi da svako društveno preduzeće može da pretvori „u svojinu takozvane države Kosovo i da onda njime raspolaže“.

„Mi tako nešto nećemo prihvatiti, a s obzirom na to da se Trepča nalazi na severu KiM-a, da se glavni deo njenih rudnih ležišta nalazi ispod centralne Srbije, ta odluka je potpuno nesprovodiva i stvara političke komplikacije i pokušaj da se izvrši dodatni pritisak i unese nemir među Srbe,“ napomenuo je Đurić.

Prema njegovim rečima, srpska vlada je izuzela iz privatizacije, po svom sistemu, društvena preduzeća za koja ima sve papire da su srpska, jer o tom pitanju tek treba da se razgovara u Briselu.

„Ako vidimo da druga strana vuče jednostrane poteze, sve opcije su na stolu vezane za to i sa naše strane,“ podvukao je direktor Kancelarije za KiM.

Zamenik predsednika Vlade Kosova, Branimir Stojanović, rekao je da ne postoji pravni mehanizam za sprečavanje usvajanje ovakvog zakona.

„Da smo ga imali, to bismo učinili i do sada. Ovo će biti još jedna negativna poruka za sve, zato što će pokazati da niko ne brine o tome šta Srbi imaju da kažu. To je poruka i za međunarodnu zajednicu da obrati pažnju kakav je tretman prema nama,“ zaključio je Stojanović.

Dugogodišnji spor, trenutno moratorijum

Metalurški kombinat "Trepča" jedno je od najvažnijih srpskih preduzeća na KiM-u, oko kojeg Beograd i Priština godinama imaju spor po pitanju vlasništva. Trenutno, Trepča je pod moratorijumom koji je stavilo Specijalno veće Vrhovnog suda i njom kao društvenim preduzećem upravlja Kosovska agencije za privatizaciju. Vlada Srbije je preko Fonda za razvoj vlasnik 58 odsto udela u Trepči, a vlasnici su i EPS, Jugobanka, Progres, ali i radnici u određenom procentu. S obzirom na etničku podeljenost i teritorijalnu raspodelu na KiM-u, nakon juna 1999, kapaciteti Trepče su podeljeni tako da je oko 30 odsto fabrika, rudnika i ostalih nepokretnosti ostalo pod kontrolom srpskog menadžmenta. Svi kapaciteti Trepče se nalaze severno od reke Ibar i to većinski u opštini Zvečan, gde je i sedište kompanije od njenog osnivanja, i u opštini Leposavić.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.