Poslovna elita Srbije: Imaju najmanje 140 firmi i obrću milijarde, među njima i Zvonko Veselinović

FOTO: Forbes/ilustracija

Oni su nova srpska poslovna elita. O njima redovno izveštavaju mediji. Njih 11 u svom vlasništvu, posredno ili neposredno, imaju najmanje 140 preduzeća registrovanih u Srbiji i inostranstvu.

Njihov poslovni uspeh je beležio stalan rast, a najveći deo ostvarenih prihoda duguju čvrstim vezama sa aktuelnim vlastima i zahvaljujući poslovima koje zbog tih veza dobijaju od države i njenih preduzeća.

Njihove kompanije su izvođači ili podizvođači u poslovima izgradnje velikih putnih pravaca, glavni neimari u poslovima rekonstrukcije ili izgradnje škola, bolnica, domova zdravlja, vrtića, sportskih hala, stadiona… Nije im stran ni finansijski sektor (banke i osiguranje), a dobar deo firmi registrovan je za konsultantske usluge.

Kompanije kojima upravljaju raspolažu stalnom imovinom (najčešće nekretnine i oprema) vrednom 1,1 milijardu evra. Kada se tome doda i obrtna imovina u vrednosti od 768 milion evra, koju najčešće čine zalihe, kratkoročna potraživanja i likvidna sredstva i koju je moguće naplatiti u slučaju potrebe, zapravo „leže“ na imovini vrednoj gotovo 2 milijarde evra.

S druge strane, ni zaduživanje im nije strano, tako trenutno duguju 1,45 milijardi evra (nešto više od 800 miliona dugoročnih obaveza i skoro 620 miliona kratkoročnih).

Kada se podvuče crta, oni su uspešni.

Samo u poslednje tri godine ostvarili su prihode veće od 3 milijarde evra.

I svi sem jednog su profitabilni, a u poslednje tri godine njihova neto dobit premašila je 215 miliona evra.

Ipak, nisu šampioni biznisa. Kada se ukupan profit stavi u odnos sa prihodima dolazi se do podatka da je prosečna profitna marža ove grupe 6,8%. U biznis svetu profitna marža od 10% predstavlja zdravu maržu, dok se sve ono što je bliže 5% smatra niskim.

To sugeriše da uprkos svemu, nisu razvili poslovne i upravljačke sposobnosti ravne poznatijim imenima iz korporativnog sveta, bilo da je reč o multinacionalnim kompanijama ili domaćim uspešnim kompanijama.

Barem 30 odsto njihovih firmi osnovano je u poslednje četiri godine, a nije ni mali broj onih koji spadaju u mikro privredna društva i imaju tek jednog ili dva zaposlena.

U nastavku je dat pregled njihovih poslovnih rezultata iz finansijskih izveštaja kompanija koje su u obavezi da finansijske izveštaje podnesu u Srbiji (podaci za ukupne prihode i dobit dati su u svim tabelama zbirno za poslednje tri godine):

Iznosi su u evrima, po srednjem kursu NBS na dan 5.12.2023
Nenad Kovač, Koefik

Beogradska firma Koefik u vlasništvu Nenada Kovača, poznatijeg kao Neša Roming u svom sastavu ima pomenuto matično i još 42 zavisna preduzeća (19 je registrovano u inostranstvu), što je smanjenje za devet u odnosu na prethodnu godinu. Bez obzira na ovo smanjenje, Kovačeva poslovna imperija je i dalje među najvećim ekonomskim celinama u Srbiji, prema podacima koje saopštava Agencija za privredne registre.

Kovač je svoj nadimak stekao zahvaljujući nazivu svoje prve firme Roming koju je osnovao još 2000. godine, a bavila se prodajom mobilnih telefona, dok je danas sa tim prefiksom barem 10-ak njegovih preduzeća, što u zemlji, što u inostranstvu.

Ovaj biznismen javnosti je postao poznat nakon saznanja da on stoji iza firme koja je bila deo konzorcijuma kojem je Grad Beograd 2010. prepustio posao naplate karata javnog gradskog prevoza, poznatiji kao sistem Bus plus. Kovač je nešto kasnije izašao iz tog posla, ali je u poslednjoj deceniji izuzev Roming elektroniksa, kao jedne od svojih najvažnijih firmi, postao vlasnik i Tehnomanije u čijem sastavu su i Win Win, prodavnice tehničke opreme.

