Povećava se broj tražioca azila na Kosovu

Centar za azilante u mestu Magura
FOTO: Uran Krasnići

Izvor: KosovaPress (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Ove godine je povećan broj tražilaca azila na Kosovu. Azil su zatražila 324 strana državljana, a prednjače državljani Maroka, Sirije i Avganistana. Većina je pokušala da ilegalno uđe na Kosovo.

Centar za azil u Maguri u Lipljanu nudi sve usluge za ove migrante, ali oni Kosovo vide samo kao tranzitnu teritoriju.

Ovaj centar godišnje primi stotine ljudi, a nude se i zdravstvene usluge, hrana, higijenski paketi, odeća, kursevi albanskog jezika i računara.

U centru koji ima kapacitet za 100 ljudi, poslednjih dana boravilo je oko 30 migranata.

„Od januara do sada, azil je zatražilo ukupno 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu iz različitih zemalja. Na prvom mestu je Maroko, zatim Sirija, Avganistan, Alžir i druge zemlje, Tunis, Egipat, Bangladeš, Jordan, Ukrajina itd. Ako to uporedimo sa prošlom godinom, ili mesece prošle godine sa ovom, ispada da postoji mali porast, negde oko 7 ili 8 odsto, ali to nije primetno. Iako postoji porast, s druge strane – imamo i njihov odlazak sa Kosova. Kao i ranije, oni koriste Kosovo kao tranzit za odlazak u druge zemlje EU i traže bolje uslove za rad“, kaže za KosovaPress direktor Centra za azil, Fitim Zarići (Zariqi). 

Prosek njihovog boravka je tri nedelje, ali Zarići je naglasio da neki od njih ostaju i duže, izražavajući želju da žive na Kosovu.

Prosek je oko 22 dana boravka na Kosovu. Ako pogledamo statistiku, od ova 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu, više od 90 odsto su muškarci, više od 80 odsto ima oko 30 godina, više od 98 odsto je islamske veroispovesti, više od 95 odsto je ilegalno ušlo na Kosovo“, dodaje on.

U odgovoru KosovaPress-u, Kancelarija za informisanje Kosovske policije ukazuje na broj ljudi koji su pokušali ilegalno da uđu na Kosovo ove godine.

„U vremenskom periodu januar-jun 2022. godine, na Kosovu je identifikovano 390 lica koja su ilegalno ušla. U odnosu na isti period prošle godine kada je bilo 446 lica, imamo pad od 12,5 odsto“, navodi se u ovom odgovoru.

Nisu svi ljudi koji borave u ovom centru tražioci azila. Direktor Centra za azil u Maguri potvrđuje činjenicu da u nekim slučajevima isti ljudi stvaraju probleme unutar i van ustanove.

„Mere su iste za sve građane Kosova, oni nisu amnestirani po zakonu zato što su imigranti ili zato što su tražili azil. Policija preduzima sve mere i vodi slučaj kao i za sve ostale koji krše zakon. Postoje i interne mere, u slučaju da se krše pravila centra, jer ako su počinili krivično delo ili prekršili zakon van centra, onda je isključivo uključena policija“, naglašava on.

Mnogi od migranata koji traže azil ne čekaju odluku o svom zahtevu. Direktor Fitim Zarići kaže da se postupak azila zloupotrebljava.

„Većina njih ide iz Turske u Grčku, zatim Grčka – Albanija – Kosovo i obično se odmaraju nekoliko dana i nastavljaju dalje. Čak i na Kosovo u nekom obliku ulaze u tranzit i prelaze u druge zemlje. Različite su njihove izjave, drugačiji su njihovi ciljevi. Ali njihov konačni cilj je tranzit i preseljenje u zemlje EU, uprkos činjenici da Kosovo nudi sve usluge i uslove koji su veoma dobri. Ali njihov cilj je drugačiji, nije Kosovo. Iako ulaze u azilnu proceduru, na neki način možemo da kažemo da se postupak azila manje-više zloupotrebljava, jer čovek kada traži azil mora da ostane, a ne samovoljno da ode, jednostavno nestane i nikada se više ne pojavi“, kaže Zarići.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.