Debata: Potrebno više nezavisnosti političke misli i aktivizma kod studenata

Foto: MSC
Foto: MSC

Debata pod nazivom “Studentski bunt, jednorozi i ostala mitska bića“ koju je organizovala NVO „Aktiv“ održana je u ponedeljak uveče u prostorijama Mitrovičkog društvenog kluba. Poručeno je da studenti treba više da se aktiviraju i da ne potpadaju pod politički uticaj. 

Sa univerzitetskim profesorom, Oliverom Toškovićem i nastavnikom istorije, Milošem Damjanovićem, diskutovalo se o razlikama studenata u Srbiji devedesetih godina i danas, ulozi i društvenoj odgovornosti akademske zajednice u očuvanju demokratije i o tome u kom pravcu se danas kanališe studentska energija.

Iako su ciljna grupa ove debate bili studenti, niko od njih nije prisustvovao. Međutim, bilo je gostiju koji su nekada bili studenti, predstavnika civilnog sektora i medija, koji su interaktivno učestvovali u debati i postavljali zanimljiva pitanja o stanju u društvu i društveno-političkim prilikama.

Univerzitetski profesor, Oliver Tošković, rekao je da je teško napraviti paralelu između studenata devesedestih i danas, jer je tih godina i on sam bio student, a danas je profesor i na prištinskom i beogradskom Univerzitetu. Kaže da je njegova perspektiva sagledavanja ovog pitanja malo drugačija.

„Prva metafora koja mi pada na pamet je način na koji studenti, ali i građani reaguju da sve ovo izgleda kao muzička rok scena devedesetih i danas. Vi ste devedesetih imali raspad države i tržišta pa ste onda imali jednu potpuno haotičnu situaciju i u toj situaciji ste imali bujanje rok bendova, razvoj pank muzike, bunta i roka“ rekao je Tošković, osvrnuvši se na to da je ranije toliko bendova postojalo, toliko emisija o njima, a danas možda i postoje, ali se za njih ne čuje.

Razlog za to vidi, kako kaže, u kontroli medija.

„Možda nešto postoji, ali je medijska kontrola tolika da se to zapravo ne čuje. Mi možda ne znamo da to postoji, informisanost je loša. Drugi razlog je i taj da je bunt tada možda bio i jači, zato što je situacija egzistencijalno bila gora. Imali smo ratove, veliku ekonomsku krizu. Danas su ljudi nekako na granici, ne živi se tako loše. Dolazeći ovamo u kolima je išla pesma, to je Džoni Štulić imao, da je standard pokvario ljude. Samo kada imate malo povišeni standard vi ste u stanju da balansirate, a kada imate malo povišeni standard onda vi ne živite dobro, već živite na ivici egzistencije i stalno se plašite da ne propadnete“, istakao je Tošić.

Diskutovalo se i o tome da li su studenti danas spremni na akciju, da li mogu biti pokretačka snaga zemlje.

Istaknuto je da je malo pokretačke snage kod studenata danas i da su protesti koji se, ne tako često organizuju, oblikovani političkom pozadinom, bar je to po mišljenju sagovornika, bio nedavni protest studenata u Kosovskoj Mitrovici, povodom taksi koje je Priština uvela na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

„Kada su u pitanju te demonstracije, nisam bio aktivno uključen u njihovo vođenje, organizovanje i održavanje. Razlog je taj što su u pitanju studentske aktivnosti koje uopšte nisu potekle od samih studenata, to nije bila njihova inicijativa. U pitanju je klasičan instrumentalizovani politički proces, kao i sve ostale akcije kojih se ja sećam, više od deset godina su jedina vrsta aktivnosti. Do sada su na ovom fakultetu politički povodi bili jedina vrsta neke društvene akcije i to je uvek bilo instrumentalizovano od strane fakulteta, posebno preko režima što na lokalnom, što na centralnom nivou“, rekao je nastavnik istorije Miloš Damjanović.

Sa druge strane, Tošković kaže da mora da pohvali ovdašnje studente što je bilo kakva akcija i pokrenuta.

„Misim da je bolje da se nešto desilo, da su se čuli studenti, nego da prosto bude kao da ne postoje. U ovom smislu ako pričamo o studentskom aktivizmu, jeste, nešto se desilo. Sa druge strane, kada čitate izjave i medijske prenose, ja se u potpunosti slažem sa kolegom Milošem, ne postoji skoro nikakva razlika u porukama, formulacijama i suštini ideja koje su prenosili studentski protesti od izjava koje su davali zvaničnici vlasti“, kaže Tošković.

Postavlja se pitanje ko bi trebalo da nauči studente na pokretanje zdravorazumske društvene akcije? U jednoj ruci na onima koji edukuju studente leži jedna vrsta odgovornosti da ih nauče da moraju biti slobodni građani akademske zajednice i da budu prava pokretačka snaga društva, bez uplitanja političkih faktora.

„Obaveza i dužnost profesorskog kadra je da moraju i trebalo bi da budu pokretači i generatori društvenog aktivizma kod studenata, neko ko će da ih podržava usmerava i bodri. Neko ko će da im daje ideje i da ih ispiriše“, kaže Damjanović i dodaje da je to preduslov jedne profesure, da profesori budu inspiratori studentskog aktivizma.

Tošković je napravio razliku između studenata u Beogradu i ovde.

„Kada sam ovde došao 2004. godine, ja sam tvrdio da su studenti studenti, to i danas mislim. Da li je kvalitet prosečnog studenta ovde i u Beogradu isti, mislim da bi suludo bilo da tvrdimo da jeste isti. To je isto kao da tvrdite da je prosečan rad studenta ili nastavnika u Beogradu i na Kembridžu isti, naravno da nije, ne može da bude, ali je neki procenat vrhunskih studenata ovde isti kao i u Beogradu. Ti koji su najbolji ovde, bili bi najbolji i u Beogradu“, rekao je Tošković.

Na osnovu ove debate i trenutnog stanja, može se zaključiti da je potrebno više nepolitičke socijalne akcije među studentima i porast interesovanja za društveno-kulturna dešavanja, jer ako nam se uruši jedan od stubova zdravog društva i ne dođe do korenitih promena, stremimo ka propadanju u svakom smislu te reči. Ipak, ostaje nada da će mladi preuzeti ulogu pokretača društvenih promena. Sa druge strane, na svakom pojedincu je da akciju pokreće polazeći od sebe, kako bi skup akcija više pojedinaca postavio bedeme propadanju, od kojeg nismo daleko.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.