Osim toga, zajedno sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom javnog preduzeća Elektromreže Srbije, Nenad Kovač je imao suvlasništvo u firmama koje su se bavile izgradnjom mini hidroelektrana. Primer su firme Mini Hydro Investment i Eco energo group koje su i danas u većinskom vlasništvu Petrovićeve EL&MI grupe. Petrović je jedno vreme bio i direktor, odnosno zakonski zastupnik nekih od Kovačevih firmi, a Kovač ga je predstavljao mladim i perspektivnim biznismenom.

U sastavu Kovačevog poslovnog carstva bila i Elektromontaža Kraljevo koju je pre nekoliko godina kupila firma Energotehnika Južna Bačka, iza koje stoji preduzeće Maneks biznismena Dragoljuba Zbiljića.

Kovač je jedini iz ove grupe kojem, barem izraženo u ciframa iz finansijskih izveštaja, trenutno ide najlošije jer je jedini u prethodne tri godine kumulativno zabeležio gubitak, ukupno 1,1 milijardu dinara. Zapravo, gotovo sve njegove firme su profitabilne, ali to poništava veliki minus koji beleži najznačajnija kompanija u njegovom posedu – Tehnomanija, koja je prošle godine imala neto gubitak gotovo tri milijardi dinara.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, četiri se kompanije najviše ističu u Kovačevom konglomeratu. Najveća je pomenuta Tehnomanija, a po prihodima i imovini odskaču i Enetel solutions, Roaming Networks i Roaming Electronics.

Kovač ima najrazgranatiju mrežu biznisa u inostranstvu sa firmama u Sloveniji, Crnoj Gori, BiH, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Bugarskoj. Kipru, SAD, Austriji, Nemačkoj, Danskoj, Norveškoj i Velikoj Britaniji.

Dragoljub Zbiljić, Maneks (Južna Bačka)

Dragoljub Zbiljić, vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću Maneks d.o.o koje se bavi trgovinom obojenim metalima, javnosti je poznat kao jemac za kredit koji je tada opoziciona SNS uzela kod Univerzal banke za potrebe izborne kampanje 2012. godine.

Tvrdi da nema člansku kartuvladajuće SNS, ali da je „iskreni poštovalac onoga što radi Aleksandar Vučić“. Matično preduzeće Maneks osnovao je 2004. ali njegova poslovna imperija počinje da se uvećava od 2013. kada je kupio, najpre manjinski paket Energotehnike Južna Bačka, a tri godine kasnije Maneks je postao jedini vlasnik kapitala u ovom preduzeću.

Južna Bačka je 2020. kupila kompaniju Elektromontaža Kraljevo. Danas su i jedna i druga u većinskom vlasništvu Zbiljićeve matične firme, ali je manjinski partner (33,4 odsto) mađarska elektroprivreda MVM, koja se pre manje od godinu dana interesovala za strateško partnerstvo sa EPS-om, preciznije za EPS-ovih 11 hidroelektrana, a sklopila je i partnerstvo sa Srbijagasom.

Kompanija Južna Bačka nosilac je posla ispumpavanja vode iz kopa Tamnava Zapadno polje, nakon poplava 2014. Pored ova dva bivša društvena preduzeća, Maneks u svom sastavu ima još desetak firmi, registrovanih i u Srbiji i u zemljama regiona.

Tri su najznačajnija preduzeća u Zbiljićevom biznisu, prema prihodima koje ostvaruju – Energotehnika sa 36,5 milijardi dinara, Elektromontaža sa 16,4 milijardi i Maneksa sa gotovo 8,5 milijardi dinara (u poslednje tri godine) – a izdvajaju se i po vrednosti imovine kojom raspolažu. Kada je reč o profitu, prošle godine su najbolji rezultat imali Maneks (2,85 milijardi dinara) i Energotehnika – Južna Bačka (2,64 milijardi). Tri manje firme su u minusu, a jednu od njih (Maneks investments) osnovao je tek prošle godine.

Zbiljić biznise ima i u BiH, Crnoj Gori, Nemačkoj i Mađarskoj.

Inače je predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina.

Nikola Petrović, EL&MI grupa

Nekadašnji generalni direktor javnog preduzeća Elektromreža Srbije i kum aktuelnog predsednika Srbije, Nikola Petrović, prema dostupnim podacima u svom 100 odstotnom vlasništvu ima firmu EL&MI grupa koja je, kao i većina ostalih preduzeća u kojima Petrović ima suvlasništvo, direktno kao fizičko lice ili preko pomenutog preduzeća, registrovana za proizvodnju električne energije.

