Preko 60 optuženih pred Specijalnim sudom, prve optužnice posle 17. februara

Izvor: Insajderi (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Specijalno tužilaštvo pronašlo je dokaze za optužnice protiv 60 bivših lidera i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Optužnice nemaju veze samo sa ratnim zločinima, već su u pitanju i druga dela počinjena krajem 2000. godine. Insajderi je saznao da su među prvima optuženi Azem Sulja, Šukri Buja, Sokolj Dobruna.

Više od 60 bivših lidera i vojnika Oslobodilačke vojske Kosova biće optuženo od strane Tužilaštva u Hagu, saznaje Insajderi.

Očekuje se da se prva optužnica objavi ubrzo nakon desete godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova.

Bivši komandant OVK, Azem Sulja, jedan je od prvih koji će biti optužen i izručen Hagu. Među vodećim, lideri OVK – Šukri Buja, Sokolj Dobruna i Daut Haradinaj biće, takođe, optuženi.

KoSSev – "Ponovo uspostavljanje Rezolucije 1244"

Oglasio se i bivši premijer Kosova, Isa Mustafa. Ukidanje Specijalnog suda ojačalo bi Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN-a, smatra Mustafa, prenose mediji.

"Američki zvaničnici bili su veoma jasni – ukoliko Kosovo ne preuzme odgovornost za osnivanje ovog suda i rešavanje svih krivičnih slučajeva, SAD neće imati ni jedan razlog da spreče Savet bezbednosti da ga osnuje," napisao je Mustafa na svom Fejsbuk profilu.

"Ukoliko bi se sud osnovao odlukom SB UN, to bi ojačalo ulogu Rusije i Kine, dok bi njegov mandat bio neograničen i prepušten volji zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova," dodao je on.

To bi, ocenio je, značilo intervenisanje SB UN i ponovno uspostavljanje Rezolucije 1244.

Pod istragom za teška krivična dela su predsednik Hašim Tači i predsedavajući parlamenta Kadri Veselji. Tači, za ulogu premijera Privremene vlade i člana Glavnog štaba, a Veselji za ulogu šefa Kosovske obaveštajne službe (ŠIK).

Očekuje se da Tači i Veselji ne budu optuženi u prvom talasu.

"Broj osumnjičenih za koje je obezbeđen dovoljan broj dokaza je preko 60 ljudi," rekao je izvor blizak specijalnom tužilaštvu.

"Očekuje se da Azem Sulja prvobitno bude optužen za svoju ulogu lidera na Kosovu u slučaju poznatom kao "Blaca 2". Istrage o ovom slučaju na Kosovu su suspendovane. Slučaj je otišao u Hag," rekao je izvor.

U slučaju "Blaca", sedam osoba je osuđeno za ubistvo i napad na ljude koji su identifikovani kao saradnici Srbije i aktivisti Demokratskog saveza Kosova.

Šukri Buja, osumnjičen je za svoju ulogu u nekim zločinima tokom i nakon rata. Među njima je napad na albansku porodicu u Godancu, u Lipljanu.

U međuvremenu, Sokolj Dobruna je osumnjičen da nije sprečio hapšenje i ubijanje mnogih ljudi od strane suda OVK.

Dok je Daut Haradinaj osumnjičen za svoju ulogu u slučaju poznatog kao Radonjić. Veruje se da su Albanci, Srbi i Romi ubijeni i bačeni u jezero Radonjić – to je oko 39 žrtava.

Jedna osoba na Kosovu je osuđena i odslužila je kaznu za ubistvo jednog albanskog civila – žene. Ubijanje i bacanje njenog tela u kanal rezultiralo je otkrivanjem 39 drugih žrtava.

Idriz Gaši, poznat kao Galjani, osuđen je na 14 godina zatvora zbog ratnih zločina. On je proglašen krivim za ubistvo Sanije Baljaj – 12.08.1998 u šumi pod nazivom Isufov lug, u blizini sela Vranić, kod Peći, zbog sumnje da je pokojnik bio saradnik Srba.

Gaši je naredio Avniju Krasnićiju i Idriziju Baljaju da bace telo Sanije Baljaj u kanal Glođane, blizu drugih 39 tela pronađenih u septembru 1998. i identifikovanih u maju 2007.

Kancelarija specijalnog tužioca takođe istražuje zločine koji su se desili nakon rata, do kraja 2000. Veruje se da je tokom ovog perioda ubijeno više od 500 ljudi – Albanaca, Srba i drugih pripadnika.

"Bilo je mnogo zločina u to vreme. Tužilaštvo ima mandat i istražuje ove zločine. Mnogo ljudi je ubijeno i napadnuto. Bilo je i iseljavanje stanovništva," rekao je jedan izvor Insajderu pod uslovom da ostane anoniman.

"Ubistvo političkih protivnika se istražuje," rekao je izvor.

Drugi izvor je rekao da je tužilaštvo našlo dokaze o ubistvu Ekrema Redže, poznatog kao komandant "Drini".

