Pred zasedanje Generalne skupštine INTERPOL-a: Hiseni očekuje punopravno članstvo Kosova

Dan pred početak zasedanja Generalne skupštine INTERPOL-a, koje počinje danas, na kojoj će se, kako je ranije najavljeno, razmatrati zahtev Kosova o članstvu u ovu organizaciju, kosovski ministar unutrašnjih poslova, Skender Hiseni, poručio je da očekuje da će Kosovo postati punopravan član INTERPOL-a. Pozitivnu odluku o članstvu u organizaciji koja je nakon Ujedinjenih nacija, druga po veličini po međunarodnoj zastupljenosti, Hiseni iščekuje posle višemesečnog lobiranja. Sa druge strane, u javnosti srpska kontra-kampanja gotovo nije vidljiva. Uprkos izjavama srpskog ministra spoljnih poslova da će Srbija to sprečiti, upravo se Srbija obavezala Prvim sporazumom o načelima normalizacije odnosa Beograda i Prištine da neće blokirati prijem Kosova u međunarodne organizacije. 

Za srpske zvaničnike članstvo Kosova u INTERPOL neprihvatljivo; kontra-kampanja u javnosti nevidljiva

Nakon što je Kosovo zvanično podnelo zahtev za članstvo u INTERPOL, oglasio se i srpski ministar unutrašnjih poslova Srbije, Nebojša Stefanović, koji je istakao da je "prijem Kosova i Metohije u punopravno članstvo INTERPOL-a nije prihvatljiv za Srbiju i to ministarstvo i da će Srbija zato nastojati da se svim diplomatskim sredstvima bori protiv ove inicijative." On je tada najavio i "aktivnu kampanju" kojom će se "pokazati da prijem Kosova i Metohije nije u interesu međunarodnih istražnih institucija," ali i da "ne bi bio dobar ni za odnose Srbije i INTERPOL-a".

Kampanja, međutim, u javnosti nije bila vidljiva, a najskorije, u javnosti vidljivo, jeste jučerašnje neslaganje srpskih zvaničnika koje su preneli kosovski mediji, pozivajući se na list "Alo". 

U tekstu pod naslovom "Stefanović: Rat protiv članstva Kosova u INTERPOL", srpski ministar policije je poručio "da će Srbija i Vlada Srbije uraditi sve moguće kako bi zaustavili ovu inicijativu".

"Informisaćemo generalnog sekretara institucije i sve njene članove, mi verujemo da ova inicijativa nije legalna," preneli su kosovski mediji.

I ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je poručio krajem avgusta u Njujorku da za Srbiju nisu prihvatljivi zahtevi i nastojanja Prištine da se "uključi u rad međunarodnih organizacija izvan konteksta Dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji, kao što su UNESCO i INTERPOL".


Odluke na Generalnoj skupštini INTERPOL-a se donose prostom većinom

Kako se navodi na zvaničnoj Internet stranici INTERPOL-a, 84. Generalna skupština se održava od 2. do 5. novembra u Kigaliju, u Ruandi, i ona se sastoji od delegata imenovanih od strane vlada zemalja članica.

Skupština je vrhovno upravno telo INTERPOL-a, sastaje se jednom godišnje i tada donosi "sve bitne odluke koje utiču na opštu politiku, resurse potrebne za međunarodnu saradnju, metode rada, finansije i programske aktivnosti."

Skupština donosi odluke prostom većinom u formi rezolucije, a svaka zemlja članica predstavlja jedan glas.


Pročitajte još: 

Posle dugog lobiranja: Kosovo podnelo zahtev za članstvo u INTERPOL-u

Hiseni lobira za liberalizaciju viznog režima za Kosovo, počelo potpisivanje peticije​

Kosovo u maju podnosi zahtev za članstvo u Interpol-u

Hiseni nastavlja da lobira za članstvo Kosova u INTERPOL-u: Francuska na redu

Kosovski ministar unutrašnjih poslova lobira za članstvo Kosova u INTERPOL-u

"Nakon podnošenja zahteva za članstvo u INTERPOL, imali smo dodatne aktivnosti radi intenziviranja uloge Kosova u međunarodnoj policijskoj saradnji. Dok se naš zahtev razmatra, a mi smo sigurni da će kulminirati punopravnim članstvom, profesionalizam KP-a i njena spremnost da bude ravnopravan i pouzdan partner u borbi protiv kriminala su garancija budućnosti Kosova u Međunarodnoj organizaciji kriminalističke policije – kao punopravnog i ravnopravnog člana. Prijem u ovu organizaciju je od velikog značaja za Kosovo, za Interpol i region!" poručio je juče Hiseni na svojoj Fejsbuk stranici.

Hiseni, međutim, pozitivne rezultate očekuje nakon svog višemesečnog lobiranja, kroz sastanke sa više policijskih zvaničnika zemalja članica INTERPOL-a.

Lobiranje je započeo još februara, kada se sastao sa ministrom unutrašnjih poslova Italije, Aneđelom Alfanom, zatraživši podršku Italije u vezi sa članstvom Kosova u Interpol. Zatim je, početkom marta, usledio Hisenijev sastanak sa Komisijom šefova švajcarske policije, te francuskim ministrom unutrašnjih poslova Bernardom Kaznevim. Od predstavnika obe zemlje je zatražio podršku za članstvo Kosova u INTERPOL-u.

Hiseni je isti zahtev ponovio i krajem marta na samitu o borbi protiv terorizma u Beču, kojem su prisustvovali srpski ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, kao i veliki broj ministara unutrašnjih i spoljnih poslova iz celog regiona i predstavnici EU.

On je i u julu na sastanku sa ministrom unutrašnjih poslova Belgije, Janom Jambom, razgovarao o važnosti "članstva Kosova u Interpolu".

Kosovo je zahtev za članstvo u INTERPOL zvanično podnelo u avgustu, iako je ranije bilo najavljeno da će ovaj zahtev biti poslat u maju kada se bude održavao sastanak izvršnog odbora, što se nije dogodilo.

 


Kosovo još uvek nije član INTERPOL-a, niti EUROPOL-a, a poternice koje INTERPOL podiže za građane Kosova se raspisuju posredstvom UNMIK-a. UNMIK je još 2002. potpisao memorandum o razumevanju sa INTERPOl-om, prema kojem se uređuju svrha saradnje, način razmene informacija i modaliteti saradnje, a UNMIK ima pravo i da pristupa INTERPOL-ovim telekomunikacionim sistemima i bazama podataka. UNMIK, međutim, prema ovom memorandumu ima i ista prava kao i zemlje članice INTERPOL-a, te može i da zahteva objavljivanje poternica svih vrsta, uključujući i crvene, što je nedavno i učinjeno kada su raspisane poternice za 16 Srba sa KiM-a za navodne ratne zločine. 

A prema kosovskom Zakonu o međunarodnoj i pravnoj saradnji u krivičnim pitanjima, ukoliko je neko lice uhapšeno van teritorije Kosova, na osnovu međunarodne poternice koju je objavio INTERPOL, država kontaktira i zatim podnosi zahtev za izručenje.

Srbija je, sa druge strane, primljena u INTERPOL, u okviru Savezne Republike Jugoslavije, na Generalnoj skupštini INTERPOL-a 24. septembra 2001. godine, u Budimpešti, a nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine, Republika Srbija je kao sukcesor održala status države članice INTERPOL-a.


Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.