Inače, firma EL&MI grupa postoji pod ovim imenom tek od maja prošle godine pošto je Petrović staru dotadašnju firmu Eko vlasina preimenovao.

Izuzev nje, Nikola Petrović, čije firme su poznate po izgradnji mini hidroelektrana, poseduje polovinu udela u firmama Crni vrh power, Starenergy Kragujevac, Brebex i Jasikovo, od koji su poslednje dve osnovane krajem 2021, odnosno 2022. godine.

Takođe, njegova EL&MI grupa suvlasnik je, uglavnom većinski, u firmama Green balancing group, Mini hydro investment, Eco energy group, ali i jedini vlasnik u aviokompaniji Star fly wings. Većina Petrovićevih firmi spada u malo privredno društvo, jer broj zaposlenih u njima uglavnom ne prelazi pet.

Nikola Petrović za sebe voli da kaže da „nije političar i funkcioner vladajuće stranke“, ali jeste u kumovskim i prijateljskim vezama sa aktuelnim predsednikom Srbije. Kao direktor javnog preduzeća Elektromreže, Petrović se 2015. godine našao u središtu afere sa kompanijom za razvoj vetroparkova Kontinental vind pošto je u javnosti pušten snimak razgovora političara DS-a Bojana Pajtića i suvlasnice vetroparka Lidije Udovički koja ga je optužila da je tražio od ovog preduzeća mito od dva miliona evra kako bi pomenutu kompaniju priključio na mrežu EMS-a.

Ostaće zapamćeno kako su se Petrović i tadašnja direktorka Kontinental vinda Ana Brnabić javnosti obratili iz Vlade Srbije, iako nijedno ni drugo nisu radili u Vladi. Petrović je zbog ove optužbe, kako je kasnije saopšteno, prošao i poligrafsko ispitivanje tokom kojeg je utvrđeno da Lidija Udovički nije govorila istinu.

Posmatrano prema imovini, u Petrovićevom biznisu odskače firma Mini hydro investments. Prema prihodima, dosta je ujednačenija situacija. U poslednje tri godine, najviše je prihodovao Star fly wings (968 miliona dinara), Green balancing group (718 miliona) i Eco energy group (677 miliona), koji je i najprofitabilnija firma u sistemu sa 278 miliona dinara profita u poslednje tri godine.

Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, Milenijum tim

Milenijum tim, jedna od dve kompanije u vlasništvu Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, u svom sastavu ima još 13 povezanih preduzeća među kojima i Istraživačko-razvojni institut Goša i Institut vodoprivrede Jaroslav Černi koje je kupio od države. Na lokaciji „Goše“ u beogradskom naselju Zvezdara u toku je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, dok je zbog privatizacije drugog instituta reagovao Savet za borbu protiv korupcije zahtevajući da ta prodaja bude poništena, jer je, kako tvrde, suprotna opštem interesu i protivzakonita.

Kompanija Milenijum tim učestvovala je prethodnih godina u izgradnji velikog broja infrastrukturnih i državnih projekata, od Beograda na vodi, gasifikacije u gradovima širom Srbije koju je sprovodilo javno preduzeće Srbijagas, izgradnji stanova za vojsku i policiju, a kako je najavljeno učestvovaće u izgradnji objekata za potrebe EKSPO 2027.

Takođe, Milenijum tim je biran za podizvođača radova na nekoliko putnih pravaca koji se grade u Srbiji, a koje kao glavni izvođač radi neka od kineskih državnih kompanija.

Prema računici istraživačke mreže Krik samo tokom prošle godine firme iza kojih stoje Bošnjak i Vujko sklopile su sa državom 17 poslova u vrednosti od 12 miliona evra.

Pored Milenijum tima dvojica biznismena imaju većinski udeo (ukupno 60 odsto udela) i u firmi KBV Datacom, registrovanoj za izgradnju telekomunikacione infrastrukture kojoj je, država preko svojih preduzeća, takođe, poveravala različite poslove poslednjih godina.

Milenijum tim ubedljivo je najznačajnija firma u biznisu dvojice partnera. Upravlja imovinom vrednijom od 30 milijardi dinara, u poslednje tri godine imala je prihode od gotovo 38 milijardi dinara i u istom periodu zaradila više od 2,5 milijarde dinara.