Specijalno tužilaštvo ima mandat da istraži više od 70 krivičnih dela u okviru ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Tužilaštvo nema pravni osnov da istraži i procesuira zločine 1998., 1999. i 2000. godine. Rat na Kosovu je zvanično završen 20. juna 1999. Sud će suditi zločine koji su se dogodili godinu i po dana nakon rata – kao što su ubistva, deportacije manjina, ubijanje političkih protivnika, trgovina ljudima.

Nekoliko godina nakon rata izvršen je niz ubistava, koji su, iako neosporni, opisani kao politički motivisana ubistva.

Jedan od njih je ubistvo Džemailja Mustafe.

Dana 23. novembra 2000. godine savetnik za informisanje bivšeg predsednika Ibrahima Rugove, Džemailj Mustafa, ubijen je na ulazu u svoj stan, u naselju Dardanija u Prištini, dok se vraćao sa posla. Ali ovo ubistvo, kao i mnoga druga koja se smatraju "političkim atentatom", nisu odbačena.

Istragu je u početku vodila policija UNMIK-a i KFOR, a kasnije je prebačena na EULEX.

Prema prvoj verziji koju je u to vreme dala UNMIK policija, a na osnovu izjava svedoka, Džemailja Mustafu ubila su dvojica muškaraca na ulazu u svoj stan u Dardaniji, kada se vraćao sa posla.

U nacrtu za Specijalni sud, u okviru poglavlja zločini protiv čovečnosti, prema međunarodnom pravu, ta su dela počinjena kao deo rasprostranjenog ili sistematičnog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva. Tu spadaju ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija, zatvaranje, mučenje, seksualno zlostavljanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća, na osnovu političkog progona, rasnog, etničkog ili verskog, prisilni nestanci osoba i druga nečovečna dela i bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja.

U okviru poglavlja ratni zločini, sankcionisano je – namerno ubistvo, mučenje ili nečovečno postupanje, uključujući i biološke eksperimente; namerno nanošenje teške patnje ili ozbiljnih telesnih povreda; masovno uništavanje i sticanje imovine, neopravdano i bez potrebe; obaveza ratnih zarobljenika ili drugih zaštićenih lica; namerno lišavanje ratnih zarobljenika ili drugih lica, proterivanje ili ilegalno prebacivanje ili nezakonito zatvaranje i uzimanja talaca; masovno uništavanje i sticanje neopravdane imovine itd.

Ostali sankcionisani akti su namerno lišavanje ratnih zarobljenika ili drugog zaštićenog lica prava na pravičan i redovan sudski postupak, nezakonita deportacija ili transfer ili nezakonito zatvaranje i uzimanja talaca.

To uključuje napade na predmete, proterivanje civila, oštećenje imovine, oštećenja verskih objekata i druga dela. Zakon takođe sankcioniše krivična dela trgovine ljudima i vađenje organa.

U julu 2014. godine Stručni tim za upravljanje specijalnim istragama (SITF) je objavio da su pronašli ubedljive dokaze da podnesu optužnicu protiv nekoliko visokih lidera OVK, nakon istražiteljskog rad,  a na osnovu sumnji koje su pokrenuti izveštajem Saveta Evrope 2011. godine.

Specijalno tužilaštvo nikada nije odgovorilo na konkretne slučajeve istrage ili na imena optuženih.

Procenjeno je da je sud ustanovljen samo za Albance. Međutim, pre dve godine Skupština Kosova donela je ustavne promene i usvojila Zakon o specijalizovanim komorama.

Ali u petak, grupa od 43 poslanika pokrenula je izmenu Zakona nakon prikupljanja potpisa Organizacije ratnih veterana OVK. Ova inicijativa nije uspela, jer Predsedništvo Skupštine nije imalo kvorum za izmenu zakona u Skupštini.

Insajderi je u subotu izvestio da je sve ovo kreirao Tači. Pokušao je da promeni zakon preko Skupštine, kako bi pregovarao sa međunarodnim predstavnicima o njegovom hapšenju.

Predsednik države je izradio detaljan plan za spasavanje od optužnice. Želeo je da Skupština promeni zakon, ali da ga na kraju ne potpiše. Tokom osam dana roka za potpisivanje zakona, planirao je da pregovara sa međunarodnom zajednicom i dobije uveravanja da neće biti terećen, kako ne bi potpisao zakon. Ovaj plan je propao kada su predstavnici Inicijative za Kosovo tražili da zakon stupi na snagu u trenutku usvajanja u Skupštini, a ne u momentu potpisivanja od strane predsednika.

Protiv ove inicijative reagovali su međunarodni predstavnici. 

Prvo je američki ambasador Greg Delavi reagovao preko Tvitera da ako se Specijalni sud poništi, budućnost Kosova može biti ugrožena. Potom je reagovala Ambasada SAD na Kosovu, upozoravajući da bi izmena Zakona o Specijalnom sudu imala negativne posledice za Kosovo.

Ambasador Velike Britanije na Kosovu, Rori O'Konel, rekao je da će glasanje za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu biti izdaja ovog angažmana i da se postavlja pitanje da li Kosovo veruje u pravdu.

"Ali zrelost države ogleda se u tome kako rešava najgore optužbe protiv svojih građana. Pre dve godine, Kosovo je dalo reč da će se suočiti sa svim optužbama i reći da veruje u pravdu, a ne nekažnjavanje," rekao je O'Konel.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.