Sa prihodima od 6,9 milijardi dinara u protekle tri godine na drugom mestu je firma Roberts Millennium (u istom periodu u gubitku od ukupno 2,4 milijardi dinara).

Dobar dodatak ovom konglomeratu doneće akvizicija Instituta Jaroslav Černi koji je u protekle tri godine ostvario prihode od 3,87 milijardi dinara i posluje pozitivno – dobitak od 194 miliona dinara u prethodne tri godine.

Stojan Vujko, predsednik je Sportskog društva Crvena Zvezda.

Ostoja Mijailović, OMR grupa

Ostoja Mijailović vlasnik je OMR grupe, u okviru koje posluje najmanje 15 domaćih pravnih lica, kao i nekoliko firmi registrovanih u zemljama bivše SFRJ. Iako se na sajtu pomenute kompanije pominje da je ona organizovana u formi holdinga, pravno lice pod nazivom OMR grupa nemoguće je naći u registru privrednih društava koje vodi Agencija za privredne registre.

Umesto toga, najveći deo Mijailovićevih firmi posluje u okviru njegovog najvećeg preduzeća, British motors grupe, uvoznika Jaguar i Land Rover automobila. British motors grupa osim matičnog preduzeća u svom sastavu ima i druge Mijailovićeve raznorodne biznise, od prodaje i iznajmljivanja automobila do prodaje osiguranja.

Primera radi, Mijailović kao fizičko lice ili pak neko od njegovih preduzeća poseduje osiguravajuću kuću Globos osiguranje, nekoliko firmi koje se bave prodajom i lizingom automobila, pa i luksuznih jahti, kao i firmu Lux invest international u kojoj njegova firma Obliquatum deli suvlasništvo sa firmom W.D. Concord west Željka Drčelića.

Mijailović u svom vlasništvu ima i Led Pay d.o.o. koja se vodi kao hibridna platnobilansna institucija kojoj je Narodna banka 2021. godine izdala dozvolu za rad.

Iste godine Ostoja Mijailović osnovao je i Ardent grupu, mikro preduzeće koje se bavi pružanjem konsultantskih usluga. Inače, barem trećina njegovih firmi registrovana je u poslednje tri godine.

Ostoja Mijailović svoj biznis započeo je iz limarsko-farbarske radionice koju je osnovao pre 24 godine u rodnom Čačku. Član je vladajuće Srpske napredne stranke, bio je kandidat za poslanika na listi SNS-a „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ na parlamentarnim izborima 2016. godine.

British Motors je i posmatrano kroz brojke najznačajniji biznis Mijailovića, sa prihodima u poslednje tri godine od osam milijardi dinara, slede AKS fleet sa 4,2 milijarde dinara i Bavaria Team sa dve milijarde. U pogledu profita u istom periodu, prednjači Globos osiguranje sa 709 miliona i British motors sa 613 miliona.

Mijailović je predsednik košarkaškog kluba Partizan.

Zvonko Veselinović, Inkop

Kompanija Inkop pripadala je donedavno braći Veselinović, Zvonku i Žarku, kao i Milanu Radoičiću, kontroverznom biznismenu sa Severa Kosova koji je neposredno pre priznanja da je organizovao napad u Banjskoj, svoj udeo preopustio dvojici braće.

Pomenuta građevinska firma sa sedištem u Ćupriji, prema uvidima u finansijske izveštaje, beleži u poslednjih pet godina višestruki rast prihoda i profita, a bavi se, pre svega, izvođenjem građevinskih radova.

Reč je uglavnom o poslovima izgradnje infrastrukturnih objekata. U svom sastavu Inkop ima Betonjerku, firmu Dolly Bel, kao i preduzeće Novi Pazar put, dok u sastavu firme Dolly Bel posluje hotel Grey na Kopaoniku kao i restoran Dolly Bel na ovoj planini.

Inkop je učestvovao kao podizvođač kineskih državnih kompanija CCCC i Šandong u izgradnji deonica i putnih pravaca Preljina – Požega na Koridoru 11, zatim saobraćajnica Iverak – Lajkovac i Požarevac – Golubac.

Na Severu Kosova Zvonko Veselinović poznat je kao jedan od „vođa čuvara mosta“, odnosno ključnih ljudi kako u tamošnjem političkom, tako i privredno-kriminalnom miljeu. Inače, hapšen je u dva navrata, ali je odgovornosti u oba slučaja kasnije oslobođen. Najbliži je saradnik i poslovni partner Milana Radoičića koji je nedavno priznao da je organizovao nerede u Banjskoj.

U četiri najznačajnije kompanije biznisa Veselinovića, najveći značaj ima Inkop koji je u poslednje tri godine imao 17,6 milijardi dinara ukupnih prihoda i 4,9 milijardi dinara profita. Drugi je Novi Pazar put sa prihodima u istom periodu od 14 milijardi i dobiti od 2,65 milijardi dinara.

Davor Macura, Alta

Ovaj biznismen vlasnik je, direktno ili preko drugih svojih firmi, barem 10-ak preduzeća registrovanih u Agenciji za privredne registre. Njegova firma ABL Solvent kupila je nedavno imovinu nekadašnje Industrije motora i traktora IMT za 70 miliona evra.

Pored njega, Macura je vlasnik Alta pay grupe koja u svom sastavu ima Alta pay menjačnice, firmu Alta gold koja se bavi proizvodnjom nakita i srodnih predmeta, ali i Alta banku.

Alta banka nastala je preimenovanjem Jumbes banke nakon što je Macurina firma kupovinom akcija od države stekla većinski udeo. Prema Izveštaju o poslovanju ekonomskih celina u Srbiji, u protekloj godini, Alta pay grupa ima najizraženiji rast poslovne imovine od čak 66,5 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Alta pay je, inače, krajem prošlog meseca, sklopila, kako piše na njihovom sajtu, strateško partnerstvo sa EPS-om, a reč je o usluzi Uvid u račun koja omogućava elektronsko preuzimanje i plaćanje računa za utrošenu električnu energiju.

„Glavni cilj ove saradnje je da korisnicima EPS-a omogući da na jednostavan način plaćaju račune za struju putem e-commerce rešenja. Ovo će znatno pojednostaviti proces plaćanja i učiniće ga dostupnim 24 sata svih sedam dana“, pohvalili su se nedavno ovim partnerstvom sa EPS-om na internet stranici preduzeća.

Zanimljivo je da Macurine firme ne posluju pod okriljem jednog matičnog preduzeća, iako je u Agenciji za privredne registre registrovana i aktivna firma Alta holding, ali to preduzeće ima nula zaposlenih.

ABL solvent je najznačajnija firmaove grupacije sa prihodima u poslednje tri godine od 7,3 milijardi dinara i zaradu od 5,6 milijardi. Druga je Alta pay Group sa prihodom od 3,1 milijarde dinara u poslednje tri godine i zaradom od 756 miliona dok je treća Alta banka sa prihodima od 2,49 milijardi i dok je dobit značajno manja od prethodne dve firme – 73,7 miliona. S druge strane, Alta banka razumljivo raspolaže najvećom imovinom u grupaciji sa 55 milijardi dinara.

Dejan Burčul, Termomont

Ako se neko može pohvaliti projektima koje je radio za državu, onda je to kompanija Termomont Dejana Burčula. Nastala pre više od tri decenije kao mala porodična kompanija, ova firma poslednjih godina, uspešno posluje.

Razlog je odluka države da konzorcijumu, u kojem je Termomont glavni igrač, direktnom pogodbom dodeli poslove izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, a onda i izgradnju fabrike vakcina.

Iz finansijskih izveštaja Termomonta uočava se višestruk rast prihoda od početka pandemije, pa je, ilustracije radi, profit ostvaren u samo jednoj godini, 2021. bio gotovo jednak onom koji je pre pandemije i poslova sa državom Termomont ostvario za tri godine.

Na njihovom sajtu moguće je pogledati spisak projekata u kojima su učestvovali iz koga se vidi da su radili 16 objekata Ministarstva unutrašnjih poslova, 25 Ministarstva odbrane, zatim Institut za transfuziju krvi, Beogradske toplane, ali i sarađivali sa mnogobrojnim opštinama po Srbiji.

Burčula, pak, javnost je upoznala kada je predsednik Srbije 2020. objavio na svom instagram nalogutortu u obliku kovid bolnice koju mu je poslao upravo Termomont.

Inače, prema istraživanju Topličkog centra za demokratiju o najvećim javnim nabavkama u Srbiji tokom 2020. godine, njih pet dobila je ova firma, a njihova vrednost bila je nešto više od 70 miliona evra.

Termomont je najveća i najznačajnija firma u Burčulovom biznisu, sa 20 milijardi dinara prihoda u poslednje tri godine i dobiti od 610 miliona dinara.

Dejan Burčul je predsednik Upravnog odbora Tekvondo saveza Srbije.

Dejan Slijepčević, GAT

Ovaj biznismen, vlasnik novosadske firme Gat doo, neovlašćeno se našao ovog leta u Komandno-operativnom centru MUP-a Srbije zajedno sa ministrom policije Bratislavom Gašićem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Uz to, Slijepčević je hapšen prethodne godine u dva navrata u Republici Srpskoj i Crnoj Gori zbog pokušaja da unese veće svote novca od zakonskih ograničenja, a sumnjalo se i da je taj novac služio za podmićivanje nekih birača.

GAT je glavni partner države, odnosno državnih i lokalnih preduzeća kada su u pitanju elektro-montažni radovi, pa se tako na njihovom sajtu mogu videti projekti koji su rađeni s EPS-om, EDB-om, termoelektranom Kostolac, rudarskim basenom Kolubara i drugima…

Osim toga, deo ovog preduzeća koje obavlja građevinske radove dobilo je u septembru ove godine posao rekonstrukcije objekata u okviru Kliničkog centra Vojvodine, a u poslednje tri godine je samostalno ili u konzorcijumu pobedilo na 70 javnih nabavki u vrednosti od gotovo 27 milijardi dinara. GAT je gradio vrtiće, osnovne škole i domove zdravlja u nekoliko gradova u Srbiji, naročito u Vojvodini.

Među najnovijim poslovima koje je ovo preduzeće dobilo od države, tačnije lokalnih samouprava je izgradnja postrojenja za prečišćavanje bunarskih voda i to u nekoliko opština u Srbiji.

Gat d.o.o je inače i glavni neimar stadiona „Dubočica“ koji je nedavno otvoren u Leskovcu.

Kao i u slučaju Burčula, jedna firma je ključna za biznis, a kod Slijepčevića je to GAT koji je za poslednje tri godine ostvario prihod iznad 13 milijardi dinara i zaradio 480 miliona dinara.

Željko Drčelić, W.D. Concord West

W.D. Concord west, Željko Drčelić osnovao je pre 13 godina, a danas se predstavljaju kao vodeća građevinska kompanija u Srbiji koja u svom portfoliju ima na desetine projekata, a uglavnom je u pitanju izgradnja različitih predškolskih i školskih ustanova širom Srbije.

Ova kompanija radi ili je radila na sledećim projektima – Sportski centar Radnički u Beogradu, zatim naučno-tehnološki park Niš, gotovo 14.000 kvadratnih metara Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, razvija delove Kliničko-bolničkog centra Zemun, gradski bazen na Ubu, stadion u Zaječaru, granični prelaz Gostun, deo beogradskog aerodroma Nikola Tesla, aerodromska zgrada Konstatnin Veliki u Nišu…

Najnoviji posao koji obavljaju za državu, tačnije Grad Beograd je rekonstrukcija zgrade na uglu Resavske i Nemanjine gde će biti Muzej grada Beograda. W.D. Concord je izabran na trećem tenderu, a rekonstrukcija zgrade koštaće grad 36 miliona evra.

Samo u 2022. godini ova firma potpisala je devet ugovora ukupne vrednosti 2,7 milijardi dinara, uglavnom za izgradnju škola, biblioteka, vrtića, ali i podzemne garaže u Skerlićevoj ulici u Beogradu. Ista kompanija jedan je od partnera države na projektu „Čista Srbija“ kako je nazvana izgradnja komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada u koji država planira da uloži više milijardi evra.

W.D.Concord west vlasnik je još nekoliko manjih preduzeća koja posluju uglavnom u oblasti izgradnje i nekretnina, a zanimljivo je i da je trenutni generalni direktor ove kompanije Branimir Mijailović ranije bio prvi čovek Zbiljićeve firme Energotehnika Južna Bačka.

Željko Drčelić je od oktobra ove godine i predsednik Upravnog odbora košarkaškog kluba Crvena Zvezda.

Kao i kod Slijepčevića i Burčula, i kod Drčelića najveći deo poslovanja koncentrisan je na jednu kompaniju – W.D. Concord west. U prethodne tri godine prihodovala je 36,5 milijardi dinara i zaradila vlasniku 1,7 milijardi dinara. Iako značajno manja, firma Concord city u prošloj godini donela je profit od 600 miliona dinara, a među kompanijama sa nešto većim značajem i prihodima su Concord Steel i Silex.

Forbes



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.